Некропола са стећцима Бараковац

Некропола са стећцима Бараковац
Опште информације
МестоБараковац
Ентитет Република Српска
Држава Босна и Херцеговина
Координате43° 49′ 27″ СГШ; 18° 32′ 45″ ИГД / 43.824302° СГШ; 18.545961° ИГД / 43.824302; 18.545961
Некропола са стећцима Бараковац на мапи Босне и Херцеговине
Некропола са стећцима Бараковац
Некропола са стећцима Бараковац
Некропола са стећцима Бараковац на мапи Босне и Херцеговине
Врста споменикаНационални споменик
Тип културног добраЗаштићено историјско подручје

Некропола Бараковац једна је од многобројних некропола са 19 стећака у општини Пале, Република Српска, Босна и Херцеговина. Локалитет некрополе је на парцели у приватном власништву.

Положај[уреди | уреди извор]

Некропола Бараковац се налазу у насељу Бараковац, у близини изворишта и јавне чесме Бараковац.[1]

Некропола је оријентисана у правцу исток-запад, а стећци су постављени густо један уз други.[2]

Заштита[уреди | уреди извор]

Ова некропола стећака је као део групе стећака у Општини Пале, изучена 1928. године, и уцртана на карти културних добара Општине Пале,[3] проглашена за културно добро као: Стећци у Босни и Херцеговин настали између 13. и 16 века, а на основу Закона о културним добрима Босне и Херцеговинеи, по коме су...сва археолошка налазишта која садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, заштићена као историјских доба, од посебног културног и историјског значаја.[4][5][6][7]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Појавом првих рудника и градова у средњовјековној Босни остварили су се сви предуслови за појаву стећака на овим просторима. Стећци, као нови начин обележавања гробова, у Европи почиње нешто раније (12. и 13. век). Име стећак долази од његове главне намене да стоји изнад гроба као споменик, партицип глагола стајати — стојећи или, како се раније говорило стећи. Према сведочанствима натписа називи који се паралелно користе за стећке су: билиг, кäм, зламен, кућа,старе гробнице, каурско гробље, дивовско камење.[4]

Средњовјековни камени надгробни споменици карактеристични су за подручје старе Босанске државе. Стећци се јављају као део непрекинутог сепулкралног континуитета на босанском подручју чији корени сежу дубоко у праисторијско време.[4]

Стећци су раширени по читавој Босни и Херцеговини (осим Посавине и западног дела Босанске крајине), док их је највише 1/3 на простору општине Пале.

Значај[уреди | уреди извор]

На просторима на којима настају и развијају се некрополе са стећцима одраз су прожимања различитих културних утицаја које у времену 13. до 16. века налазимо на просторима Ррпублике Српске већином припадају латинском Западу али и византијском Истоку.[8]

Већину њихових рељефа (који су упечатљиви аспект њихове појавности), ма колико били одмакнути од службених канона, ипак можемо читати посредством различитих саставница опште европске средњовековне културе (племићке, црквене и народне) односно романичке и посебно готичке уметности.

С друге стране, ова специфична култура дубоко је повезана са знатно ранијим, праисторијским, античким и раносредњовековним традицијама. Праисторијске[9] и античке традиције се највише сагледавају у одабиру места где су постављени као и у појави одређених врста симболичких рељефа.[10] Чињеница је да стећци већим делом означавају гробља на редове које у европској археологији пратимо од раног средњег века и периоде сеобе народа.

Опис[уреди | уреди извор]

У овој некрополи археолошким истраживањима откривено је 19 стећака. Стећци имају различите облике:[2]

  • 13 стећака су правоугаоне плоче,
  • 5 стећака је сандук,
  • 1 стећак је сљеменик.

Стећци су без натписа и украсних мотива.[2]

Стање заштите[уреди | уреди извор]

Несумњиво је да монотеистичке религије заговарају поштивање другог и другачијег, и указују на чињеницу да се верници требају према старим гробним местима и надгробним споменицима односити са знаком поштовања и одавања почасти, због нераскидиве везе између живих и мртвих. Међутим, у савременом добу, у недостатку довољног броја гробних места за новије укопе, појављује се тенденција ширења активних гробаља (католичких, православних и муслиманских), тако да се све мање пажње поклања очувању стећака, што је још један од проблема у настојању стручних особа да се ти споменици адекватно сачувају и заштите.[11]

То је случај и са стањем заштите стећака на некрополи Бараковац, на коју утиче чињеница да кроз некрополу пролази пут, вероватно за механизацију која обавља радове у шуми. Претпоставља се да је механизацијом направљено оштећење на једном од стећака који је на путу.[2]

Три стећка су делимично утонула у земљу а већина стећака је обрасла маховином у већем или мањем обиму.[2]

На стећцима постоје бројна оштећења ивица и површина, или откинутих комада који се могу пронаћи у близини стећака. Сљемењак са врхом на две воде је напукао по попречном пресеку.[1]

Локалитет није зарастао у листопадну шуму али на локалитету расту четинари.[12]

Стога је у циљу заштите овог непроцењивог блага, неопходно изналазити конкретне стручне, правне, финансијске и друге мере да се оно заштити и на прави начин прикаже јавности.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Barakovac – stecak.map” (на језику: босански). Приступљено 2021-12-16. 
  2. ^ а б в г д Milica Santrač, April 2020, Pale, BiH, Nekropola Barakovac,Stecak map.info, [online https://stecakmap.info/nekropola/barakovac/],[cit.1.3.2021],
  3. ^ Карта културних добара Општине Пале
  4. ^ а б в Pavao Anđelić, Doba srednjovjekovne bosanske države u Kulturna istorija Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do početka turske vladavine, Sarajevo, 1966, str. 455–495.
  5. ^ Šefik Bešlagić, „Stećci“, Sarajevo 1971.
  6. ^ „Srednjovjekovni spomenici – stećci – Pale”. www.futurmedia.info/srednjovjekovni-spomenici-stecci-pale. Приступљено 16. 12. 2021. 
  7. ^ Анексом 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Службени гласник Републике Српске 9/2002)
  8. ^ Đuro Basler, Kršćanska arheologija, II izdanje, Crkva na kamenu, Mostar, 1990, str. 130.
  9. ^ Alojz Benac, Neolitski telovi u sjeveroistočnoj Bosni i neki problemi bosanskog neolita, GZM, XV/XVI, Sarajevo – Novi Sad, 1960/61, 11.
  10. ^ Up. Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa III, 108.
  11. ^ а б Зијад Халиловић ОДРАЗ СУВРЕМЕНИХ ПРОМЈЕНА НА СТАЊЕ НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА – УЗУРПАЦИЈА, ЗАПУШТЕНОСТ, ИЗМЈЕШТАЊЕ. КОМИСИЈА ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА БИХ
  12. ^ „Barakovac – stecak.map” (на језику: босански). Приступљено 2021-10-23. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне Босанске државе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
  • Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине од најстаријих времена до почетка турске владавине, Сарајево, 1966.
  • Бешлагић, Шефик, Стећци, Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971.
  • Dubravko Lovrenović, Žrtve ideologiziranja i prisvajanja su i stećci, Oslobođenje, godina LXV/2008, Sarajevo, broj 22. 161 ( 18. 09), str. 30–31.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]