Некропола са стећцима Бараковац
| Некропола са стећцима Бараковац | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Бараковац |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 49′ 27″ С; 18° 32′ 45″ И / 43.824302° С; 18.545961° И |
  Некропола са стећцима Бараковац Некропола са стећцима Бараковац на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Национални споменик |
| Тип културног добра | Заштићено историјско подручје |
Некропола Бараковац једна је од многобројних некропола са 19 стећака у општини Пале, Република Српска, Босна и Херцеговина. Локалитет некрополе је на парцели у приватном власништву.
Положај[уреди | уреди извор]
Некропола Бараковац се налазу у насељу Бараковац, у близини изворишта и јавне чесме Бараковац.[1]
Некропола је оријентисана у правцу исток-запад, а стећци су постављени густо један уз други.[2]
Заштита[уреди | уреди извор]
Ова некропола стећака је као део групе стећака у Општини Пале, изучена 1928. године, и уцртана на карти културних добара Општине Пале,[3] проглашена за културно добро као: Стећци у Босни и Херцеговин настали између 13. и 16 века, а на основу Закона о културним добрима Босне и Херцеговинеи, по коме су...сва археолошка налазишта која садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, заштићена као историјских доба, од посебног културног и историјског значаја.[4][5][6][7]
Предуслови[уреди | уреди извор]
Појавом првих рудника и градова у средњовјековној Босни остварили су се сви предуслови за појаву стећака на овим просторима. Стећци, као нови начин обележавања гробова, у Европи почиње нешто раније (12. и 13. век). Име стећак долази од његове главне намене да стоји изнад гроба као споменик, партицип глагола стајати — стојећи или, како се раније говорило стећи. Према сведочанствима натписа називи који се паралелно користе за стећке су: билиг, кäм, зламен, кућа,старе гробнице, каурско гробље, дивовско камење.[4]
Средњовјековни камени надгробни споменици карактеристични су за подручје старе Босанске државе. Стећци се јављају као део непрекинутог сепулкралног континуитета на босанском подручју чији корени сежу дубоко у праисторијско време.[4]
Стећци су раширени по читавој Босни и Херцеговини (осим Посавине и западног дела Босанске крајине), док их је највише 1/3 на простору општине Пале.
Значај[уреди | уреди извор]
На просторима на којима настају и развијају се некрополе са стећцима одраз су прожимања различитих културних утицаја које у времену 13. до 16. века налазимо на просторима Ррпублике Српске већином припадају латинском Западу али и византијском Истоку.[8]
Већину њихових рељефа (који су упечатљиви аспект њихове појавности), ма колико били одмакнути од службених канона, ипак можемо читати посредством различитих саставница опште европске средњовековне културе (племићке, црквене и народне) односно романичке и посебно готичке уметности.
С друге стране, ова специфична култура дубоко је повезана са знатно ранијим, праисторијским, античким и раносредњовековним традицијама. Праисторијске[9] и античке традиције се највише сагледавају у одабиру места где су постављени као и у појави одређених врста симболичких рељефа.[10] Чињеница је да стећци већим делом означавају гробља на редове које у европској археологији пратимо од раног средњег века и периоде сеобе народа.
Опис[уреди | уреди извор]
У овој некрополи археолошким истраживањима откривено је 19 стећака. Стећци имају различите облике:[11]
- 13 стећака су правоугаоне плоче,
- 5 стећака је сандук,
- 1 стећак је сљеменик.
Стећци су без натписа и украсних мотива.[11]
Стање заштите[уреди | уреди извор]
Несумњиво је да монотеистичке религије заговарају поштивање другог и другачијег, и указују на чињеницу да се верници требају према старим гробним местима и надгробним споменицима односити са знаком поштовања и одавања почасти, због нераскидиве везе између живих и мртвих. Међутим, у савременом добу, у недостатку довољног броја гробних места за новије укопе, појављује се тенденција ширења активних гробаља (католичких, православних и муслиманских), тако да се све мање пажње поклања очувању стећака, што је још један од проблема у настојању стручних особа да се ти споменици адекватно сачувају и заштите.[12]
То је случај и са стањем заштите стећака на некрополи Бараковац, на коју утиче чињеница да кроз некрополу пролази пут, вероватно за механизацију која обавља радове у шуми. Претпоставља се да је механизацијом направљено оштећење на једном од стећака који је на путу.[11]
Три стећка су делимично утонула у земљу а већина стећака је обрасла маховином у већем или мањем обиму.[11]
На стећцима постоје бројна оштећења ивица и површина, или откинутих комада који се могу пронаћи у близини стећака. Сљемењак са врхом на две воде је напукао по попречном пресеку.[1]
Локалитет није зарастао у листопадну шуму али на локалитету расту четинари.[13]
Стога је у циљу заштите овог непроцењивог блага, неопходно изналазити конкретне стручне, правне, финансијске и друге мере да се оно заштити и на прави начин прикаже јавности.[12]
Види још[уреди | уреди извор]
- Некрополе са стећцима у општини Пале
- Стећци у Републици Српској
- Непокретна културна добра Републике Српске
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Barakovac – stecak.map” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-12-16.
- ^ „Barakovac – stecak.map” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-12-10.
- ^ Карта културних добара Општине Пале
- ^ а б в Pavao Anđelić, Doba srednjovjekovne bosanske države u Kulturna istorija Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do početka turske vladavine, Sarajevo, 1966, str. 455–495.
- ^ Šefik Bešlagić, „Stećci“, Sarajevo 1971.
- ^ „Srednjovjekovni spomenici – stećci – Pale”. www.futurmedia.info/srednjovjekovni-spomenici-stecci-pale. Приступљено 16. 12. 2021.
- ^ Анексом 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Службени гласник Републике Српске 9/2002)
- ^ Đuro Basler, Kršćanska arheologija, II izdanje, Crkva na kamenu, Mostar, 1990, str. 130.
- ^ Alojz Benac, Neolitski telovi u sjeveroistočnoj Bosni i neki problemi bosanskog neolita, GZM, XV/XVI, Sarajevo – Novi Sad, 1960/61, 11.
- ^ Up. Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa III, 108.
- ^ а б в г Milica Santrač, April 2020, Pale, BiH, Nekropola Barakovac,Stecak map.info, [online https://stecakmap.info/nekropola/barakovac/],
- ^ а б Зијад Халиловић ОДРАЗ СУВРЕМЕНИХ ПРОМЈЕНА НА СТАЊЕ НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА – УЗУРПАЦИЈА, ЗАПУШТЕНОСТ, ИЗМЈЕШТАЊЕ. КОМИСИЈА ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА БИХ
- ^ „Barakovac – stecak.map” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-10-23.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне Босанске државе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
- Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине од најстаријих времена до почетка турске владавине, Сарајево, 1966.
- Бешлагић, Шефик, Стећци, Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971.
- Dubravko Lovrenović, Žrtve ideologiziranja i prisvajanja su i stećci, Oslobođenje, godina LXV/2008, Sarajevo, broj 22. 161 ( 18. 09), str. 30–31.
