Пређи на садржај

Морис Есхер

С Википедије, слободне енциклопедије
Морис Есхер
Лични подаци
Пуно имеМорис Корнелис Есхер
Датум рођења(1898-06-17)17. јун 1898.
Место рођењаЛеуварден, Холандија
Датум смрти27. март 1972.(1972-03-27) (73 год.)
Место смртиХилверсум,

Морис Корнелис Есхер, помиње се и као Мориц, Мауриц (хол. Maurits Cornelis Escher; Леуварден, 17. јун 1898 — Хилверсум, 27. март 1972) био је холандски уметник и графичар, посебно познат по својим представама парадоксалних и немогућих призора.[1]

Његове приказе парадоксалних и немогућих призора, искористио је Даглас Хофштатер за приказивање своје филозофије у књизи „Гедел, Есхер, Бах - вечна златна плетеница“.

Рани живот

[уреди | уреди извор]
Есхерова родна кућа, сада део Музеја керамике Принцесехоф, у Леувардену, Фризија, Холандија

Морис Корнелис[а] Есхер је рођен 17. јуна 1898. у Леувардену, Фризија, Холандија, у кући која данас чини део Музеја керамике Принцесехоф. Он је био најмлађи син грађевинског инжењера Георга Арнолда Есхера и његове друге жене Саре Глејхман. Године 1903, породица се преселила у Арнем, где је похађао основну и средњу школу до 1918. године.[2][3] Његовим пријатељима и породици познат као „Маук”, био је болешљиво дете и смештен је у специјалну школу са седам година; пао је у другом разреду.[4] Иако је бриљирао у цртању, његове оцене су углавном биле лоше. Похађао је часове столарије и часове клавира до своје тринаесте године.[2][3]

Године 1918, отишао је на Техничку школу у Делфту.[2][3] Од 1919. до 1922. Есхер је похађао Харлемску школу за архитектуру и декоративну уметност, учећи цртање и уметност израде дрвореза.[2] Кратко је студирао архитектуру, али је пао на низу предмета (делимично због упорне инфекције коже) и пребацио се на декоративну уметност,[4] студирајући код графичара Самјуела Јесуруна де Меските.[5]

Студијска путовања

[уреди | уреди извор]
Маварске теселације, укључујући и ову у Алхамбри, инспирисале су Есхеров рад са плочицама у равни. Направио је скице овог и других шаблона Алхамбре 1936. године.[6]

Године 1922, важне године његовог живота, Есхер је путовао кроз Италију, посећујући Фиренцу, Сан Ђимињано, Волтеру, Сијену и Равело. Исте године је путовао по Шпанији, посетио Мадрид, Толедо и Гранаду.[2] Био је импресиониран италијанском природом и, у Гранади, маварском архитектуром Алхамбре из четрнаестог века. Замршени декоративни дизајни Алхамбре, засновани на геометријским симетријама са испреплетеним понављајућим шарама у обојеним плочицама или извајаним у зидовима и плафонима, покренули су његово интересовање за математику теселације и снажно утицали на његов рад.[7][8]

Есхерово мукотрпно[б][9] проучавање истих маварских плочица у Алхамбри, 1936, показује његово све веће интересовање за теселацију.

Есхер се вратио у Италију и живео у Риму од 1923. до 1935. Док је био у Италији, Есхер је упознао Јету Умикер – Швајцаркињу, коју је Италија привукла као и њега, и којом се оженио 1924. Пар се настанио у Риму где је рођен њихов први син Ђорђо (Џорџ) Арналдо Есхер, назван по свом деди. Есхер и Јета су касније добили још два сина – Артура и Јана.[2][3]

Он је често путовао, посећујући (између осталог) Витербо 1926. године, Абруцу 1927. и 1929. године, Корзику 1928. и 1933. године, Калабрију 1930. године, обалу Амалфије 1931. и 1934. године, и Гаргано и Сицилију 1932 и 1935. Пејзажи ових места заузимају истакнуто место у његовим уметничким делима. У мају и јуну 1936, Есхер се вратио у Шпанију, поново посећујући Алхамбру и проводећи дане правећи детаљне цртеже њених мозаичких шара. Ту је постао фасциниран, до тачке опсесије, теселацијом, објашњавајући:[5]

Остаје изузетно упијајућа активност, права манија од које сам постао зависник и од које се понекад тешко отргнем.[9]

Скице које је направио у Алхамбри чиниле су главни извор за његов рад од тог времена.[9] Такође је проучавао архитектуру Меските, маварске џамије у Кордоби. Испоставило се да је ово било последње од његових дугих студијских путовања; после 1937. његова уметничка дела су настала у његовом атељеу, а не на терену. Његова уметност се сходно томе нагло променила од углавном посматрачке, са јаким нагласком на реалистичним детаљима ствари које се виде у природи и архитектури, до производа његове геометријске анализе и његове визуелне маште. Ипак, већ и његов рани рад показује интересовање за природу простора, необичност, перспективу и вишеструке тачке гледишта.[5][9]

Каснији живот

[уреди | уреди извор]

Године 1935, политичка клима у Италији под Мусолинијем постала је неприхватљива за Есхера. Није био заинтересован за политику, јер је сматрао да је немогуће да се укључи у било какве идеале осим изражавања сопствених концепата кроз свој посебан медиј, али је био несклон фанатизму и лицемерју. Када је његов најстарији син, Џорџ, са девет година био приморан да носи униформу Балила у школи, породица је напустила Италију и преселила се у Шато доекс, у Швајцарској, где су остали две године.[10]

Холандска пошта је изнајмила Есхера да дизајнира полупоштанску марку за „Ваздушни фонд“ (холандски: Het Nationaal Luchtvaartfonds) 1935. године, а поново 1949. дизајнирао је холандске марке. Оне су биле за 75. годишњицу Универзалног поштанског савеза; Суринам и Холандски Антили су користили другачији дизајн за исту комеморацију.[11]

Есхер, који је веома волео пејзаже у Италији који су инспирисали, био је изразито несрећан у Швајцарској. Године 1937. породица се поново преселила у Укел (Укел), предграђе Брисела, Белгија.[2][3] Други светски рат их је приморао да се преселе у јануару 1941, овог пута у Барн, Холандија, где је Есхер живео до 1970. године.[2] Већина Есхерових најпознатијих дела датира из овог периода. Понекад облачно, хладно и влажно време у Холандији омогућило му је да се пажљиво усредсреди на свој посао.[2] После 1953, Есхер је нашироко држао предавања. Планирана серија предавања у Северној Америци 1962. године отказана је након болести, и он је једно време престао да ствара уметничка дела,[2] али су илустрације и текст за предавања касније објављени у оквиру књиге Есхер о Есхеру.[12] Одликован је витешким звањем Ордена Оранж-Насау 1955;[2] касније је постао официр 1967.[13]

У јулу 1969. завршио је своје последње дело, велики дрворез са троструком ротационом симетријом под називом Змије,[в] у коме змије вијугају кроз шару повезаних прстенова. Они се скупљају у бесконачност и према центру и према ивици круга. Био је изузетно разрађен, штампан помоћу три блока, од којих је сваки ротиран три пута око центра слике и прецизно поравнат да би се избегле празнине и преклапања, за укупно девет операција штампања за сваки завршени отисак. Слика обухвата Есхерову љубав према симетрији; испреплетених образаца; и, на крају свог живота, његовог приближавања бесконачности.[14][15][16] Пажња коју је Есхер посветио стварању и штампању овог дубореза може се видети на видео снимку.[17]

Есхер се 1970. преселио у Роса Спиер Хуис у Ларену, пензионерски дом уметника у коме је имао сопствени атеље. Умро је у болници у Хилверсуму 27. марта 1972. године у доби од 73 године.[2][3] Сахрањен је на Новом гробљу у Барну.[18][19]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "We named him Maurits Cornelis after S.'s [Sara's] beloved uncle Van Hall, and called him 'Mauk' for short ...", Diary of Escher's father, quoted in M. C. Escher: His Life and Complete Graphic Work, Abradale Press, 1981, p. 9.
  2. ^ Заокружени крст на врху слике може указивати на то да је цртеж обрнут, што се може видети у поређењу са фотографијом; суседна слика има на дну заокружен крст. Вероватно је Есхер окренуо блок за цртање, као што је подесно, док га је држао у руци у Алхамбри.
  3. ^ See Snakes (M. C. Escher) article for image.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Идеи на тему «Художник Морис Корнелис Эшер (Maurits Cornelis Escher)» (50+) | известные художники, художники, картины”. Pinterest (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Chronology”. World of Escher. Архивирано из оригинала 15. 9. 2015. г. Приступљено 1. 11. 2015. 
  3. ^ а б в г д ђ „About M.C. Escher”. Escher in het Paleis. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  4. ^ а б Bryden, Barbara E. (2005). Sundial: Theoretical Relationships Between Psychological Type, Talent, And Disease. Gainesville, Fla: Center for Applications of Psychological Type. ISBN 978-0-935652-46-8. 
  5. ^ а б в Locher, 1974. p. 5
  6. ^ Locher, 1974. p. 17
  7. ^ Roza, Greg (2005). An Optical Artist: Exploring Patterns and Symmetry. Rosen Classroom. стр. 20. ISBN 978-1-4042-5117-5. 
  8. ^ Monroe, J. T. (2004). Hispano-Arabic Poetry: A Student Anthology. Gorgias Press LLC. стр. 65. ISBN 978-1-59333-115-3. 
  9. ^ а б в г O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (мај 2000). „Maurits Cornelius Escher”. Biographies. University of St Andrews. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 2. 11. 2015.  which cites Strauss, S. (9. 5. 1996). „M C Escher”. The Globe and Mail. 
  10. ^ Ernst, Bruno, The Magic Mirror of M.C. Escher, Taschen, 1978; p. 15
  11. ^ Hathaway, Dale K. (17. 11. 2015). „Maurits Cornelis Escher (1898–1972)”. Olivet Nazarene University. Архивирано из оригинала 12. 4. 2016. г. Приступљено 31. 3. 2016. 
  12. ^ Escher, M. C. (1989). Escher on Escher: Exploring the Infinite. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-2414-7. 
  13. ^ „Timeline”. Escher in het Paleis. Архивирано из оригинала 15. 9. 2017. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  14. ^ Locher, 1974. p. 151
  15. ^ „Snakes”. M. C. Escher. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  16. ^ Cucker, Felipe (25. 4. 2013). Manifold Mirrors: The Crossing Paths of the Arts and Mathematics. Cambridge University Press. стр. 106—107. ISBN 978-0-521-42963-4. 
  17. ^ „M.C. Escher – Creating The "Snakes" Woodcut”. YouTube. Архивирано из оригинала 30. 10. 2021. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  18. ^ M.C. Escher Архивирано 8 март 2016 на сајту Wayback Machine, Netherlands Institute for Art History, 2015. Retrieved 6 November 2015.
  19. ^ M.C. Escher, Vorstelijk Baarn. Retrieved 6 November 2015.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Морис Есхер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_Есхер&oldid=27931616”