Московска епархија (1917—2021)
| Московска епархија (1917—2021) Руска православна црква | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Сједиште | Москва |
| Држава | СССР, Русија |
| moseparh | |
| Архијереј | |
| Чин архијереја | патријарх |
| Титула архијереја | патријарх московски и све Русије |
Московска епархија (рус. Московская епархия) била је специфична епархија Руске православне цркве од 1917. до 2021.
Њена територија се састојала из града Москве и Московске области, а имала је два епархијска архијереја. Град се налазио под управом патријарха, а област под управом патријарашког намјесника.
Након 13. априла 2021. умјесто специфичне и широке Московске епархије постоји ужа Московска епархија и нова Московска митрополија.
Устројство[уреди | уреди извор]
Према Уставу Руске православне цркве прописано је да се Московска епархија састоји из града Москве и Московске области. Њен епархијски архијереј је био патријарх московски и све Русије и у управљању епархијом помагао му је патријарашки намјесник са титулом митрополита крутицког и коломенског који је имао права епархијског архијереја. Територију Московске епархије којом је управљао патријарашки намјесник је одређивао патријарх.[1]
Одлуком Светог синода Руске православне цркве од 13. априла 2021. године на територији Московске области образована је Московска митрополија која обједињује пет епархија (Коломенску, Балашихинску, Одинцовску, Подољску и Сергијевопосадску). Сходно томе, митрополит крутицки и коломенски је постао патријарашки намјесник Московске митрополије и епархијски архијереј Коломенске епархије.[2]
Московска епархија је све до образовања Московске митрополије била заправо једна епархија са два епархијска архијереја и њен положај у црквеној организацији је био специфичан. Радило се о двојној епархији тј. епархији која се територијално састојала из два дијела. Обје епархијске територије су имале свог епархијског архијереја и своје епархијске органе као да су у питању биле двије епархије.
Градска епархија[уреди | уреди извор]
Под називом „Московска градска епархија” подразумијевао се дио Московске епархије који је патријарх оставио себи на управљање (територија града Москве). У црквеној организацији рачунала се као пуноправна епархија која је имала своју Епархијску скупштину и Епархијски савјет (рус. Епархиальное собрание и Епархиальный совет) и своја викаријатства и викарне архијереје.[3] Територија Московске градске епархије је сада територија уже Московске епархије.
Обласна епархија[уреди | уреди извор]
Под називом „Московска обласна епархија” подразумијевао се дио Московске епархије који је патријарх одредио патријарашком намјеснику на управљање (територија Московске области). У црквеној организацији рачунала се као пуноправна епархија која је имала своју Епархијску скупштину и Епархијски савјет (рус. Епархиальное собрание и Епархиальный совет) и своје викарне архијереје.[4] Територија Московске обласне епархије је сада територија нове Московске митрополије.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Глава IV, члан 9. Устава Руске православне цркве
- ^ ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 13 апреля 2021 года (ЖУРНАЛ № 4), Приступљено 17. 5. 2021.
- ^ Московская епархия (городская) („patriarchia.ru”), Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ Московская епархия (областная) („patriarchia.ru”), Приступљено 29. 1. 2019.
