Мухамед Јусуфспахић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мухамед Јусуфспахић
Muhamed Jusufspahić 3.jpg
Датум рођења(1968-11-28)28. новембар 1968.(51 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
Заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије
Године2007 — 2016
Београдски муфтија
Године20082016
ПретходникХамдија Јусуфспахић
Амбасадор Србије у Саудијској Арабији
Године2018

Мухамед Хамди Јусуфспахић (Београд, 28. новембар 1968) је председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије, амбасадор Републике Србије у Саудијској Арабији[1] и бивши муфтија србијански и заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду 1968. године, а одрастао је на Дорћолу. Један је од тројице деце Хамдије Јусуфспахића, који је у то време био муфтија београдски, и египатске Арапкиње Набиле, која је дипломирала у првој генерацији Исламског факултета и била први исламски теолог у Југославији.[2]

Основну школу завршио је у Београду, медресу (исламску средњу школу) у Сарајеву, Факултет исламско-арапских наука такође у Сарајеву, а затим је магистрирао на исламским студијама у Каиру. Почетком деведесетих година прошлог века оженио се Српкињом Горданом, са којом има два сина, Амара и Ахмеда, и кћерку Сару.[3]

За себе каже да је по вери муслиман, по рођењу Београђанин и Дорћолац, а по убеђењу Србијанац.[4] Такође је изјавио да говори српским језиком и да је српски патриота „који припада Алаху”, те да је био лични пријатељ са покојним председником Слободаном Милошевићем и да јесте лични пријатељ са лидером српских радикала Војиславом Шешељем и бившим председницима Томиславом Николићем и Борисом Тадићем.[5] Када је реч о положају муслимана у Србији, Јусуфспахић сматра да су они у Србији слободни и уживају сва права.[6]

Свог оца Хамдију наследио је 2008. године на месту србијанског муфтије. Ту дужност, као и дужност заменика реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије, обављао је до јуна 2016. године, када је разрешен тих дужности на седници Врховног сабора Исламске заједнице Србије која је одржана у Новом Пазару и једногласно изабран за председника Врховног сабора Исламске заједнице Србије. Том приликом разрешен је дужности комплетан ријасет Исламске заједнице Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем. За новог србијанског муфтију постављен је Абдулах Нуман.[7] Изабрани су и нови муфтија санџачки (Хасиб Суљовић) и нови муфтија прешевски (Неџмедин Сћипи). До избора новог реис-ул-улеме одлучено је да Исламску заједницу Србије водити повереништво сачињено од тројице муфтија (србијанског, санџачког и прешевског). Сеад Нусуфовић је изабран за новог реис-ул-улему 2. јула 2016. године, а свечано је устоличен у Бајракли џамији у Београду.[8][9]

Током званичне церемоније 5. марта 2018. године, Јусуфспахић је предао акредитивно писмо краљу Селману бин Абдул Азизу, слуги двају часних храмова чиме је и званично постао први амбасадор Републике Србије у Краљевини Саудијској Арабији.[10]

Односи са Исламском заједницом у Србији[уреди | уреди извор]

Када је у Србији 2007. године дошло до раскола унутар исламске заједнице, формирана је Исламска заједница Србије са седиштем у Београду и Исламска заједница у Србији са седиштем у Новом Пазару. Тада је Мухамед Јусуфспахић изабран за заменика реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије, док је његов отац Хамдија изабран за реис-ул-улему. Када је 2008. године Хамдија Јусуфспахић пензионисан, постављен је за доживотног почасног реис-ул-улему Исламске заједнице Србије, док је за новог реис-ул-улему изабран Адем Зилкић.

Од 2007. године често долази до сукоба између Мухамеда Јусуфспахића и Муамера Зукорлића, који је оптужио породицу Јусуфспахић да је одговорна за раскол у исламској заједници. Мухамед Јусуфспахић, са друге стране, истиче „да су раскол међу муслиманима изазвали они који их деле по националној основи и окрећу их од матичне Србије.“[11]


Претходник:
Хамдија Јусуфспахић
муфтија србијански
20082016.

Наследник:
Абдулах Нуман

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Портрет без рама: Мухамед Јусуфспахић” (на језику: српски). Политика. 2015. Приступљено 6. 4. 2016. 
  2. ^ Грујић, Драгослав (2007). „Musliman, Jugosloven i levičar”. vreme.com (на језику: српски). VREME. Приступљено 6. 4. 2016. 
  3. ^ „U meni stanuju Beograd i Sarajevo” (на језику: српски). Политика. 2015. Приступљено 6. 4. 2016. 
  4. ^ „Muhamed Jusufspahić: “Po ubjeđenju sam Srbijanac (на језику: српски). Санџакпрес. 2012. Приступљено 10. 4. 2016. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 09. 04. 2016. Приступљено 10. 06. 2016. 
  6. ^ Политика Online - Јусуфспахић: Муслимани у Србији слободни
  7. ^ „Novi muftija - Srbin, sestrić Ružice Sokić” (на језику: српски). Мондо. 2016. Приступљено 30. 5. 2016. 
  8. ^ „Сеад Насуфовић нови реис Исламске заједнице Србије”. rts.rs. Приступљено 27. 3. 2018. 
  9. ^ „Svečano ustoličen novi reis-ul-ulema Nasufović”. blic.rs. Приступљено 27. 3. 2018. 
  10. ^ „Јусуфспахић и званично први амбасадор Србије у Саудијској Арабији”. Приступљено 8. 3. 2018. 
  11. ^ „Raskol islama u Srbiji” (на језику: српски). Вечерње новости. 2007. Приступљено 10. 4. 2016.