Моран-Солније MS.406

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Моран-Солније МС.406)
Моран-Солније MS.406
Моран-Солније MS.406
Опште
Земља порекла Француска
ПроизвођачMorane-Saulnier
Први лет8. август 1935

Моран-Солније MS.406 (франц. Morane-Saulnier MS.406) је француски ловачки авион. Резултат је спецификације C1 француске национална агенција за координацију истраживања аеронаутике Service Technique de l'Aéronautique[1] објављене 1934. године поводом захтева за модерним борбеним авионом који је требало да замени у служби старије типове ловаца. Први прототип, са ознаком Моран-Солније MS.405 извео је први лет 8. августа 1935. Прва серија произведена је под истом ознаком и испоручена је фебруара 1938. Узорци из ове производне серије коришћени су у евалуационим испитивањима и резултат овог теста је била нова поруџбина за 90 узорака који су произведени под ознаком Моран-Солније MS.406.[2]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Моран-Солније MS.406 Финског ратног ваздухопловства

Први лет претходника МС.405 догодио се 1935. Направљени су 17 прототипа МС.405, који су коначно довели до MS.406. Продукција новог MS.406 почета је у јануару 1939, а први авиони испоручени су француској војсци у марту исте године. MS.406 сматра се сродним југословенским авионом Рогожарски ИК-3, са разликом да је ИК-3 имао боље перформансе.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион MS.406 је био бројчано најважнији француски ловац у Другом светском рату. Авион је у принципу имао добру конструкцију, али је био далеко слабији од немачког Месершмит Bf 109 у погледу снаге мотора а тиме и максималне брзине и брзине пењања и оклопа виталних делова авиона и пилота. Ипак, био је један од ретких модерних борбених авиона Француске у довољном броју. Надмоћ немачких БФ 109 скупо је коштало Француску и то у животима француских пилота, укупно је било изгубљено 400 авиона према 175 победа; многе машине су међутим уништене на земљи.

После капитулације Француске у Другом светском рату 1940, Немачка је преузела већи број MS.406. Један део је служио за тренинге немачких пилота, други део је предат савезничким државама попут Финске, Италије и НДХ. Турска је такође употребљавала MS.406, док је Швајцарска купила лиценсу и правила MS.406 под називом Д-3800 (82 авиона) и Д-3801 (207 авиона). У Француској направљено је око 1000 авиона, 77 од њих за иностранство. Са немачким нападом на Француску 1940. године било је око 500 авиона у потреби. Југославија је била исто наручила 25 авиона, али са капитулацијом Француске авиони нису испоручени.

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Моран-Солније MS.406 C1

Мотор: 1 Хиспано Суиза 12Y, 860 КС

Димензије:

  • Распон крила: 10.61 m
  • Дужина: 8,17 m
  • Висина: 3.25 m
  • Површина крила: 16 m²

Маса:

  • Празан: 1895 kg
  • Оптерећен: 2540 kg

Посада: 1

Брзине:

  • Максимална: 486 km/h

Долет: 800 km

Наоружање:

  • 1 x 20 mm топ Ерликон ФФ/СМК М.39 Е. М. (Hispano-Suiza HS.404),
  • 2 x митраљези 7.5 mm МАЦ

Земље које су користиле Авион MS.406[уреди | уреди извор]

Моран-Солније MS.406, 1940

Авион Моран-Солније MS.406 у Југославији[уреди | уреди извор]

Уочи Другог светског рата у склопу мера модернизације Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ), Министарство војске је поручило 25 француских ловаца Моран-Солније MS.406. Међутим, због приближавања ратне опасности Француска је забранила извоз наоружања и војне опреме тако да је ВВКЈ ускраћено за ову испоруку.

У току 1943. године Нацистичка Немачка је продала свом савезнику квислиншкој НДХ (Независна Држава Хрватска) 15 ислужених авиона Моран-Солније MS.406. Због капитулације Италије и интензивнијег дејства савезничке авијације на простору бивше Југославије ваздухопловство НДХ је имало све веће губитке па су Немци у току 1944. године Хрватима продали између осталих, додатну количину ловаца Моран-Солније MS.406 тј. 23 авиона.[3]

Када су Партизани први пут заузели Бања Луку 21. септембра 1944. године, успели су да заузму и аеродром Залужани, који је био велика ваздухопловна база Зракопловства НДХ. На њему су се затекле три ескадриле и пратећи састав. Већ у току борбе део земаљског састава базе и неки пилоти прешли су на страну Партизана. А то се наставило и по завршетку напада.

Тако да је одмах сутрадан од исправних авиона и људства из НДХ формирана Ескадрила 5 корпуса НОВЈ. Исправни авиони су били: три Моран Солниер MS.406, два Капрони, два Бенеш-Мраз Be-51 Бета Минор и један Бикер Bu-131 Јунгман. Одмах су употребљени за напад на тврђаву Каштел која се налази у Бања Луци, у којој су били усташки и немачки војници, а који су одбили да се предају.[4] Напади нису били нарочито успешни и браниоци у тврђави су одолевали све док им у помоћ нису стигли Немци. У току борби за Каштел пилот Салимбеговић је авионом Моран Солније успео да обори један транспорти авион Јункерс Ju-W-34 који је доносио борцима у Каштелу војни материјал. По доласку Немаца Авиони су пребазирани на аеродром код Санског Моста. Успели су да прелете два Бета Be-51, један Моран Солниер MS.406, један Бикер Bu-131 Јунгман и неколико камиона са алатом, деловима и горивом. За седам дана борбених дејстава (колико је трајала бањалучка операција овог корпуса) ова ескадрила је остварила 36 борбених летова и остварила једну ваздушну победу.

У завршним операцијама за ослобођење земље, Југослованска Армија (ЈА) је заробила 6 авиона Моран-Солније MS.406 из састава Зракопловства НДХ и користила их у Ратном ваздухопловству ЈА у току 1944./45. године.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Service Technique de l’Aéronautique – Aeroflight” (на језику: енглески). 2016-05-08. Приступљено 2024-01-18. 
  2. ^ „Morane Saulnier M.S. 406 – Let Let Let – Warplanes” (на језику: енглески). 2014-01-25. Приступљено 2024-01-18. 
  3. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  4. ^ Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977
  5. ^ Димитријевић 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • В.Микић, Авијација окупаторских сила и НДХ у Југославији 1941-1945., МВЈ, Београд, Лет-Flight, br. 1, 1998.
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Моран-Солније MS.406 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моран-Солније_MS.406&oldid=27058495”