Пређи на садржај

Одбрамбени играч (фудбал)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Одбрана (фудбал))
Немања Видић, српски одбрамбени играч, проглашен је за најбољег штопера Премијер лиге

Одбрамбени играч је играч у фудбалском тиму чије основни задатак да заустави противнички напад. У распореду играча на терену, одбрамбени играчи играју у линији најближој голману.

Центархалф

[уреди | уреди извор]

Центархалф (од енгл. centre-half — „центар-половина”) се још назива и централни бек, централни одбрамбени играч или штопер. Његово име и указује да он игра у средишту одбране. Основни му је задатак да спречи противничког нападача да се нађе у шанси и постигне гол. Поред тога, када дође у посед лопте, потребно је да што пре и што сигурније изнесе лопту из свог шеснестерца.

У зависности од формације у којој екипа игра, на терену се најчешће налазе два (ако екипа игра са четири играча у одбрани) или три штопера (ако екипа игра са три играча у одбрани). Сваки од штопера може бити задужен за тачно одређеног противничког нападача којег треба да чува. У модерном фудбалу, већина тимова се одлучује за зонску одбрану, у којој сваки штопер води рачуна о нападачу који се налази у његовој зони одговорности.

Некада се од њих очекивало да само што пре и што даље избаце лопту од свог гола, међутим у данашњем фудбалу се пред њих постављају бројни технички и тактички захтеви. Они учествују у зачетку нападачких акција својих екипа, дугим пасевима упошљавају своје нападаче и учествују у нападачким акцијама приликом прекида.

Либеро

[уреди | уреди извор]

Либеро је слободнија верзија централног одбрамбеног играча. Нема тачно одређеног нападача кога треба да чува већ игра иза одбрамбених играча и исправља њихове грешке. Веома често учествују у контранападима и започињу нападачке акције својих екипа.

Бек

[уреди | уреди извор]
Кафу

Бек (од енгл. back — „позадина”) је генерални назив за одбрамбеног играча. Некада је основни задатак бека био искључиво да заустави противничко крило, међутим у модерном фудбалу од њих се све више очекује да учествују у нападу.[1][2][3] Њихови офанзивни задаци се састоје у томе да они продиру по крилу и упућују центаршутеве у противнички шеснаестерац. Такође пружају подршку својим крилним нападачима стварајући вишак на тој страни напада.

Спољни играч

[уреди | уреди извор]
Филип Костић у карактеристичном продору

Задатак спољних играча јесте да покривају читаву страну терена на којој играју. Најчешће су распоређени у формацијама које подразумевају три централна одбрамбена играча у последњој линији и у зависности од поставке на терену могу деловати истуреније или затвореније, уколико је тактика превасходно опредељена ка одбрани свог гола. Неретко се играч на тој позицији назива и крило-бек, бек-крило или крилни бек као дословни преводи енглеског термина wing-back.[4] Тренери који примењују тактику са спољним играчима на такав начин покушавају да добију ширину у игри екипе и играча више на противничкој половини терена. Међутим, због брзе транзиције то захтева физички добро припремљене играче.[5] Иако су на ту позицију чешће спуштани крилни играчи, било је и обратних случајева. Гарет Бејл, који је на почетку каријере наступао као леви бек или леви спољни фудбалер, афирмисао се као крилни играч.[6]

Роберто Карлос, чији се стил игре сматра зачећем модерниих бекова, играо је доста истуреније у односу на своју основну позицију и тако стварао вишак на противничкој половини.[7] Међу фудбалерима који су такође наступали као спољни играчи су и Кафу, Сержињо, Андреас Бреме, Антонио Бенариво, Анђело ди Ливио, Силвињо, Дани Алвес...[8]

У поставци Ливерпула, коју је применио Јирген Клоп, бочни одбрамбени фудбалери добили су улогу да помажу у вршењу високог пресинга и делују истуреније приликом нападачких акција своје екипе.[9] Тиме су Трент Александер Арнолд и Ендру Робертсон приликом транзиција у формацију 2-3-5 деловали као крилни фудбалери, док сe Мохамеду Салаху и Садиу Манеу омогућавало да играју „контра ногом” и директно нападају гол. То је притом подразумевало да играчи средине терена покривају простор у одбрани који се отварао високом поставком бекова. На тај начин су 2019. освојили Лигу шампиона.[10] Антонио Конте је адаптирао систем 3-5-2 као своју препознатљиву формацију, а користио је и другачије тактике у којима је постављао спољне играче.[11]

Услед недостатка одговарајућих решења на бековским позицијама, селектор Фудбалске репрезентације Србије,[12] Драган Стојковић, применио је формацију са нападачки оријентисаним спољним играчима.[13] На такав начин изборио је пласман на Светско првенство у фудбалу 2022. и остварио прво место у групи групи Б4 Лиге нација. На спољним позицијама наступали су Дарко Лазовић и Филип Костић,[14] који су играли на тим позицијама у претходном периоду клупске каријере, али и још неколико фудбалера.[15][16][17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lazarević, Slavomir (27. 8. 2009). „„Idi bidi bek kad nisi za krilo’’”. Данас. Приступљено 9. 11. 2022. 
  2. ^ Marković, B. (20. 11. 2015). „Osim odgovorio Piksiju: Bane jeste bek, ali je i lider”. Блиц. Приступљено 9. 11. 2022. 
  3. ^ „Miloje, idi bidi bek! Urnebesna priča iz srpskog fudbala!”. Телеграф. 3. 2. 2017. Приступљено 9. 11. 2022. 
  4. ^ Bjelica, Duško; Gardašević, Jovan. „Igračke pozicije u fudbalu” (PDF). Универзитет Црне Горе. Приступљено 9. 11. 2022. 
  5. ^ „Positions guide: Wing-back” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 9. 11. 2022. 
  6. ^ „Gareth Bale, l'uomo da 100 milioni di euro”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 28. 7. 2013. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 9. 11. 2022. 
  7. ^ Pandur, Edin (29. 8. 2022). „Roberto Karlos – začetnik modernih bekova”. blogsport.rs. Приступљено 9. 11. 2022. 
  8. ^ Gligorić, Aleksandar (8. 11. 2022). „Državni neprijatelj broj 1”. mozzartsport.com. Приступљено 9. 11. 2022. 
  9. ^ „Tiha revolucija Jirgena Klopa: Kad su bekovi postali plejmejkeri”. mozzartsport.com. 11. 11. 2019. Приступљено 9. 11. 2022. 
  10. ^ Gačević, Milorad. „“Geegenpressing” i direktan fudbal ili “In Klopp we trust””. sportifico.rs. Приступљено 9. 11. 2022. 
  11. ^ Petrović, Nebojša. „3-4-3: Od Poca i Čepmena do Kontea i Muslina”. sportifico.rs. Приступљено 9. 11. 2022. 
  12. ^ Živanović, Vlada (9. 9. 2020). „Zašto Srbija godinama nije proizvela ni levog ni desnog beka?”. Данас. Приступљено 9. 11. 2022. 
  13. ^ Stanković, Dejan (5. 3. 2021). „Otkud Petković u reprezentaciji iliti hroničan nedostatak desnih bekova”. mozzartsport.com. Приступљено 9. 11. 2022. 
  14. ^ Tomković, Vujadin (3. 9. 2020). „Tri pozadi: Najveći uspeh i najveća trauma”. mozzartsport.com. Приступљено 15. 3. 2023. 
  15. ^ Uštević, Dušan (23. 3. 2021). „Da li je ovo novi Piksijev sistem za reprezentaciju Srbije? Najveća enigma je gde vidi Sergeja”. Телеграф. Приступљено 9. 11. 2022. 
  16. ^ „Srbija mora sa 3 štopera: Taktička analiza Piksijevih "orlova"”. Арена спорт. 29. 3. 2021. Приступљено 9. 11. 2022. 
  17. ^ Stanković, Dejan (9. 11. 2021). „Piksijeva muka na desnom beku: Radonjić opcija jedan, tu su i Živković ili neko s levog boka”. mozzartsport.com. Приступљено 9. 11. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одбрамбени_играч_(фудбал)&oldid=27842889”