Пређи на садржај

Нубија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нубија
Кипови неколико нубијских владара с краја 25. династије – раног Напатско периода, 7. век п. н. е. С лева на десно: Тантамани, Тахарка (позади), Сенкаманискен, поново Тантамани (позади), Аспелта, Анламани, поново Сенкаманискен. Музеј Керма.[1]
Мапа древног Египта, са означеном Нубијском пустињом

Нубија је област између Асуана у Египту (1. катаракта) и места Карима у Судану (4. катаракт).[2][3][4] Име регије потиче од египатске речи nab ̆w (коптски nub – „злато”). У старом Египту у доба Средњег царства Нубија је била позната као Куш.

У давној прошлости су на територији Нубије постојале многе културе и државе. Престоница Нубије у време старог Египта био је град Мерое. Од VII—XIV века овде је постојало неколико хришћанских држава. Потом је Нубија исламизована и делимично насељена арапским племенима. Нубија је кроз историју била извор робова и природних богатстава (злата и слоноваче).

Становници Нубије говоре дијалектима нубијске групе нило-сахарских језика, као и арапским језиком.

Лингвистика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Нубијски језици
Нубија у хијероглифама
N17Aa32X1
N18
[5]
Ta-seti
T3-stj
Закривљена земља[5]
O34
X1		 Aa32N18
N25		 A1
Z2
[6]
Setiu
Stjw
Закривљена земља Нубијаца[6]
N35Hz
t		 N25
G21HsM17M17G43A13
N35
G21		 HsZ4T14A2

Nehset / Nehsyu / Nehsi
Nḥst / Nḥsyw / Nḥsj
Нубија / Нубијски
Нубија

Име Нубија потиче од народа Ноба: номада који су населили ту област у четвртом веку нове ере након распада краљевства Мероз. Нобе су говорили нило-сахарским језиком који је предак старонубијског, а који се углавном користио у верским текстовима из осмог и петнаестог века. Пре четвртог века, и током читаве античке ере, Нубија је била позната као Куш, или, у класичној грчкој употреби, укључена под именом Етиопија (Aethiopia).

Историјски гледано, становници Нубије су говорили најмање два варијетета нубијске језичке групе, потпородице која укључује нобински језик (потомак старонубијског), кенузи-донголски, мидобски и неколико сродних варијетета у северном делу Нубијских планина у јужном Кордофану. Биргидски језик се говорио северно од Нјале у Дарфуру, али је изумро још 1970. Међутим, лингвистички идентитет древне керманске културе јужне и централне Нубије (такође познате као Горња Нубија) је неизвестан; нека истраживања сугеришу да је припадао кушитској грани афроазијских језика,[7][8] док новија истраживања указују да је култура Керме припадала источносуданској грани нилосахарских језика, а да су други народи са севера (или Доња) Нубија северно од Керме (попут културе Ц-групе и Блемјиса) говорили кушитским језицима пре ширења источносуданских језика из Јужне (или Горње) Нубије.[9][10][11][12]

Географија

[уреди | уреди извор]

Нубија се обично дели на Доњу Нубију (између Асуана и Вади Халфе и Горњу Нубију (од Вади Халфе до Кариме). Некада се област од Кариме до Картума, главног града Судана, означава као Јужна Нубија.

Нубија је веза Медитеранског басена, коме припада Египат, и црне Африке.

Савремени изазови

[уреди | уреди извор]

Нубија је подељена између Египта и Судана након што је колонијализам окончана и Република Египат је успостављена 1953. године, а Република Судан се отцепила од Египта 1956. године.

Почетком 1970-их, многи египатски и судански Нубијци су били присилно премештени да би направили место за језеро Насер након што су изграђене бране у Асуану.[13] Нубијска села се могу наћи северно од Асуана на западној обали Нила и на острву Елефантин. Многи Нубијци сада живе у великим градовима попут Каира.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elshazly, Hesham. „Kerma and the royal cache” (на језику: енглески). 
  2. ^ Appiah & Gates 2005
  3. ^ Janice Kamrin; Adela Oppenheim. „The Land of Nubia”. www.metmuseum.org. Приступљено 2020-07-31. 
  4. ^ Raue, Dietrich (2019-06-04). Handbook of Ancient Nubia (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. стр. 39. ISBN 978-3-11-042038-8. 
  5. ^ а б Elmar Edel. Zu den Inschriften auf den Jahreszeitenreliefs der "Weltkammer" aus dem Sonnenheiligtum des Niuserre, Teil 2. In: Nachrichten der Akademie der Wissenschaften in Göttingen, Nr. 5. стр. 118—119. . Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen 1964.
  6. ^ а б Christian Leitz; et al. (2002). Lexikon der ägyptischen Götter und Götterbezeichnungen, Bd. 6: H̱-s. Leuven: Peeters. стр. 697. ISBN 90-429-1151-4. 
  7. ^ Bechaus-Gerst, Marianne; Blench, Roger (2014). Kevin MacDonald, ур. The Origins and Development of African Livestock: Archaeology, Genetics, Linguistics and Ethnography – "Linguistic evidence for the prehistory of livestock in Sudan" (2000). Routledge. стр. 453. ISBN 978-1135434168. Приступљено 15. 9. 2014. 
  8. ^ Behrens, Peter (1986). Libya Antiqua: Report and Papers of the Symposium Organized by Unesco in Paris, 16 to 18 January 1984 – "Language and migrations of the early Saharan cattle herders: the formation of the Berber branch". Unesco. стр. 30. ISBN 9231023764. Приступљено 14. 9. 2014. 
  9. ^ Rilly C (2010). „Recent Research on Meroitic, the Ancient Language of Sudan” (PDF). 
  10. ^ Rilly C (јануар 2016). „The Wadi Howar Diaspora and its role in the spread of East Sudanic languages from the fourth to the first millennia BCE”. Faits de Langues. 47: 151—163. doi:10.1163/19589514-047-01-900000010. 
  11. ^ Rilly C (2008). „Enemy brothers. Kinship and relationship between Meroites and Nubians (Noba)”. Polish Centre for Mediterranean Archaeology. ISBN 9788323533269. doi:10.31338/uw.9788323533269.pp.211-226. 
  12. ^ Cooper J (2017). „Toponymic Strata in Ancient Nubian placenames in the Third and Second Millennium BCE: a view from Egyptian Records” (PDF). Dotawo: A Journal of Nubian Studies. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 2020-05-23. г. 
  13. ^ а б „About Nubia”. Nubian Foundation. 2018. Приступљено 31. 7. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis (2005). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517055-9. 
  • Adams, William Y. (1977), Nubia: Corridor to Africa  , London.
  • Adams, William Y. (1980). „Nubia's corridor of time: From the kingdom of Kush to the triumph of Islam” (PDF). UNESCO Courrier. Victory in Nubia: The greatest archaeological rescue operation of all time: 25—29. 
  • Bell, Herman (2009), Paradise Lost: Nubia before the 1964 Hijra  , DAL Group.
  • „Black Pharaohs”. National Geographic. фебруар 2008. .
  • Bulliet; et al. (2001), Nubia, The Earth and Its Peoples, стр. 70—71 , Houghton Mifflin Company, Boston.
  • Drower M. (1970), Nubia A Drowning Land, London: Longmans .
  • Emberling, Geoff (2011), Nubia: Ancient Kingdoms of Africa, New York: Institute for the Study of the Ancient World .
  • Fisher, Marjorie; et al. (2012). Ancient Nubia: African Kingdoms on the Nile. The American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-478-1. .
  • Hassan, Yusuf Fadl (1973), The Arabs and the Sudan  , Khartoum.
  • Jennings, Anne (1995). The Nubians of West Aswan: Village Women in the Midst of Change. Lynne Reinner Publishers. .
  • O'Connor, David (1993), Ancient Nubia: Egypt's Rival in Africa  , Philadelphia, The University Museum, University of Pennsylvania.
  • Thelwall, Robin (1978), Lexicostatistical relations between Nubian, Daju and Dinka  , Études nubiennes: colloque de Chantilly, 2–6 juillet 1975, 265–286.
  • Thelwall, Robin (1982) 'Linguistic Aspects of Greater Nubian History', in Ehret, C. & Posnansky, M. (eds.) The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Berkeley/Los Angeles, 39–56.
  • Török, László (1997): The Kingdom of Kush: Handbook of the Napatan-Meroitic Civilization. Brill Academic Publishers.
  • Valbelle, Dominique, and Bonnet, Charles (2006): The Nubian Pharaohs. New York: The American University in Cairo Press. .
  • Abdel-Hafiz, A (1988). A Reference Grammar of Kunuz Nubian.  PhD Thesis, SUNY, Buffalo, NY.
  • Adams, W. Y. (1982). 'The coming of Nubian speakers to the Nile Valley', in The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Edited by C. Ehret & M. Posnansky. Berkeley / Los Angeles, 11–38.
  • Armbruster, Charles Hubert (1960). Dongolese Nubian: A Grammar. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Armbruster, Charles Hubert (1965). Dongolese Nubian: A Lexicon. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Asmaa M. I. Ahmed, Suggestions for Writing Modern Nubian Languages", and Muhammad J. A. Hashim, "Competing Orthographies for Writing Nobiin Nubian , in Occasional Papers in the Study of Sudanese Languages No. 9, SIL/Sudan, Entebbe, 2004.
  • Ayoub, A (1968). The Verbal System in a Dialect of Nubian. Khartoum: University of Khartoum. 
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (1989). 'Nile-Nubian Reconsidered', in Topics in Nilo-Saharan Linguistics. Edited by M. Lionel Bender. Hamburg: Heinrich Buske.
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (1996). Sprachwandel durch Sprachkontakt am Beispiel des Nubischen im Niltal (на језику: немачки). Cologne: Köppe. ISBN 3-927620-26-2. 
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (2011). The (Hi)story of Nobiin: 1000 Years of Language Change. Frankfurt am Main: Peter Lang.
  • Erman, Adolf (1881). 'Die Aloa-Inschriften.' Zeitschrift für Ägyptische Sprache und Altertumskunde 19, no. 4." 112–15.
  • Jakobi, Angelika & Tanja Kümmerle The Nubian Languages: An Annotated Bibliography. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. 1993. 
  • Khalil, Mokhtar (1996). Wörterbuch der nubischen Sprache. Warsaw: Nubica. 
  • Rilly, Claude (2010). Le méroïtique et sa famille linguistique. Leuven: Peeters. 
  • Spaulding, Jay (1990). „The Old Shaiqi Language in Historical Perspective”. History in Africa. Cambridge University. 17: 283—292. JSTOR 3171817. doi:10.2307/3171817. .
  • Spaulding, Jay (2006). „Pastoralism, Slavery, Commerce, Culture and the Fate of the Nubians of Northern and Central Kordofan Under Dar Fur Rule, ca. 1750-ca. 1850”. The International Journal of African Historical Studies. Boston University African Studies Center. 39 (3). ISSN 0361-7882. 
  • Starostin, George (2011). 'Explaining a Lexicostatistical Anomaly for Nubian Languages,' lecture, May 25, 2011. Online version.
  • Thelwall, Robin (1982). 'Linguistic Aspects of Greater Nubian History', in The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Edited by C. Ehret & M. Posnansky. Berkeley/Los Angeles, 39–56. Online version.
  • Werner, Roland (1987). Grammatik des Nobiin (Nilnubisch). Hamburg: Helmut Buske.
  • Werner, Roland (1993). Tìdn-Àal: A Study of Midoob (Darfur Nubian). Berlin: Dietrich Reimer.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нубија&oldid=30630160”