Никола Нешковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Нешковић
Nikola neskovic.jpg
Никола Нешковић
Датум рођења 1740
Место рођења Пожаревац
Османско царство
Датум смрти 1789
Место смрти Вршац
Хабзбуршка монархија

Никола Нешковић (Пожаревац, 1740Вршац, 1785) је био српски сликар, иконописац и портретиста. Био је један од успешних сликара у Србији свога времена. Нешковић је деда по мајци Јована Стерије Поповића.

Живот и дело[уреди]

Никола је рођен у Србији, тада турској царевини, у пожаревачкој трговачкој породици. Још као дечак је против воље родитеља похађао једног зографа из суседства, код којег је учио занат сликара. Намере родитеља су биле да он постане трговац, када стаса за то. За време рата Аустрије против Турака отац га је склонио у Аустрију са кумом Ђуком, којем је дао приде 1000 ф. да их чува за Николу. Али када је отац умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши тако сав новац, постао ученик једног вршачког живописца и одавао се своме омиљеном занату. Једно време је био и у Пожуну који је био у то време у неку руку престоница у Угарској као помоћник неког сликара Немца. Никола је у Пожуну упознао Јована Георгијевића, будућег вршашког епископа. Када је Георгијевић изабран за владику, позвао је иконописца да дође у Вршац, у знак захвалности што му је овај пре помагао. У Вршцу се Нешковић скрасио, развио уметничку активност и након женидбе постао један од отменијих грађана Вршца, познат у народу као "Никола молер".[1]

Као сликар Нешковић је био солидан мајстор, и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника Јакова и Захарија Орфелина, Крачуна, Чешљара и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из манастира Шемљуга која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Следећи познат његов рад 1762. године то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.

Референце[уреди]

  1. ^ "Гласник Друштва србске словесности", Београд 1/1847. године

Литература[уреди]