Музеј примењене уметности у Бечу

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј примењене уметности у Бечу
k. k. Österreichisches Museum für Kunst und Industrie
Wien 01 Museum für angewandte Kunst a.jpg
Данашњи изглед зграде музеја
Wien - MAK, Säulenhalle.JPG
Оснивање1864.
ЛокацијаБеч
 Аустрија
Врстамузеј и галерија
ДиректорChristoph Thun-Hohenstein
АдресаStubenring 5, Беч
Веб-сајтwww.mak.at

Музеј примењене уметности у Бечу (акроним МАК од нем. речи: Museum für angewandte Kunst) један је од првих бечких музеја примењене уметности, који је под називом „Царски аустријски музеј за уметност и индустрију” (нем. K. k. Österreichisches Museum für Kunst und Industrie), свечано отворен 1864. године. Био је то први музеј такве врсте у Европи, који је располагао колекцијом предмета од готике до 19. века.[1] Садашњи назив музеј носи од 1947. године.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Музеј примењене уметности у Бечу основан је 1863. године под називом Аустријски музеј уметности и индустрије (нем. k.k. Österreichisches Museum für Kunst und Industrie) , који се обично називан скраћено Аустријски музеј (нем. Österreichisches Museum). Као први музеј овог типа у Аустроугарској био је узор осталим сличним музејима, основаним у монархији с краја 19. и с почетка 20. века (нпр у Брну 1873. године и Прагу 1885. године).

Музеј је играо важну улогу у култури Беча као централно место за окупљање и рад бројних личности бечке школе историје уметности , на коју је у целини снажно утицала оријентација ка примењеној уметности.

Институција је 1938. преименована у Државни музеј примењене уметности у Бечу (нем. Staatliches Kunstgewerbemuseum in Wien) , а од 1947. године поново мења назив и добија садашњи Музеј примењене уметности у Бечу (нем. Museum für angewandte Kunst).

Зграда Музеја[уреди | уреди извор]

Унутрашњост зграде музеја

Од 1869. године на адреси Stubenring 5 изграђен је нови музејски комплекс Царског краљевског музеја уметности и индустрије у стилу неоренесансе, према плановима Хајнриха фон Ферстела. Сликар Фердинанд Лауфбергер направио је фриз у графиту и живописне слике на сводном огледалу степеништа.

Дана 15. новембра 1871. године, музеј је свечано отворен за јавност. Била је то прва музејска зграда на Бечком кружном путу. Након што су Лауфбергерови цртежи изгубљени, око 1893. године студенти Карла Каргера из Школе примењених уметности поново су осликали фигура на спољној фасади.

Године 1875. аустријском музеју је придодата суседна нова зграда Школе примењених уметности на Стубенрингу 3, чије је планове такође израдио Ханрих вон Ферстел. Зграда је свечано отворена 1877. године

Изглед зграда Аустријског музеј уметности и индустрије 1880.

Лудвиг Бауман је 1906. године пројектовао доградњу зграде музеја која се налази на адреси Веискирцхнерстрова 3, која је завршена 1908. године.

За незаборавног учитеља Фердинанда Лауфбергера

Након Другог светског рата санација ратне штете на згради музеја трајала је све до 1949.године.

Комплетна обнова старих зграда музеја и изградња подземног депоа на два спрата и везног крила са издашним складиштем и додатним изложбеним простором, започела је 1989. године. Након ове обнове, музеј је свечано отворен 1993. године. Његове изложбене просторе дизајнирали су уметници: Barbara Bloom, Eichinger or Knechtl, Günther Förg, Gangart, Franz Graf, Jenny Holzer, Donald Judd, Peter Noever, Manfred Wakolbinger и Heimo Zobernig.

Године 2014. извршено је репозиционирање поставке сталне колекције уметничком интервенцијом Фусуна Онура, док је репозиционирање сталне колекције Азиа, поверена уметничком дизајнеру Тадаши Кавамати 2014. и 2016. године.

Зграда у улици Weiskirchnerstraße резервисана је за привремене изложбе, док се у просторијама Стубенринга налазе сталне колекције и MAK DESIGN LAB.

Стална музејска поставка МАК[уреди | уреди извор]

Један од тепиха из колекције МАК
Јена од поставку МАК
Ормар за писање за Берту Ваерндорфер
Коло Мозер - Црква Светог Духа у Дизелдорфу - зид хора
Колекција намештаја од савијеног дрвета
Намештај у стилу бидермајер
Колекција намештаја и предмета од стакла
Густав Климит (1862–1918)

У складу са историјском оправданошћу, стална колекција МАК подељена је на различите одељке у складу са својом функционалном наменом.[4] Простране сале Сталне колекције редизајнирали су савремени уметници како би представили одабране врхунце из колекције МАК. У јединственој интеракцији уметничког наслеђа и савремених интервенција, историјски фундус постављен је на начин који захтева пажљиво испитивање појединачних експоната.[4]

Различити простори Сталне колекције организовани су хронолошки, а појединачни предмети колекције уређени су тако да производе прикладне ансамбле изванредних дела уместо густу, серијску презентацију. Уметници који су учествовали, чије су интервенције развијене кроз процес интензивне сарадње са руководиоцима колекција МАК-а, дошли су до веома различитих приступа и решења.[4]

За разлику од претходног приступа сталним поставкама, нова поставка простора замишљена је динамичка колекција у којој ће сваки периодични редизајн појединих области бити праћен ротацијом изложених предмета.[4] У ове поставке спадају:

Беч 1900 Дизајн - Уметност и занат 1890–1938

Фасцинантно сложена културна епоха означена термином „Беч 1900.“ дуго је била легенда. А једнако вишезначан и важан рад занатлија и дизајнера овог периода сада је у фокусу одељка Сталне колекције МАК. Тематска срж ове презентације је разнолика борба за постизање аустријског, модерног, грађанског и демократског стила.[5] Данас ово поглавље дизајна и историје уметности и заната - подведено под појмове сецесионизма и Југендстил - служи као ниједно друго да поткрепи аустријски идентитет. Али око 1900. године ражење прикладног стила одражавала је криза идентитета грађанске класе. Потпуно контрадикторне резултате ове потраге повезала је централна карактеристика модерне ере: пионирска жеља за изражајном индивидуалношћу.[6]

Колекција теписи

МАК-ова колекција тепиха убраја се међу три најважније такве колекције широм света. Његово језгро је формирано класичним производима из 16. и 17. века, током којих су велика исламска царства Османлија, Сафавида и Могула доживела своје златно доба. Поред комада из исламског света, у МАК-у се налази и група висококвалитетних тепиха из 18. века из фабрике Савонерие из Француске.[7]

Оваколекција укључуја и јединствени свилени мамелучки тепих, сафавидски ловачки тепих, тепих из Херата украшен спиралним витицама, фигуративни индијски комад из доба Акбара, Великог и савонске тепихе цара Јозефа II.

Први тепих купљен је за музеј прилично рано, 1868. године - а до 1922. године већина предмета који чине данашњу колекцију већ је била обједињена под једним кровом.[8]

Азија, Кина - Јапан - Кореја

Азијска колекција МАК-а једна је од важних колекција у Европи, уметничких дела и примењене уметности из азијског региона. Састављен је из јавних и приватних колекција током историје која траје 150 година и нуди широк поглед на историју уметности Азије.[9]

У фебруару 2014. отворена је стална колекција МАК Азија са концептом дизајна који је заједнички развијен са јапанским уметником Тадашием Каваматом. Од самог почетка било је предвиђено да модуларно конструисана композиција собе Кавамата из 2014. године буде редизајнирана након отприлике две године. У складу са ревидираним просторним концептом компаније Кавамата, положај витринских модула је промењен, а размењени су бројни предмети из колекције МАК Азиа.[9]

Ренесанснса, барок, рококо

Ова МАК-ова колекција чипке и стакленог посуђа - посебно венецијанског стакла - сматра се једном од најфинијих и најразноврснијих на свету. Чак и у барокном периоду, производи од стакла били су посебно драгоцени, а и мушкарци и жене трошили су огромне суме на раскошну декорацију чипке коју је захтевала мода.[10]

Ова презентација предмета од стакла и чипке не заснива се само на уметничко-историјским критеријумима, већ и на визуелним ефектима материјала - њиховој „прозирности“, деликатности материјала и виртуозности израде која је укључена у њихову производњу - што би данас могло бити њихов аспект који изазива највеће дивљење.[10]

Барок, рококо, класицизам

Ова МАК-ова колекције садрже неке сјајне примере израде кабинета из осамнаестог века. Акценат у колекцији је на делима из културног царства који обухватају Аустрију, Француску и Немачку. Они сведоче о огромном типолошком, техничком и формалном развоју догађаја који су се догодили током осамнаестог века.[11]

Бидермајер у стилу Ампир

Током прве половине деветнаестог века појавила се хетерогена маса потрошача, нешто што раније није виђено у аустријској културној историји. Са ефектима индустријске револуције и растућом културном, социјалном и економском снагом средње класе постало је могуће и неопходно производити диференциране производе за ове потрошаче. Сада је постало неопходно и могуће ставити на располагање шире јавне предмете који су раније били доступни само уском кругу потрошача.[11]

Поред широке разноликости укуса, асортиман производа који су у понуди био је такође обележен суптилном градацијом од скупих луксузних предмета до јефтиних замена. Тако се појавио опште разумљив језик за материјале и форме, који више није био специфичан за било који одређени друштвени слој, али уместо тога одређени финансијским факторима. Прикази више нису имали симболички карактер, већ су били повезани са стварним људима, стварима и догађајима.[11]

Одабир у музеју приказаних предмета показује, поред изванредних достигнућа аустријске уметничке и занатске производње, пре свега разноликост дизајна и материјала који су се користили за свакодневне производе током периода Царства и Бидермајера.[12]

Историцизам (уметност), сецесија

Из своје колекције намештаја, МАК представља преглед преко сто година производње компаније Thonet и конкурентских фирми, од 1830-их до 1930-их година, која је покушавала да развије технички економичнију верзију закривљења дрвеног намештаја, касни бидермајерски облици намештаја (што је успела користећи савијене и лепљене ламинате).[13]

МАК лабораторија дизајна[уреди | уреди извор]

MAK DESIGN LABOR

МАК лабораторија дизајна (MAK DESIGN LAB), је заједнички пројекат МАК-а и аустријског савезног Министарства образовања, науке и истраживања.[14]

При оснивању ове лабораторије пошло се од чињенице да је дизајн је много више од пуког дизајнирања „ствари“: дизајн је став, начин да се подстакну промене да нови приступи постану замисливи и опипљиви. Дизајн доприноси формирању нашег света и начину на који живимо заједно и помаже у ширењу људских могућности за одлучивање и одлучивање. Сви објекти „аналогни и дигитални“ којима се окружујемо, а које производимо, купујемо, користимо и одбацујемо утичу на нас и нашу околину. У том процесу наша друштвена брига и ставови одређују њихову примену.[15]

На приближно 2.000 квадратних метара, MAK DESIGN LAB демонстрира бројне начине на које дизајн може допринети позитивним променама. Савремени пројекти дизајнера, уметника, архитеката, програмера, активиста и идеалиста који реагују на изазове 21. века и визуализују проблеме, предлажу алтернативе или нуде решења контекстуализују се на сложене начине са историјским приступима из колекције МАК.[15]

Више од 500 предмета, као и алати, научна истраживања и технологије представљају алтернативне путеве за наш тренутни начин живота и показују приступе за одрживу трансформацију наших начина производње, животних стилова, навика и система.[15]

Изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2010: Firing Cells. About Having A Moment - curated by Gregor Eichinger [16]
  • 2010: Otto Neurath. Gypsy Urbanism [17]
  • 2010: Josef Dabernig. Excursus on Fitness [18]
  • 2010: Artists in focus: #8 Hans Weigand. Vortex [19]
  • 2010: Fat / Sam Jacob. Duplicate Array: Buildings / Places / Objects [20]
  • 2010: Ming. Interlude [21]
  • 2010: Ina Seidl. Jewelry [22]
  • 2010: Flowers for Kim Il Sung. Art and Architecture from the Democratic People's Republic of Korea [23]
  • 2010: Minimal. Art and Furniture from the MAK Collection [24]
  • 2010: Apokalypse / Keinen Keks heute. Otto Mühl [25]
  • 2010: Project Vienna. How to React to a City [26]
  • 2010: Josef Dabernig. 1 sculpture 2 versions [27]
  • 2010: Artists in focus #9 Plamen Dejanoff. Heads & Tails [28]
  • 2010: Design Criminals. Or a New Joy into the World curated by Sam Jacob [29]
  • 2010: Mihály Biró. Pathos in Red [30]
  • 2010: David Zink Yi. Manganese Make My Colors Blue [31]
  • 2010: Crossover. Two Collections - Private and Public [32]
  • 2010: Leather, Fabric and Zipper. Bags and Purses from the MAK Collection [33]
  • 2010: Contemporary. Jewelry from Austria. The "Eligius" Austrian Jewelry Design Award, 2010 [34]
  • 2010: 100 Best Posters 09. Germany Austria Switzerland [35]
  • 2010: Andrea Branzi. The Weak Metropolis: for a "New Charter of Athens" [36]
  • 2010: Eva Schlegel. In Between [37]
  • 2011: Bruno. Bruno Kreisky as portrayed by Konrad Rufus Müller [38]
  • 2011: The Great Viennese Café: A Laboratory. Phase I [39]
  • 2011: APPLY! Taste Art [40]
  • 2011: Artists in focus #10 Erwin Wurm. Schöner Wohnen [41]
  • 2011: SPAN (Matias del Campo & Sandra Manninger). Formations [42]
  • 2011: Kurt Ryslavy. Collector, Wine Merchant, Sunday Painter. A Conceptual-Sculptural Intervention [43]
  • 2011: The Emperor's New Colors. 19th-Century Chinese Art from the MAK Collection [44]
  • 2011: The Second Skin. Objects for Packing and Preserving [45]
  • 2011: Industrial Furniture. Prototypes of the Modern Era [46]
  • 2011: Rudolf Steiner - Alchemy of the Everyday [47]
  • 2011: Artists in focus #11 Walter Pichler. Sculptures Models Drawings [48]
  • 2011: Michael Wallraff. looking up.vertical public space [49]
  • 2011: The Great Viennese Café: A Laboratory. Phase II & Experimental Design [50]
  • 2011: Artists' Books on Tour. Artist Competition and Mobile Museum [51]
  • 2011: Gôm Sú‘. Ceramics from Viêt Nam, a 2000-Year History [52]
  • 2011: 2 x 100 Best Posters at the MAK [53]
  • 2011: Envisioning Buildings: Reflecting Architecture in Contemporary Art Photography [54]
  • 2012: Patrick Rampelotto. Adventures in Foam [55]
  • 2012: The Magic of Diversity. The MAK as Applied Space of the Future [56]
  • 2012: Gustav Klimt. Cartoons for the Mosaic Frieze at Stoclet House [57]
  • 2012: sound:frame festival 2012. Exhibition "substructions" [58]
  • 2012: ...Furniture of All Kinds. Design drawings from the Danhauser Furniture Factory [59]
  • 2012: Stiefel & Company Architects. Faux Terrains [60]
  • 2012: Made 4 You. Design for Change [61]
  • 2012: Things. plain & simple [62]
  • 2012: Kurt Spurey. Sedimente. Chawan. 4 Colors 4 Forms [63]
  • 2012: Benjamin Hirte. the classic mob ballet [64]
  • 2012: taliaYsebastian. The Committee of Sleep [65]
  • 2012: Masterpieces [66]
  • 2012: Contemporary Necklaces [67]
  • 2012: Others curated by Pae White [68]
  • 2012: Vienna 1900. Viennese Arts and Crafts, 1890–1938 [69]
  • 2012: 100 Best Posters 11. Germany Austria Switzerland [70]
  • 2012: WerkStadt Vienna. Design Engaging the City [71]
  • 2012: Kathi Hofer. craftivism [72]
  • 2013: Nippon Chinbotsu. Japan Sinks. A Manga [73]
  • 2013: Signs Taken in Wonder. Searching for Contemporary Istanbul [74]
  • 2013: Marco Dessí. Still Life [75]
  • 2013: A Shot of Rhythm and Color. English Textile Design of the late 19th Century [76]
  • 2013: JEX – Jewelry Exhibition. Jewelry by Petra Zimmermann [77]
  • 2013: Loos. Our Contemporary [78]
  • 2013: Kerstin von Gabain. City of Broken Furniture [79]
  • 2013: Verena Dengler. [80]
  • 2013: Lisa Truttmann. My Stage is your Domain [81]
  • 2013: Sonic Fabric feat. BLESS N°45 Soundperfume engineered by Popkalab [82]
  • 2013: 100 Best Posters 12. Germany Austria Switzerland [83]
  • 2013: Pae White. Orllegro [84]
  • 2013: Scientific Skin feat. Bare Conductive in collaboration with Fabio Antinori + Alicja Pytlewska [85]
  • 2013: Franz von Zülow. Paper [86]
  • 2014: sound:frame 2014. If this is the Answer, what is the Question? [87]
  • 2014: soma architecture. Immanent Elasticity [88]
  • 2014: After-Images.150 Years of the MAK – Exhibitions in Pictures [89]
  • 2014: Exemplary.150 Years of the MAK – from Arts and Crafts to Design [90]
  • 2014: Hollein. [91]
  • 2014: Hanna Krüger [Die Sammlung] a collective structure [92]
  • 2014: South meets North: Local Innovation. Global Conversation [93]
  • 2014: Tomorrow is... [94]
  • 2014: Valentin Ruhry. Grand Central [95]
  • 2014: 100 Beste Posters 13. Germany Austria Switzerland. [96]
  • 2014: Schwadron Brothers: new places und traces [97]
  • 2014: I Santillana. [98]
  • 2014: photo::vienna. Retrospective 2014 [99]
  • 2014: Ways to Modernism. Josef Hoffmann, Adolf Loos, and Their Impact [100]
  • 2015: Jewellery 1970-2015. Bollmann Collection. Fritz Maierhofer – Retrospective [101]
  • 2015: Eoos. Design between Archaic and High Tech [102]
  • 2015: Alfredo Barsuglia. Cabinet [103]
  • 2015: Amie Siegel. Provenance [104]
  • 2015: Future Light. Escaping Transparency [105]
  • 2015: Uneven Growth. Tactical Urbanisms for Expanding Megacities [106]
  • 2015: 2051. Smart Life in the City [107]
  • 2015: The Art of Working – Agency in Digital Modernity [108]
  • 2015: Mapping Bucharest. Art, Memory, and Revolution 1916–2016 [109]
  • 2015: 24/7. the human condition [110]
  • 2015: Christoph Niemann. Drawing the Line [111]
  • 2015: photo::vienna. Retrospective 2015 [112]
  • 2015: Villa Tugendhat [113]
  • 2015: Stefan Sagmeister: The Happy Show [114]
  • 2015: 100 Best Posters 14. Germany Austria Switzerland [115]
  • 2015: Josef Frank. Against Design. [116]
  • 2016: Fashion Utopias. Haute Couture in the Graphic Arts [117]
  • 2016: Kay Walkowiak. Forms in Time. [118]
  • 2016: Josiah McElehny. The Ornament Museum [119]
  • 2016: Robert La Roche. Personal View [120]
  • 2016: Friedrich Kiesler. Life Visions [121]
  • 2016: Eligius Award 2016. Jewelry in Austria [122]
  • 2016: 100 Beste Posters 15. Germany Austria Switzerland [123]
  • 2016: City Factory. Social Furniture Collection by Eoos [124]
  • 2016: photo::vienna. Retrospective 2016 [125]
  • 2016: Shunga. Erotic Art from Japan [126]
  • 2016: Patrycja Domanska. Stimuli [127]
  • 2016: The Goldscheider Company. Viennese Ceramics 1885–1938 [128]
  • 2016: handiCRAFT. Traditional Skills in the Digital Age [129]
  • 2017: The Glass of the Architects. Vienna 1900–1937 [130]
  • 2017: Glasses from the Empire and Biedermeier Period [131]
  • 2017: Book Covers of the Wiener Werkstätte [132]
  • 2017: 650 Years of Gold- and Silversmiths. The Competitions [133]
  • 2017: Library for Social Design [134]
  • 2017: Hello, Robot. Design between Human and Machine. An exhibition of the MAK, the Vitra Design Museum, and the Design Museum Gent [135]
  • 2017: CityFactory: New Work. New Design [136]
  • 2017: What Do We Want? Dimensions of a New Digital Humanism [137]
  • 2017: LeveL. the fragile balance of utopia [138]
  • 2017: ich weiß nicht. Growing Relations between Things. [139]
  • 2017: Artificial Tears. Singularity & Humanness—A Speculation [140]
  • 2017: Design for Agency. [141]
  • 2017: photo::vienna. Retrospective 2017 [141]
  • 2017: 100 Best Posters 16. Germany Austria Switzerland [142]
  • 2017: Thomas Bayrle. If It's Too Long—Make It Longer [143]
  • 2017: Aesthetics of Change:150 Years of the University of Applied Arts Vienna [144]
  • 2018: Klimt's Magic Garden. A Virtual Reality Experience by Frederick Baker [145]
  • 2018: Gustav Peichl. 15 Buildings for His 90th [146]
  • 2018: 300 YEARS OF THE VIENNA PORCELAIN MANUFACTORY[147]
  • 2018: POST-OTTO WAGNER: From the Postal Savings Bank to Post-Modernism
  • 2018: 100 BEST POSTERS 17. Germany Austria Switzerland[148]
  • 2018: SAGMEISTER & WALSH: Beauty[149]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Museum für angewandte Kunst, Österreichisches, MAK”. Приступљено 19. 5. 2021. 
  2. ^ MAK (ed.), Tradition und Experiment, 1988; C. Reder, Ein Museum im Aufbruch, 1991; Museumsführer MAK, 21995; MAK (ed.), Kunst und Industrie. Die Anfänge des Mus. für angewandte Kunst in Wien, exhibition catalogue, 2000.
  3. ^ „The Mackey Apartments - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-19. 
  4. ^ а б в г „The MAK Permanent Collection”. mak.at/en. Приступљено 19. 5. 2021. 
  5. ^ „Vienna 1900 - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  6. ^ Rainald Franz, Sebastian Hackenschmidt, Barbara Karl, Peter Klinger, Kathrin Pokorny-Nagel, Elisabeth Schmuttermeier, Christoph Thun-Hohenstein, Johannes Wieninger and Christian Witt-Dörring.Permanent Collection VIENNA 1900 German/English, 224 pages, 100 color illustrations, 24 x 12,5 cm, paperback, MAK Vienna / Prestel Verlag,
  7. ^ Barbara Karl, Edith Oberhumer, Christoph Thun-Hohenstein, Bärbel Vischer, and Angela Völker, Michael Embacher, MAK/GUIDE Carpets, German/English, ca. 192 pages and appr. 100 color illustrations, Vienna / Munich-London-New York: MAK / Prestel Verlag, 2014.
  8. ^ „Carpets - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  9. ^ а б „Asia - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  10. ^ а б „Renaissance Baroque Rococo - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  11. ^ а б в „Baroque Rococo Classicism - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  12. ^ „Empire Style Biedermeier - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  13. ^ „Historicism Art Nouveau - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  14. ^ „MAK Wien - MAK Museum Wien”. mak.at (на језику: немачки). Приступљено 2021-05-20. 
  15. ^ а б в „MAK DESIGN LAB - MAK Museum Vienna”. mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  16. ^ „FIRING CELLS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  17. ^ „OTTO NEURATH - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  18. ^ „JOSEF DABERNIG - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  19. ^ „ARTISTS IN FOCUS #8 HANS WEIGAND - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  20. ^ „FAT / Sam Jacob - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  21. ^ „MING - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  22. ^ „INA SEIDL - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  23. ^ „FLOWERS FOR KIM IL SUNG - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  24. ^ „MINIMAL - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  25. ^ „APOKALYPSE / KEINEN KEKS HEUTE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  26. ^ „PROJECT VIENNA - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  27. ^ „JOSEF DABERNIG - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  28. ^ „ARTISTS IN FOCUS #9 Plamen Dejanoff - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  29. ^ „DESIGN CRIMINALS. Or a New Joy into the World - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  30. ^ „MIHÁLY BIRÓ - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  31. ^ „DAVID ZINK YI - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  32. ^ „CROSSOVER - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  33. ^ „LEATHER, FABRIC AND ZIPPER - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  34. ^ „CONTEMPORARY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  35. ^ „100 BEST POSTERS 09 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  36. ^ „ANDREA BRANZI - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  37. ^ „EVA SCHLEGEL - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  38. ^ „BRUNO - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  39. ^ „THE GREAT VIENNESE CAFÉ: A LABORATORY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  40. ^ „APPLY! - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  41. ^ „ARTISTS IN FOCUS #10 ERWIN WURM - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  42. ^ „SPAN (Matias del Campo & Sandra Manninger) - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  43. ^ „KURT RYSLAVY, COLLECTOR, WINE MERCHANT, SUNDAY PAINTER. - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  44. ^ „THE EMPEROR'S NEW COLORS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  45. ^ „THE SECOND SKIN - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  46. ^ „INDUSTRIAL FURNITURE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  47. ^ „RUDOLF STEINER - Alchemy of the Everyday - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  48. ^ „ARTISTS IN FOCUS #11 WALTER PICHLER - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  49. ^ „MICHAEL WALLRAFF - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  50. ^ „THE GREAT VIENNESE CAFÉ: A LABORATORY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  51. ^ „ARTISTS' BOOKS ON TOUR - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  52. ^ „GÔM SÚ‘ - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  53. ^ „2 x 100 Best Posters at the MAK - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  54. ^ „ENVISIONING BUILDINGS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  55. ^ „PATRICK RAMPELOTTO - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  56. ^ „THE MAGIC OF DIVERSITY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  57. ^ „GUSTAV KLIMT: Expectation and Fulfillment - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  58. ^ „sound:frame festival 2012 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  59. ^ „... FURNITURE OF ALL KINDS: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  60. ^ „STIEFEL & COMPANY ARCHITECTS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  61. ^ „MADE 4 YOU - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  62. ^ „THINGS. - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  63. ^ „KURT SPUREY. SEDIMENTS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  64. ^ „Benjamin Hirte - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  65. ^ „TALIAySEBASTIAN - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  66. ^ „Masterpieces - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  67. ^ „Contemporary Necklaces - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  68. ^ „Others - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  69. ^ „Vienna 1900 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  70. ^ „100 Best Posters 11 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  71. ^ „WerkStadt Vienna - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  72. ^ „KATHI HOFER - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  73. ^ „Nippon Chinbotsu - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  74. ^ „Signs Taken in Wonder - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  75. ^ „Marco Dessí - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  76. ^ „A Shot of Rhythm and Color - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  77. ^ „J E X - Jewelry Exhibition - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  78. ^ „LOOS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  79. ^ „Kerstin von Gabain - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  80. ^ „Verena Dengler - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  81. ^ „LISA TRUTTMANN - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  82. ^ „SONIC FABRIC - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  83. ^ „100 Best Posters 12 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  84. ^ „Pae White - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  85. ^ „SCIENTIFIC SKIN feat. Bare Conductive - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  86. ^ „FRANZ VON ZÜLOW - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  87. ^ „sound:frame 2014 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  88. ^ „soma architecture - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  89. ^ „AFTER-IMAGES: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  90. ^ „EXEMPLARY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  91. ^ „HOLLEIN - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  92. ^ „HANNA KRÜGER. [Die Sammlung] - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  93. ^ „South meets North: Local Innovation. Global Conversation - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  94. ^ „TOMORROW IS... - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  95. ^ „Valentin Ruhry - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  96. ^ „100 Best Posters 13 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  97. ^ „Schwadron Brothers: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  98. ^ „I SANTILLANA - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  99. ^ „photo::vienna - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  100. ^ „Ways to Modernism - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  101. ^ „JEWELLERY 1970-2015 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  102. ^ „EOOS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  103. ^ „Alfredo Barsuglia - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  104. ^ „AMIE SIEGEL - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  105. ^ „Future Light - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  106. ^ „Uneven Growth - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  107. ^ „2051 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  108. ^ „The Art of Working - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  109. ^ „Mapping Bucharest - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  110. ^ „24/7 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  111. ^ „CHRISTOPH NIEMANN: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  112. ^ „photo::vienna - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  113. ^ „Villa Tugendhat - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  114. ^ „STEFAN SAGMEISTER: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  115. ^ „100 Best Posters 14 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  116. ^ „JOSEF FRANK - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  117. ^ „FASHION UTOPIAS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  118. ^ „Kay Walkowiak. Forms in Time - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  119. ^ „JOSIAH MCELHENY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  120. ^ „ROBERT LA ROCHE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  121. ^ „FREDERICK KIESLER: Life Visions - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  122. ^ „ELIGIUS AWARD 2016 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  123. ^ „100 BEST POSTERS 15 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  124. ^ „Social Furniture Collection by EOOS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  125. ^ „photo::vienna - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  126. ^ „SHUNGA - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  127. ^ „Patrycja Domanska. STIMULI - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  128. ^ „THE GOLDSCHEIDER COMPANY: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  129. ^ „handiCRAFT: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  130. ^ „THE GLASS OF THE ARCHITECTS: Vienna 1900–1937 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  131. ^ „GLASSES FROM THE EMPIRE AND BIEDERMEIER PERIOD - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  132. ^ „BOOK COVERS OF THE WIENER WERKSTÄTTE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  133. ^ „650 YEARS OF GOLD- AND SILVERSMITHS - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  134. ^ „discussion of thematically relevant books - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  135. ^ „Design between Human and Machine - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  136. ^ „CityFactory: New Work. New Design. - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  137. ^ „Dimensions of a New Digital Humanism - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  138. ^ „the fragile balance of utopia - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  139. ^ „Growing Relations between Things - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  140. ^ „Singularity & Humanness—A Speculation - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  141. ^ а б „DESIGN FOR AGENCY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  142. ^ „100 BEST POSTERS 16 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  143. ^ „THOMAS BAYRLE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  144. ^ „AESTHETICS OF CHANGE - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  145. ^ „KLIMT'S MAGIC GARDEN: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  146. ^ „GUSTAV PEICHL: - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16. 
  147. ^ „300 YEARS OF THE VIENNA PORCELAIN MANUFACTORY - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-23. 
  148. ^ „100 BEST POSTERS 17 - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-23. 
  149. ^ „Exhibition Sagmeister & Walsh: Beauty - MAK Museum Vienna”. www.mak.at (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]