Пређи на садржај

Немања Видић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Видић
Лични подаци
Датум рођења (1981-10-21)21. октобар 1981. (42 год.)
Место рођења Титово Ужице, СФР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција штопер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2000—2004
2000—2001
2004—2006
2006—2014
2014—2016		 Црвена звезда
→ Спартак Суботица
Спартак Москва
Манчестер јунајтед
Интер		 67
27
39
211
23		 (12)
(6)
(4)
(15)
(1)
Репрезентативна каријера**
2002—2011 Србија 56 (2)
* Датум актуелизовања: 23. јануар 2016.
** Датум актуелизовања: 23. јануар 2016.

Немања Видић (Титово Ужице, 21. октобар 1981) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији централног одбрамбеног играча.

Започео је каријеру у Слободи из Ужица, да би затим прешао у Црвену звезду, одакле је у јулу 2004. године прешао у Спартак из Москве за 6,5 милиона евра. На дан 5. јануара 2006. године, Немања Видић је прешао у Манчестер јунајтед за 10,25 милиона евра. Са Црвеном звездом је освојио дуплу круну 2004, а са Манчестером освојио три узастопна првенства Енглеске (и 5 укупно), 3 пута Лига куп, 5 пута ФА Комјунити шилд, једном Лигу шампиона и Светско клупско првенство у фудбалу 2008. Видић је 6. маја 2014. године одиграо последњу утакмицу за Јунајтед, а након истека уговора као слободан играч прешао у Интер.

Дебитовао је за фудбалску репрезентацију 12. октобра 2002. у квалификацијама за Европско првенство у Напуљу, против Италије (1:1). За репрезентацију је одиграо 56 утакмица и дао 2 гола.[1]

Дана 29. јануара 2016. Видић је објавио крај играчке каријере.[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Немања Видић је рођен у породици од оца Драгољуба, пензионисаног радника ваљаонице бакра, и Зоре, банкарског службеника. Видић је почео да тренира фудбал са 7 година у локалном клубу ФК Јединство Путеви (1989—1993) уз старијег брата Душана. У 12. години прешао је у Слободу (1994—1996).

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Доведен је из Ужица 1996. године и играо у омладинском погону Црвене звезде до 2000. године, када је послат на једногодишњу позајмицу у суботички Спартак. За први тим црвено-белих дебитовао је по повратку са позајмице 2001. године и постао незаменљиви првотимац под тренером Зораном Филиповићем. За три сезоне одиграо је 92 званичне утакмице и постигао 15 голова. Као капитен тима учествовао је у освајању дупле круне у сезони 2003/04, а пре тога је освојио још један национални куп 2002. године. Иако је играо на позицији централног дефанзивца, постигао је више голова од појединих нападача у Звездиној историји. Навијачима су остали у сећању његови голови против Одензеа за пролаз у друго коло Купа УЕФА у сезони 2003/04.[3] и погодак у дербију против Партизана у победи у пролеће 2002. године од 3:0.[4]

Спартак

[уреди | уреди извор]

У јулу 2004. је прешао у руског прволигаша ФК Спартак Москва. Детаљи о трансферу нису откривени, иако је јављено да је Видић постао најскупљи одбрамбени играч у историји руске премијер лиге.[5]

Манчестер јунајтед

[уреди | уреди извор]
Видић у дресу Манчестера

Након једне сезоне у московском Спартаку, Видић је прешао у Манчестер јунајтед 5. јануара 2006, за суму од 7 милиона фунти,[6] две и по године након што је Манчестер јунајтед први пут показао интерес за њега.[7] Добио је дрес са бројем 15, а дебитовао је за Манчестер као замена Руду ван Нистелроју у последњим минутима полуфиналне утакмице Карлинг купа против Блекберн роверса 25. јануара 2006.[8]

У сезони 2006/2007, Видић је са Риом Фердинандом чинио поуздану задњу одбрамбену линију. Свој први гол у Манчестер јунајтеду Видић је постигао 14. октобра 2006. против Вигана, у којој је Манчестер победио са 3:1.[9] Свој други гол је постигао у победи на Портсмутом 4. новембра на Олд Трафорду.[10] Први гол у Лиги шампиона је постигао 6. децембра против лисабонске Бенфике у утакмици у којој је Манчестер славио са 3:1.[11]

Видић је поломио кључну кост на утакмици Манчестера и Блекбурна 31. марта 2007. и био је ван терена скоро месец дана.[12] На терен се вратио како би супротставио Милану на Сан Сиру 2. маја 2007, који је Манчестер изгубио 3:0 и укупним резултатом 5:3 је избачен из Лиге шампиона. Упркос овоме, Видић је пружио солидну игру против Мачестер ситија на гостовању, где је Манчестер победио са 1:0, а титула у Премијер лиги је обезбеђена дан касније када је Челси играо нерешено против Арсенала.

Видић је признат за једног од најбољих играча у Премијер лиги и Европи. Видић се цени због издржљивости, способности да добро игра главом и у одбрани и нападу и пожртвованости[13][14][15][16][17][18] Због овога је стекао статус легенде међу навијачима Манчестера[14][19][20][21] и често се пореди са бившим одбрамбеним играчем Манчестер јунајтеда Стивом Брусом због сличних особина.[13][22]

Дана 8. новембра 2007. Видић је продужио уговор са Манчестер јунајтедом на још две године, а уговор га држи у Манчестеру до 2012.[23] На крају сезоне 2007/2008 фудбалери који наступају у Премијер лиги су изабрали Видића, Рија Фердинанда и Кристијана Роналда у идеалан тим Премијер лиге[24] Манчестер је одбранио титулу у последњем колу са два бода испред другопласираног Челсија. Челси и Манчестер су играли и у финалу Лиге шампиона 21. маја 2008. у Москви, где је Манчестер тријумфовао након извођења једанаестераца. Видић је био једини стрелац за Манчестер у поразу у утакмици Суперкупа Европе од Зенита. У јуну 2010. је продужио уговор са Манчестером до 2014. године. Почетком септембра 2010. је постао капитен Манчестер јунајтеда и тако је постао други странац у историји Манчестер јунајтеда који је био капитен.

У фебруару 2014. године Видић је потврдио за медије да ће након истека уговора, 2014. године напустити Манчестер. Са овим клубом је у каријери 5 пута био првак Енглеске, три пута је освајао Лига куп, и једном Светско клупско првенство.[25][26]

Интер

[уреди | уреди извор]

Већ у марту 2014. Интер је објавио да ће Видић заиграти за њих од сезоне 2014/15.[27] За Интер је одиграо само 28 утакмица, током којих је постигао један гол. Често је био повређен, а морао је и на операцију кука. Званично је раскинуо уговор са њима 18. јануара 2016. године.[28]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију је наступао 56 пута и два пута се уписао у стрелце. Дебитовао је 12. октобра 2002. године у Напуљу против Италије (1:1), у оквиру квалификација за Европско првенство 2004. Био је део дефанзивне линије Гавранчић-Видић-Крстајић-Драгутиновић, која је у квалификацијама за Светско првенство 2006. у Немачкој примила само један гол. На том Мундијалу није играо због картона из квалификација, а касније и повреде. Наступио је за Србију на Светском првенству 2010. године у Јужној Африци, али су наши завршили такмичење већ у групи. Из националног тима се повукао у последњем мечу квалификација за Европско првенство 2012. године против Словеније, када је промашио пенал, а Србија остала и без пласмана у бараж.[29]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Европа Остало Укупно
утак. гол. утак. гол. утак. гол. утак. гол. утак. гол. утак. гол.
Црвена звезда 2000–01 0 0 0 0 — 0 0 — 0 0
2001–02 22 2 5 0 — 2 0 — 29 2
2002–03 25 5 4 1 — 6 0 — 35 6
2003–04 20 5 5 0 — 6 3 — 31 8
Укупно 67 12 14 1 — 14 3 — 95 16
Спартак (позајмица) 2000–01 27 6 0 0 — — — 27 6
Спартак Москва 2004 12 2 1 0 — 0 0 — 13 2
2005 27 2 1 0 — 0 0 — 28 2
Укупно 39 4 2 0 — 0 0 — 41 4
Манчестер Јунајтед 2005–06 11 0 2 0 2 0 0 0 0 0 15 0
2006–07 25 3 5 0 0 0 8 1 0 0 38 4
2007–08 32 1 3 0 0 0 9 0 1 0 45 1
2008–09 34 4 4 0 4 0 9 1 4 2 55 7
2009–10 24 1 0 0 2 0 7 0 0 0 33 1
2010–11 35 5 2 0 0 0 9 0 1 0 47 5
2011–12 6 0 0 0 1 0 2 0 1 0 10 0
2012–13 22 1 2 0 0 0 2 0 — 23 1
2013–14 25 0 0 0 2 1 6 1 1 0 34 2
Укупно 211 15 18 0 11 1 52 3 8 2 300 21
Интер 2014–15 23 1 0 0 — 5 0 — 28 1
2015–16 0 0 0 0 — — — 0 0
Укупно 23 1 0 0 — 5 0 — 28 1
Укупно у каријери 367 38 34 1 11 1 71 6 8 2 491 48
Репрезентација
Тим Година Наступи Голови
Србија 2002. 3 0
2003. 3 0
2004. 3 0
2005. 9 1
2006. 4 1
2007. 5 0
2008. 9 0
2009. 8 0
2010. 9 0
2011. 3 0
Укупно 56 2

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 15. август 2005. Кијев, Украјина  Пољска 2-3 2-3 Пријатељска
2. 15. новембар 2006. Београд, Србија  Норвешка 1-0 1-1 Пријатељска

Признања

[уреди | уреди извор]

Немања Видић је по други пут изабран, од стране новинара француског спортског листа Екип, у идеалан тим света (2007;[30] 2008). Првих једанаест по мишљењу новинара чине: 1. Икер Касиљас (РМ) 2. Дани Алвес (Б) 3. Немања Видић (МЈ) 4. Рио Фердинанд (МЈ) 5. Патрис Евра (МЈ) 6. Стивен Џерард (Л) 7. Чави Ернандез (Б) 8. Кристијано Роналдо (МЈ) 9. Лионел Меси (Б) 10. Фернандо Торес (Л) 11. Златан Ибрахимовић (И)

Видић је један од четворице који су поновили овај успех. Поред њега то су остварили Алвес, Роналдо и Џерард.[31][32]

Видић је у видео-игри FIFA 21 добио признање иконе заједно са још 10 играча. Овим потезом, FIFA 21 га је уврстила међу 100 најбољих фудбалера икада.[33]

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда
Манчестер јунајтед

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Профил на сајту фудбалске репрезентације Србије”. 
  2. ^ „Видић завршио каријеру”. www.b92.net. 29. 01. 2016. Приступљено 29. 1. 2016. 
  3. ^ „Како је Видић постао херој севера? (ВИДЕО)”. redstarbelgrade.info. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  4. ^ „Времеплов: Звездина младост донела убедљив тријумф у 118. вечитом дербију”. www.mojacrvenazvezda.net. Приступљено 10. 6. 2016. 
  5. ^ „Spartak swoop for Vidic”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г.  by UEFA.com on July 5th, 2004.
  6. ^ Mystery surrounds Vidic fee Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2005), by timesonline.co.uk
  7. ^ Vidic boosts Man Utd hope by BBC
  8. ^ Vidic makes reserves appearance by BBC
  9. ^ Wigan 1-3 Man Utd by BBC
  10. ^ Man Utd 3-0 Portsmouth by BBC
  11. ^ Man Utd 3-1 Benfica by BBC
  12. ^ Vidic collarbone injury confirmed by BBC
  13. ^ а б „Vida delight at killer blow”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2017. г.  by Manutd.com
  14. ^ а б „Report: Everton 0 United 1”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2017. г.  by Manutd.com
  15. ^ Half-time report - Top of the class Архивирано 2012-05-26 на сајту Archive.today by ESPN
  16. ^ „Eurosport.com's 2006 top 10 prospects”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г.  by Eurosport
  17. ^ Champions League - Champions League team of the year by Eurosport
  18. ^ „Review: Nemanja Vidic”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2007. г.  by manutd.com
  19. ^ „Vidic on cult status”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г.  by Manutd.com
  20. ^ Vidic Loving Life At United by Eurosport
  21. ^ „Warrior Vidic set goals target”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2017. г.  by Manutd.com
  22. ^ Iron men by timesonline.co.uk, hosted on absolutelyunited.com
  23. ^ Vidic signs new Man Utd contract by BBC on November 8, 2007.
  24. ^ „Званична страница манчестер јунајтеда”. Manutd.com. Архивирано из оригинала 26. 09. 2008. г. Приступљено 21. 3. 2011. 
  25. ^ РТС: „Немања Видић одлази из Јунајтеда!“ (7.2.2014.)
  26. ^ РТС: Крај једне ере, Видић се опростио од „Театра снова“ (6. мај 2014)
  27. ^ „Интер потврдио: Стиже Видић, велики шампион”. novosti.rs. Приступљено 10. 5. 2016. 
  28. ^ „Немања Видић је слободан играч”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 02. 05. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
  29. ^ „Видићево "збогом" репрезентацији”. www.rts.rs. Приступљено 10. 6. 2016. 
  30. ^ „Видић у ''L'Ekipovom'' тиму године, Б92”. B92.net. Приступљено 21. 3. 2011. 
  31. ^ „Видић поново међу првих једанаест, Б92”. B92.net. 26. 12. 2008. Приступљено 21. 3. 2011. 
  32. ^ „Интернет страница репрезентације, вести”. Reprezentacija.rs. Архивирано из оригинала 08. 02. 2010. г. Приступљено 21. 3. 2011. 
  33. ^ „FIFA potvrdila: Vidić prvi Srbin među legendama”. B92. Приступљено 12. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Видић&oldid=28493756”