Оксил

С Википедије, слободне енциклопедије

Оксил је у грчкој митологији било име више личности.

Орејев син[уреди | уреди извор]

Оксил је био рустични (сеоски) дух шума планина Ојта и Отрис у Малији. Он је био Орејев син и ожењен својом сестром Хамадријадом, са којом је имао кћерке, нимфе, назване по мајци, Хамадријаде и сина Андремона, једног од ранијих краљева Дриопа. Његово име можда потиче од грчких речи axylos hylê, што би значило „девичанске планинске шуме“. Са друге стране, реч oxya указује на врсту Fagus silvata. У том случају његова супруга је била Дријада и представљала дрво уопште. Повезиван је са Хекатером и Силеном, два рустична полубога, који су такође представљани као очеви Дријада и Сатира. Можда је био само један од важнијих Силена.[1][2]

Хемонов или Андремонов син[уреди | уреди извор]

Оксил је био Хемонов (или према Аполодору Андремонов[3]) и Горгин син, који је рођен у Етолији, јер је Оксилов предак Етол тамо одвео Епејце из Елиде. Међутим, морао је да се склони у Елиду, јер је у младости случајно убио свог брата Термија. Када је прошло време изгнанства, запутио се поново у Етолију, али су га на путу срели Хераклиди. Њима је проречено да ће освојити Пелопонез ако их предводи трооки човек. Они су у Оксилу препознали свог вођу или зато што му је једно око било избијено стрелом или зато што је његов коњ имао само једно око. Они су му затражили да постане њихов вођа, што је он и прихватио под условом да му након освајања Пелопонеза, препусте владавину над земљом његових предака, Елидом. Пошто је постигнут договор, он их је убедио да лађама дођу до одредишта, до Наупакта, па потом кроз Аркадију, како не би видели Елиду. Наиме, плашио се да Хераклиди неће испунити задату реч када буду видели богатства те земље. Они су заиста успели да освоје Пелопонез и он је, након тога, заједно са Етолцима опседао главни град Елиде у жељи да га освоји. Њиме је владао Елеј или Диос и бранио је свој град, јер није желео да Оксилу уступи престо. Снаге којима су обојица располагали су биле подједнаке и одлучено је да се спор реши двобојем. Представник Елиђана је био стрелац Дегмен, а Етолаца пљачкаш Пирехмо, који је и победио и донео власт Оксилу. Оксилова владавина је описана као мудра и он је значајно унапредио Елиду. Донео је многе законе, заштитио Ахајце од Дораца, бринуо о светилишту у Олимпији и обновио Олимпијске игре. Оженио се Пијеријом и са њом имао синове Етола и Лајаса, од којих га је овај други наследио.[2]

Арејев син[уреди | уреди извор]

Према Аполодору, Оксил је био Арејев и Протогенејин син.[3]

Биологија[уреди | уреди извор]

Латинско име ових личности (Oxylos) је синоним за род мољаца Schinia у оквиру породице Noctuidae.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ theoi.com: Oxylos, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ а б Greek Myth Index: Oxylus Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2010), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ ireference.ca: Oxylos Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2022), Приступљено 17. 4. 2013.