Никола де Ларжијер

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола де Ларжијер
Аутопортрет (1707)
Лични подаци
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти20. март 1746.(1746-03-20) (89 год.)
Место смртиПариз, Француска

Никола де Ларжијер (крштен 10. октобар 1656 — 20. март 1746) био је француски сликар и цртач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студија руку (Лувр)

Ларжијер је крштен у у Паризу 10. октобра 1656.[1] Био је син трговца шеширима, његова породица се преселила у Антверпен када је Ларжијер имао око три године. Након путовања у Лондон, Ларжијеров отац га је заучио код фламанског сликара Антона Губауа.[2] Међутим, напустио је са осамнаест година и поново отишао у Енглеску, где се спријатељио и запослио сер Питер Лели четири године у Виндзору, Беркшир.[3] Док је био тамо, Ларжијер је такође радио под управом италијанског сликара Антонија Верија.[2]

Његово сликарство је привукла пажњу Чарлса II, који је желео да задржи Ларгилијера у својој служби, али контроверза коју је изазвала завера у Ражи против римокатолика узнемирила је Ларгилијера. Отишао је у Париз, где је као сликар био добро прихваћен у јавности.

Након што је 1685. ступио на престо, Џејмс II је затражио од Ларжијера да се врати у Енглеску. Џејмс је понудио Ларгилијеру канцеларију чувара краљевских колекција, али је он одбио због нелагоде у вези са парцелом у ражи. Међутим, током кратког боравка у Лондону, насликао је портрете краља, краљице Марије Моденске и принца од Велса Џејмса Фрaнсиса Едварда Стјуарта. Три портрета принца које је Ларжијер насликао у младости мора да су погубљена у Паризу, где се вратио негде пре марта 1686. Портрет краља Џејмса II насликан је 1686. године. Краљ Џејмс је приказан у златном оклопу са белом краватом и позициониран је испред позадине налик акварелу постављене у округли оквир.

Током 1686. Ларжијер је направио портрет сликара Шарла Лебрена за пријем у Académie royale de peinture et de sculpture.[4] Портрет приказује Ле Бруна, тада председника академије, како ради на гробници, окружен класичним бистама и фигуринама разбацаним по поду и столу унутар слике. Ле Брун, импресиониран Ларжијеровим портретом, примио га је на академију. Године 1690. Ларжијер је Француска академија документовала као историјског сликара, што је био истакнути уметнички правац академије.

Године 1709. Ларгилијер је насликао портрет краљевске породице Породице Луја XIV. Годину дана касније, Ларжијер је насликао аутопортрет на којем су биле и две чланице његове породице.

Након смрти директора Луја де Булоња 28. новембра 1733. године, сликар Ијасинт Риго је предложио да се четворица ректора Академије, укључујући Ларжијера, ротирају на овој функцији.[5][6] Они ће остати на функцији до избора Кустоуа за јединог директора 5. фебруара 1735.[7] Ларгилијер је постао директор 1738. и на том месту је остао до 1742.[8]

Године 1714, Ларгилијер је насликао пољског краља Август II Јаки. Током 1718. Ларжијер је насликао француског песника и есејисту Волтера.

Ларжијер је направио свој последњи аутопортрет 1725. године. Овај портрет приказује уметника за својим штафелајем, док гледа у публику.

Ларжијер је постављен за канцелара Француске академије 1743.

Никола де Ларжијер умро је 20. марта 1746. у 89. години. Након смрти, поклонио је Француској неколико својих малих пејзажа и слика мртве природе.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Portrait of Elizabeth Throckmorton
  • Portrait of Augustus III of Poland
  • Portrait of Louise-Madeleine Bertin, Countess of Montchal
  • Portrait of a Man in a Purple Robe
  • Portrait of Voltaire
  • Self-portrait with family
  • Portrait of Marguerite de Sève
  • La belle Strasbourgeoise (1703)
  • Portrait of Marguerite Bécaille
  • Portrait of Pierre-Joseph Titon de Cogny
  • Portrait of Jeanne-Cécile Le Guay de Montgermon
  • Portrait of Catherine Coustard with her son Léonor, Minneapolis Institute of Arts
  • Portrait of Jean-Baptiste Tavernier
  • Portrait of an officer, oil on canvas, 1714–15, Art Gallery of New South Wales
  • Oil on canvas portrait of Helene Lambert de Thorigny by Nicolas de Largillière (portrait) and Jean-Baptiste Belin (flowers), c. 1696–1700, 63 × 45 in., Honolulu Museum of Art
  • Infanta Mariana Victoria of Spain, one-time fiancée of Louis XV
  • Anne Geneviève de Lévis, duchessede Rohan-Rohan by marriage and only daughter of Madame de Ventadour
  • An Alderman of Paris, 1703, oil on canvas, The Detroit Institute of Arts
  • Portrait of a lady with a dog and a monkey (1700–1710)
  • André François Alloys de Theys d'Herculais (1692–1779)
  • Portrait of Thomas Germain and his wife Anne-Denise Gauchelet in 1736
  • Portrait of Barthélemy-Jean-Claude Pupil, 1729, Timken Museum of Art, San Diego

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pascal, Georges (1928). Largillierre (на језику: French). Les Beaux-Arts. стр. 1. 
  2. ^ а б Conisbee, Philip (2010). French Paintings of the Fifteenth through the Eighteenth Century. Washington, D.C.: Princeton University Press. стр. 292—293. ISBN 978-0691145358. 
  3. ^ Chisholm 1911.
  4. ^ Benezit Dictionary of Artists. 8, Koort-Maekava. Paris: Éditions Gründ. 2006. стр. 467. 
  5. ^ de Montaiglon, Anatole, ур. (1883). Procès-Verbaux de l'Académie Royale de peinture et de sculpture, 1648-1793 (на језику: French). V. Paris: J. Baur. стр. 127—128. 
  6. ^ Michel, Christian (2018). The Académie Royale de Peinture Et de Sculpture: The Birth of the French School, 1648-1793. Getty Research Institute. стр. 352. 
  7. ^ Williams, Hannah (2016). Académie Royale: A History in Portraits. Routledge. стр. 294. ISBN 978-1-4094-5742-8. 
  8. ^ Williams 2016, p. 45.

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Brême, Dominique (2003). Nicolas de Largillierre, 1656–1746 (на језику: French). Paris: Musée Jacquemart-André. ISBN 978-2914498128. 
  • Rosenfeld, Myra Nan (1982). Largillierre and the Eighteenth-Century Portrait. Montreal Museum of Fine Arts. ISBN 978-2891920056. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_де_Ларжијер&oldid=27780821”