Никита Добронравов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игуман Никита
Nikita Dobronravoff.png
Игуман Никита Добронравов
Датум рођења (1962-01-01)1. јануар 1962.(56 год.)
Место рођења Муром
СССР
Школа Moscow Theological Academy, Russian State University for the Humanities

Никита (Олег Станиславович Добронравов; Муром, СССР, 1. јануар 1962) је игуман, богослов, црквени историчар и канониста, запослени Одсека спољних црквених веза Московског патријархата[1], старешина Цркве Успења у Генералном конзулату Русије у финском Туркују.

Биографија[уреди]

Породица
  • Отац: Добронравов Станислав (Слава) М. (родио се у свештеничкој породици Руска православна црква)
  • Мајка: Добронравов (Малисхева) Љубов (из породице старе вернике Нижњег Новгорода)
  • Деда: Мајкл Добронравов, дипломирани богословске школе у Мурому.
  • Прадеда: Јуџин Добронравов, свештеник. Служио је у Нижњи Новгород и Владимир епархије. Ухапшен у 1924
Родбина
  • Архиепископ Владимир и Суздал Николе (Добронравов);
  • Игуманије Арсени (Добронравов Ана Гавриловна), у шеми Томас;
  • Свештеник Вицторине Добронравов;
  • Добронравов, Василиј Гавриловић, професор Владимир Богословије.

Световно образовање[уреди]

  • 1995 Руски државни за хуманитарно универзитета (РГГУ), Завод за музеологија и заштита споменика историје и културе.

Духовно образовање[уреди]

  • 1994 Богословије у Москви.
  • 1998 Духовне Академије у Москви (МДА) (додељено је научно звање Кандидата богословља, за одбрањену дисертацију „Проблема дијаспоре у православној канонско право“)
  • 2000 Дипломирао на Московске духовне академије ("Православље у Мађарској") [2]
  • 2008 Або Академија (Турку, Финска), Богословски факултет

Црквена служба[уреди]

  • 1985 - 1988 - цркве Благовести у Мурому
  • 1990 - 1992 - референт, а убрзо и главног секретар архиепископа Владимира и Суздаља Евлогии (Смирнова).
  • 1993 - 1997 - водич археолошке студије Духовне Академије у Москви (МДА).
  • 1997 до данас - Одељење за спољне односе Цркве Московске Патријаршије. Секретар Комисије за сарадњу са Старог Верници и и православне вере (1999—2001).
  • 2000 - 2001 - свештеник цркве у Хорошево (Москва).
  • 2001 - 2002 - свештеник парохије Московске Патријаршије у Финска (Пори, Финска).
  • 2002 - 2003 - старешина Александар Невски парохије (Копенхаген, Данска).[3]
  • 2003-данас - старешина цркве Успења у Генерални конзулат Русије у Турку (Финска)

Рукоположење[уреди]

  • 8. септембар 1991 - почетник (Владимира епископи Кућа / епископ Владимир и Суздаља Еулогиус (Смирнов)).
  • 15. маја 1994, - у наратор хиротесииа (храм Покрова Пресвете Богородице (МДА) / епископ Дмитров Филарета (Карагодин)).
  • 15. април 2000 - примио је монашки образ (саборној цркви у Смоленску / митрополит Кирил Смоленска и Калињинграда).
  • 16. април 2000 - рукоположен је у чин јерођакона (саборној цркви у Смоленску / митрополит Смоленска и Калињинграда).
  • 29. април 2000 - рукоположен је у чин јеромонаха (саборној цркви у Смоленску, / Митрополит Кирил од Смоленска и Калињинграда).
  • Септембар 21, 2006 - унапређен је у чин игумана (Светог Николе у Хелсинкију / митрополит Смоленска и Калињинграда Кирил
  • 3 / 16. април - Никита Исповедник, игуман манастира Мидикиискои

Комисија Светог синода за старе вернике и православне вере[уреди]

Био је иницијатор оснивања Комисије Светог синода за старе вернике и православне вере, а од 24. новембра 1999 до 2001. био њен први секретар.

24. новембра 1999 Одсек за спољне односе Цркве Московске Патријаршије, под предсједавањем митрополит Смоленска и Калињинграда Кирил, први састанак Комисије за координацију Руске православне цркве са Старим верника. Оснивање комисије, која има за циљ да развије и продуби сарадњу Руске православне цркве са Старим Верници у јачању традиционалних духовних вредности и норме нашег друштва, одобрен је од стране Светог синода Руске православне цркве.[4].

Он је био један од иницијатора 26. до 28. новембра 2000 годишњице од 200-годишњице канонска живота старообриадних (Единоверие) парохија у крилу Московске Патријаршије.[5]

Општецрквене активности[уреди]

Године 1998, представљао је позицију Руске православне цркве на форуму "Environment and Poverty" (Halki, 14-20. јун 1998), који је одржан на иницијативу Цариградске патријаршије у Истанбулу (Турска).

Године 2000. био је члан делегације Московске патријаршије да конференције о 2000 година хришћанства, направили презентацију „Проблем православне дијаспоре“ (Атина, Грчка).

Од 2007, члан редакције[6] и аутор неколико чланака у часопису „Северни Благовест“ (Северный Благовест) - публикација парохија Руске православне цркве у Финској, Данској, Норвешка, Шведска и Исланд.

Одликовања[уреди]

  • 2000 - Двоструки крст (награда румунског патријарха Феоктиста)
  • 2002 (Ускрс) - Груди крст.
  • 2002 (Божић) - чартер патријарха.
  • 2006 – игуман

Библиографија[уреди]

Енглески
  • Nikita (Dobronravoff), hieromonk. Old believers in China 1917-1958. NY., 2007
На руском
  • Добронравов О. С. Да возсияет и нам грешным свет Твой присносущный. Спасский монастырь в г. Муроме. // Журнал Московской Патриархии. – 1992. – № 6. – С.
  • Добронравов О. С. Некрополь Спасо-Преображенского монастыря в г. Муроме. / Муромский Сборник. – Муром. – 1993. – Вып. 1. – С. 184 – 188.
  • Добронравов О. С. К вопросу о реконструкции комплекса Спасо-Преображенского монастыря в г. Муроме (дипломная работа). Москва. 1995.
  • Добронравов О. С. Невозможное человеку возможно Богу (иконописец Григорий Журавлев и его иконы из собрания ЦАКа) // Встреча. - 1996 - №1. - С.5-6.[7]
  • Добронравов О. С. Единоверцы – кто они? // Встреча. – 1996. - №3 – С.3-5.[8]
  • Добронравов О. С. Наши ровесники из Бутырки (интервью со священником Павлом Вишневским) // Встреча. - 1997 - №1(4). - С.25-27.[9]
  • Добронравов О. С. Проблема диаспоры в православном церковном праве (кандидатская диссертация). Сергиев Посад. 1998.
  • Добронравов О. С. Полякова О. Б. Забытое имя. К биографии епископа Муромского Николая (Муравьева-Уральского). // Уваровские чтения – III. – Муром. – 2001. – 197-199.
  • Никита (Добронравов), иеромонах. Православие в Венгрии. Москва. 2000.
  • Никита (Добронравов), иеромонах. Митрополит Дионисий (Валединский), Первоиерарх Польской Православной Церкви – уроженец г. Мурома. // Муром православный (альманах). – Муром. – 2007. – 4. – С.26-33.
  • Никита (Добронравов), игумен. Житие свв. князей Петра и Февронии в общем контексте истории г. Мурома. // Троицкие Листки. – Муром. – 2008. – 29. – С.2-5.
  • Никита (Добронравов), игумен. История перевода православных богослужебных текстов на шведский язык. // Северный Благовест. – Хельсинки. – 2008. – 1(14) – С.40-43; 3(16) – С.68-71.
  • Никита (Добронравов), игумен. Пути Православия в Норвегии. // Северный Благовест. – Хельсинки. – 2008. – 2(15). – С.13-25.
  • Никита (Добронравов), игумен. Пути Православия в Швеции. // Северный Благовест. – Хельсинки.– 2008. – С.19-43.
  • Никита (Добронравов), игумен. Пути Православия в Дании. // Северный Благовест. – Хельсинки.– 2010. – 1(21). - С.6-45.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]