Пређи на садржај

Монсун

С Википедије, слободне енциклопедије
Монсун у августу изнад Индије
Монсун у брдима средишње Индије
Стварање монсуна изнад Индије

Монсун је постојани пренос ваздушних маса у нижим слојевима тропосфере, над одређеним областима на Земљи. Имају супротан правац лети и зими и карактеристични су за Индијски потконтинент и југоисточну Азију. Монсун је традиционално сезонски реверзни ветар праћен одговарајућим променама падавина,[1] али се сада користи за описивање сезонских промена у атмосферској циркулацији и падавинама повезаних са годишњом географском осцилацијом Интертропске зоне конвергенције између њених граница на северу и југу од екватора. Обично се термин монсун користи за означавање кишне фазе сезонски променљивог обрасца, иако технички постоји и сува фаза. Термин се такође понекад користи за описивање локалне јаке, али краткотрајне кише.[2][3]

Главни монсунски системи света састоје се од западноафричких и азијско-аустралијских монсуна. Расправљало се о сврставању северноамеричког монсуна и јужноамеричког монсуна са непотпуним преокретом ветра.[4]

Термин монсун је први пут употребљен на енглеском у Британској Индији и суседним земљама за означавање великих сезонских ветрова који дувају из Бенгалског залива и Арабијског мора на југозападу и доносе обилне падавине у ово подручје.[5][6]

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Монсунски облаци над Лакнауом, Утар Прадеш, Индија

Етимологија речи монсун није сасвим разјашњена.[7] Енглеска реч монсун потиче од португалске речи monção, и ултиматно од арапске речи موسم (mawsim, „сезона“), „можда делимично преко ране модерне холандске речи monson“.[8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Јачање азијског монсуна је повезано са издизањем Тибетанске висоравни након судара Индијског потконтинента и Азије пре око 50 милиона година.[9] Због проучавања записа из Арабијског мора и прашине коју ветар носи на кинеској висоравни Лос, многи геолози верују да је монсун први пут постао јак пре око 8 милиона година. Недавно, проучавања биљних фосила у Кини и нови дуготрајни седименти из Јужног кинеског мора довели су до времена када је монсун почео пре 15–20 милиона година, и тиме је повезан са раним тибетанским издизањем.[10] Тестирање ове хипотезе чека узорковање дубоког океана у оквиру Интегрисаног програма океанског бушења.[11] Монсун је значајно варирао у снази од овог времена, што је у великој мери повезано са глобалним климатским променама, посебно циклусом плеистоценског леденог доба.[12] Студија морског планктона сугерише да је индијски монсун ојачао пре око 5 милиона година. Затим, током ледених периода, ниво мора је пао и Индонежански морски пут се затворио. Када се то догодило, хладним водама у Пацифику је било онемогућено да уђу у Индијски океан. Верује се да је резултирајући пораст температуре површине мора у Индијском океану повећао интензитет монсуна.[13]

Идентификовано је пет епизода током квартара на 2,22 Ма (ПЛ-1), 1,83 Ма (ПЛ-2), 0,68 Ма (ПЛ-3), 0,45 Ма (ПЛ-4) и 0,04 Ма (ПЛ-5) које су показале слабљење Лувинске струје (ЛС). Слабљење ЛС би имало утицај на поље температуре површине мора (SST) у Индијском океану, пошто Индонежанска струја генерално загрева Индијски океан. Дакле, ових пет интервала би вероватно могли бити они значајног снижења SST у Индијском океану и утицали би на интензитет индијског монсуна. За време слабог ЛЦ постоји могућност смањења интензитета индијског зимског монсуна и јаког летњег монсуна, због промене дипола Индијског океана услед смањења нето топлоте у Индијском океану кроз Индонежански проток. Стога се боље разумевање могућих веза између Ел Ниња, топлог базена западног Пацифика, индонежанског протока, обрасца ветра са западне Аустралије и ширења и контракције запремине леда може добити проучавањем понашања ЛЦ током квартара у блиским стратиграфским интервалима.[14]

Зимски монсун

[уреди | уреди извор]

Монсуни захватају велико пространство копна и океана, тј. они настају где се велике водене површине граниче са великим копненим површинама. Монсуни дувају зими са копна према океану, јер је зими копно знатно хладније од океана и изнад копна је виши ваздушни притисак, тако да је хоризонтални градијент ваздушног притиска управљен од копна према мору, односно океану.

Летњи монсун

[уреди | уреди извор]

У току летње половине године океан је хладнији од копна и градијент ваздушног притиска је управљен од океана према копну, те зато ветрови дувају од океана према копну. Пошто ваздушне масе при овим струјама прелазе знатна пространства, како у дубину копна, тако и изнад океана, то на правац монсуна има утицаја и девијацијска сила. Монсуни на северној полулопти скрећу од свог првобитног правца удесно, а на јужној скрећу улево.

Распрострањење монсуна

[уреди | уреди извор]

Монсуни се образују на обалама појединих океана како јужне, тако и северне полулопте. Најизразитији монсуни образују се изнад Индијског океана и јужног дела Азије. Ону у летње време долазе до Хималаја, а у току зиме полазе од Хималаја. Висина њиховог утицаја је 3 - 4 km. Летњи монсун, који долази са океана је влажан, и проузрокује у Индији велике количине падавина. У периоду летњег монсуна у Индији се излучи 75 - 88% од годишње суме падавина, а у Бомбају чак 96%.

Монсунски ветрови су слабо развијени у области екватора, где је велико дневно колебање температуре, али је мало годишње колебање, како температуре тако и ваздушног притиска. За постанак монсунских ветрова погодније су више географске ширине, нарочито таме где нема јачих сталних ветрова, као што су појасеви суптропских тишина, тј. граница између пасатских и западних ветрова.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ramage, C. (1971). Monsoon Meteorology. International Geophysics Series. 15. San Diego, CA: Academic Press. 
  2. ^ „Welcome to Monsoon Season – Why You Probably Are Using This Term Wrong”. 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. 
  3. ^ „Definition of Monsoon”. 28. 7. 2016. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г. 
  4. ^ Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2011). Climatology. Jones & Bartlett Learning. стр. 187. ISBN 978-0763791018. Архивирано из оригинала 2013-06-19. г. Приступљено 2011-07-23. 
  5. ^ „Monsoon”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. јун 2000. Архивирано из оригинала 2008-03-22. г. Приступљено 2008-03-14. 
  6. ^ International Committee of the Third Workshop on Monsoons. The Global Monsoon System: Research and Forecast. Архивирано 2008-04-08 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-03-16.
  7. ^ Wang, Pinxian; Clemens, Steven; Tada, Ryuji; Murray, Richard (2019). „Blowing in the Monsoon Wind”. Oceanography. 32 (1): 48. ISSN 1042-8275. doi:10.5670/oceanog.2019.119Слободан приступ. 
  8. ^ „monsoon, n.”. OED Online. June 2018. Oxford University Press. Приступљено 1. 8. 2018. 
  9. ^ Zhisheng, An; Kutzbach, John E.; Prell, Warren L.; Porter, Stephen C. (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya–Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. Bibcode:2001Natur.411...62Z. PMID 11333976. doi:10.1038/35075035Слободан приступ. 
  10. ^ P. D. Clift, M. K. Clark, and L. H. Royden. „An Erosional Record of the Tibetan Plateau Uplift and Monsoon Strengthening in the Asian Marginal Seas.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2008. г. Приступљено 19. 03. 2022.  Retrieved on 2008-05-11.
  11. ^ Integrated Ocean Drilling Program. Earth, Oceans, and Life. Архивирано 2007-10-26 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-05-11.
  12. ^ Gupta, A. K.; Thomas, E. (2003). „Initiation of Northern Hemisphere glaciation and strengthening of the northeast Indian monsoon: Ocean Drilling Program Site 758, eastern equatorial Indian Ocean” (PDF). Geology. 31 (1): 47—50. Bibcode:2003Geo....31...47G. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0047:IONHGA>2.0.CO;2. 
  13. ^ Srinivasan, M. S.; Sinha, D. K. (2000). „Ocean circulation in the tropical Indo-Pacific during early Pliocene (5.6–4.2 Ma): Paleobiogeographic and isotopic evidence”. Proceedings of the Indian Academy of Sciences - Earth and Planetary Sciences. 109 (3): 315—328. ISSN 0253-4126. 
  14. ^ D. K. Sinha; A. K. Singh; M. Tiwari (2006-05-25). „Palaeoceanographic and palaeoclimatic history of ODP site 763A (Exmouth Plateau), South-east Indian Ocean: 2.2 Ma record of planktic foraminifera”. Current Science. 90 (10): 1363—1369. JSTOR 24091985. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]