Морлаци (млетачки добровољци)
Морлачке трупе биле су нерегуларна војна група у Далматинској загори, сачињена од Морлака, које је ангажовала Млетачка република у борби против Османског царства у Кандијском рату (1645—1669) и Великом турском рату (1683—1699).[1]
Вође[уреди | уреди извор]
Вође трупа, капетани или касније називано харамбаше, имале су неколико титула у млетачкој служби. Харамбаше су некада били Италијани,Срби или Хрвати а ретко и Морлаци.
- Стјепан Сорић, католички свештеник, „governator delli Morlachi”
- Илија Смиљанић, „governator principale”
- Петар Смиљанић, „capo”
- Цвијан Шарић, православни поп, заштитник православља, вођа Морлака, харанбаша са чином сердара.
- Вук Мандушић, „capo direttore”
- Јанко Митровић, „capo principale de Morlachi”
- Шимун Бортулачић, „governator”
- Јован Драчевац, „governator”
- Петроније Селаковић, православни монах
Велики турски рат
- Стојан Јанковић, „cavalier”
Историја[уреди | уреди извор]
Морлаци су били далматински Срби, ратници против Турака.[4] Током Кандијског рата, била је потребна чврста организација, са официрском командом над неколико харамбаша.[3] У почетку је тај положај био неодређен.[3] Ускочка или морлачка војска имала је мање од 1.500 бораца..[5]
Насљеђе[уреди | уреди извор]
Припадници морлачких или ускочних трупа су опјевани у српским епским народним пјесмама, у којим им је посвећен посебан циклус.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Mayhew 2008.
- ^ Desnica, Boško (1950—1951). Istorija Kotarski Uskoka 1646–1749 (PDF). I—II. Venice: SANU. стр. 140, 141, 142. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2017.
- ^ а б в Univerzitet u Beogradu. Filološki fakultet (1958). Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Volume 24, Parts 1-2. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. стр. 11.
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 23. април 1895.
- ^ Radovan Samardžić (1981). Istorija srpskog naroda, Volume 3, Part 1. Srpska knjiiževna zadruga. „Ускочку војску, у којој укупно није било ни 1.500 људи, предводили су, поред осталих, харамбаше Петар Смиљанић, поп Стеван Суботић (Сорић) и калуђер Петроније Селаковић.”
Литература[уреди | уреди извор]
- Mayhew, Tea (2008). Dalmatia Between Ottoman and Venetian Rule: Contado Di Zara, 1645-1718. Viella. ISBN 978-88-8334-334-6.