Невена Поповић (вајарка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Невена Поповић
Лични подаци
Датум рођења1976.
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољеликовна уметност, педагогија, дигитализација баштине

Невена Поповић (Београд, 1976) српска је вајарка, истраживач ликовних уметности, педагог и стручњак за дигитализацију културне баштине.[1]

Доцент је Факултета уметности Универзитета у Приштини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовање[уреди | уреди извор]

Школовала се на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку где је завршила основне, магистарске и докторске уметничке студије.

Као гост–студент боравила је на Академији ликовних уметности у Бечу и Аристотеловом универзитету у Солуну.

Уметнички рад[уреди | уреди извор]

У њеном раду евидентна је „вера у моћ уметности да расветљава стварност, дефинише појаве и пружа отпор на наметнуте друштвене околности“.

Учествовала је на бројним самосталним и колективним изложбама, уметничким догађајима, ликовним колонијама и радионицама у Србији (Београд, Орловат, Грачаница, Крагујевац, Бор, Смедерево, Сомбор, Сићево, Опово, Сопоћани...) и иностранству (Румунија, Турска, Аустрија, Шпанија, Данска, Шведска, Италија, Немачка, Француска, Грчка, САД, Македонија, БиХ). Добитник је награде XX Пролећног анала Дома културе Чачак, 2016. године: плакете Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за „досегнут баланс између истраживачког и уметничког аспекта“.

Као члан Удружења ликовних уметника Србије (2005) имала је статус самосталног уметника до 2012. године. Као активан члан међународног удружења Sculpture-network (2014) организује догађаје на националном нивоу поводом Међународног дана савремене скулптуре.

Њена уметничка дела се налазе у колекцији Музеја града Београда, у колекцији Музеја рударства и металургије у Бору, у Теленор колекцији савремене српске уметности, као и у колекцијама културних центара и приватних институција.

Педагошки рад[уреди | уреди извор]

Аутор је бројних уметничко образовних програма за децу и младе за које је добила неколико награда, међу којима је и наградa Факултета ликовних уметности у Београду „Богомил Карлаварис“ (2014) у знак признања за изузетне резултате и допринос у области ликовног васпитања и образовања.

Стални сарадник Дечјег културног центра Београд је од 2015. године где је ангажована као члан Уметничког савета и један од уређивача уметничких образовних програма за средњошколце.

Њен педагошки рад од 2012. везан је за Факултет уметности Универзитета у Приштини где је запослена у звању доцента.

Дигитализација[уреди | уреди извор]

Поред уметничког и педагошког ангажмана, учествује у пројектима дигитализације и презентације културне баштине. Члан је пројектног тима и уређивач сајта www.studioloflu.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2020) који је део пројекта Дигитализација авангардног уметничког наслеђа Факултета ликовних уметности у Београду Кабинет Чуда ФЛУ под покровитељством Министарство културе Републике Србије.

Од 2018. члан је пројектног тима Дечјег културног центра Београд за дигитализацију и презентацију манифестације „Сусрет деце Европе — Радост Европе“.

Самосталне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

  • Ринг, Галерија СУЛУЈ /Савеза удружења ликовних уметника Југославије/, Београд, 2002.
  • Услојавање, Галерија „Звоно“, Боград, 2007.
  • Не постоји свет, само острва..., Продајна галерија „Београд“, Београд, 2008.
  • На повратном путу, Галерија савремене уметности, Панчево, 2009.
  • Срећном човеку сат не откуцава, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, 2015.
  • Скупљачи времена, Галерија „Ремонт“, Београд, 2018.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]