Олес Бузина

С Википедије, слободне енциклопедије
Олес Бузина
Пуно имеОлес Олексијович Бузина
Датум рођења(1969-07-13)13. јул 1969.
Место рођењаКијев, Украјинска ССР, Совјетски Савез
Датум смрти16. април 2015.(2015-04-16) (45 год.)
Место смртиКијев, Украјина
Држављанствоукрајинско
ОбразовањеКијевски национални универзитет
Занимањеновинар, писац
Веб-сајтbuzina.org

Олес Олексијович Бузина (укр. Олесь Олексійович Бузина, рус. Олесь Алексеевич Бузина; Кијев, 13. јул 1969 — Кијев, 16. април 2015) био је украјински новинар и писац познат по својој критици украјинске политике и по подршци ближим односима Украјине, Русије и Белорусије.

Убијен је 16. априла 2015. године у Кијеву.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бусина је рођен 13. јула 1969. године у Кијеву. Његов отац је био припадник КГБ-а, касније потпуковник СБУ, а прадеда је био официр руске царске војске. Дипломирао је 1992. године на Филолошком факултету Кијевског националног универзитета и специјализовао се као наставник руског језика и књижевности.[1] Започео је каријеру у новинарству[1] радећи за бројне украјинске медије.[2]

Позиван је као гост у бројне ток-шоу емисије у Русији. Неки од његових чланака објављени су у руским медијима. Као писац објавио је осам књига, углавном о истакнутим личностима и историји Украјине и Русије.

Поред извештавања, Бузина је покушао да уђе у политику. Кандидовао се на украјинским парламентарним изборима 2012. за посланичко место у изборној јединици у Кијеву као кандидат Руског блока,[3] али није успео да освоји посланичко место.[4] У изборној јединици број 223 његових 8,22% гласова било је недовољно.[5]

Олес Бузина је убијен 16. априла 2015. године у близини свог дома у Кијеву.[6] Претходно је у једној руској ТВ емисији рекао да стално добија претње смрћу.[7][8] Раније непозната украјинска националистичка група која себе назива "Украјинска устаничка армија" је наводно преузела одговорност за убиства Бузине и других проруских личности.[9][10][11][12] Председник Русије Владимир Путин је убиство назвао политичким и послао саучешће породици.[13] У јуну украјинске власти ухапсиле су тројицу осумњичених за које се верује да стоје иза убиства.[14] Све три особе су касније ослобођене.[15] Убиство и даље није разјашњено.[16]

Политички погледи[уреди | уреди извор]

Био је противник Наранџасте револуције[17] и Евромајдана.[18] У мају 2009. водио је кампању за усвајање низа закона који забрањују неонацистичке организације, пропаганду нацизма и идеолошко наслеђе Организације украјинских националиста као тоталитарне фашистичке партије.[19]

Изјашњавао се и као Украјинац и као Рус, иако су му родитељи етнички Украјинци.[20] Сматрао је да Украјина треба да буде део Русије као двојезични конститутивни субјект[20][21] и да треба да фаворизује савез Белорусије и Казахстана, а не да се придружи Европској унији.[17][22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Бузина Олесь Алексеевич [Oles Alekseevich Buzina] (на језику: руски). liga.net. 16. 4. 2015. Приступљено 20. 6. 2015. 
  2. ^ „About the author (in Russian)”. buzina.org. 2012. Приступљено 19. 4. 2015. 
  3. ^ Політичні партії України: "Руський блок": Кандидати від партії на мажоритарних округах [Ukraine's Political Parties: "Rus'ian bloc": Candidates from the party in majority constituencies] (на језику: украјински). RBC Ukraine. Приступљено 20. 6. 2015. 
  4. ^ Proportional votes & Constituency seats, Central Election Commission of Ukraine
  5. ^ Політичні партії України: "Руський блок": Кандидати від партії на мажоритарних округах [Ukraine's Political Parties: "Rus'ian bloc": Candidates from the party in majority constituencies] (на језику: украјински). RBC Ukraine. Приступљено 20. 6. 2015. 
  6. ^ „Pro-Russian Figures Killed In Ukraine”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 17. 4. 2015. Natalia Zinets; Pavel Polityuk (16. 4. 2016). „Murders of pro-Russian lobbyists increase tension in Ukraine standoff”. Reuters. Приступљено 30. 6. 2015. „Prominent pro-Russian Ukrainian journalist killed in Kiev”. France24 International News. 16. 4. 2015. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 30. 6. 2015. 
  7. ^ „Duel talk show, live air from 30/01/2014 recording. (in Russian)”. RUSSIA 1 TV channel. 30. 1. 2014. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2015. 
  8. ^ „VPE. Oles Buzina predicting his own murder. English subtitles”. YOUTUBE. 18. 4. 2015. Приступљено 20. 4. 2015. 
  9. ^ „Nationalist groups claims responsibility for Ukraine killings”. Euronews. 18. 4. 2015. Приступљено 18. 4. 2015. 
  10. ^ „Ukraine: Wer hat Buzina und Kalaschnikow ermordet?” [Who murdered Buzina and Kalashnikov?] (на језику: немачки). Zeit.de. 23. 4. 2015. Приступљено 20. 6. 2015. 
  11. ^ Nina Jeglinski (17. 4. 2015). „Drei Morde in fünf Tagen: Ukrainische Nationalisten bekennen sich zu Anschlägen” [Three murders in five days: Ukrainian nationalists committed to attacks]. tagesspiegel.de (на језику: немачки). Приступљено 20. 6. 2015. 
  12. ^ „Ukrainische Nationalisten bekennen sich zu politischen Morden in Kiew” [Ukrainian nationalists committed to political murders in Kiev]. SZ-Online (на језику: немачки). 17. 4. 2015. Приступљено 20. 6. 2015. 
  13. ^ Natalia Zinets; Pavel Polityuk (16. 4. 2015). „Murders of pro-Russian lobbyists increase tension in Ukraine standoff”. Reuters. Приступљено 20. 6. 2015. 
  14. ^ Lilia Hryshko (18. 6. 2015). Затримання у справі про вбивство Бузини: запитання залишаються [The detention for the murder of Buzyna: questions that remain] (на језику: украјински). Приступљено 30. 8. 2015. 
  15. ^ Суд отпустил подозреваемого в убийстве Бузины (tr. "The court released the suspect in the murder of Buzina ") 24 March 2016 ukranews.com, accessed 8 March 2022
  16. ^ Адвокат матери Бузины: власть делает все, чтобы дело об убийстве не дошло до суда РИА Новости Украина: (tr. "Buzina's mother's lawyer: authorities are doing everything to prevent the murder case from going to court RIA Novosti Ukraine:") 17 April 2017 rian.com.ua, accessed 8 March 2022
  17. ^ а б „Oles Buzina: A human is an easy-to-kill being (in Russian)”. from-ua.com. 16. 3. 2015. Приступљено 19. 4. 2015. 
  18. ^ „Instead of golden bread loaf (in Russian)”. www.buzina.org. 2. 2. 2015. Приступљено 19. 4. 2015. 
  19. ^ „Oles Buzina wants to jail Nazis (in Russian)”. Segodnya. 28. 4. 2009. Приступљено 19. 4. 2015. „Oles Busina:Nazis and extremists have to be in jail instead of torching stores.” 
  20. ^ а б О.Бузина: «Если Богу будет угодно, то без крови разбежимся. Если нет - будем жить дальше в коммунальной квартире» [O.Buzina: "If it pleases God, we'll part ways without bloodshed. If not - we will continue to live in a communal apartment"]. from-ua.com (на језику: руски). 19. 4. 2015. Приступљено 19. 4. 2015. 
  21. ^ „Stories from Oles Buzina: Taras Shevchenko - model bilingual. (in Russian)”. Segodnya. 8. 10. 2010. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 19. 4. 2015. 
  22. ^ „Modernization through integration. (in Russian)”. www.buzina.org. 17. 2. 2014. Приступљено 19. 4. 2015. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олес_Бузина&oldid=27393095”