Оли Јокинен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оли Јокинен
Olli Jokinen
Olli Jokinen.JPG

Држављанство  Финска
Рођен/а Финска 5. децембар 1978.
Куопио (Финска)
Висина 1,88 m м
Тежина 95 кг
Позиција централни нападач
Хвата/Пуца са леве стране
НХЛ драфт 3. пик 1997. за ЛА Кингсе
Каријера 1995—
Лига НХЛ
Клуб Сједињене Америчке Државе Нешвил Предаторси
(од сезоне 2014/15)
Бивши клубови Финска ХК КалПа
(део сезоне 1995/96)
Финска ХК ХИФК
(1996–1998, локаут 2004)
Сједињене Америчке Државе Лос Анђелес Кингси
(сезона 1998/99)
Сједињене Америчке Државе Њујорк Ајландерси
(сезона 1999/00)
Сједињене Америчке Државе Флорида Пантерси
(2000–2008)
Сједињене Америчке Државе Финикс Којотси
(сезона 2008/09)
Канада Калгари Флејмси
(2009–2012)
Сједињене Америчке Државе Њујорк Ренџерси
(део сезоне 2009/10)
Канада Винипег Џетси
(2012–2014)

Оли Јокинен (фин. Olli Jokinen; 5. децембар 1978, Куопио, Финска) професионални је фински хокејаш на леду који игра на позицији централног нападача.

Тренутно игра за америчку екипу Нешвил Предаторса у Националној хокејашкој лиги (од сезоне 2014/15).

Након НХЛ драфта 1997. на којем га је одабрала екипа Лос Анђелес Кингса као 3. пика у првој рунди, играо је за више НХЛ тимова, укључујући поред Кингса и Њујорк Ајландерсе, Флорида Пантерсе, Финикс Којотсе, Калгари Флејмсе, Њујоршке Ренџере и Винипег Џетсе. Током 2012. одиграо је своју хиљадиту утакмицу у НХЛ лиги.

Са сениорском репрезентацијом Финске освојио је три олимпијске (сребро 2006. и бронзе 2010. и 2014), те 6 медаља на светским првенствима (по три сребра и бронзе).

Каријера[уреди]

Јокинен је играчку каријеру започео у хокејашком клубу КалПа у Финској, у којем је у почетку играо за млађе селекције, док је у сениорској конкуренцији у СМ-лиги дебитовао у сезони 1995/96. током које је одиграо укупно 15 утакмица за први тим, уз учинак од по једног гола и асистенције.[1] Већ наредне сезоне прелази у редове елитног лигаша из Хелсинкија, клуба ХИФК, где се изборио за место стандардног првотимца. Током сезоне 1996/97. у ХИФК-у је одиграо укупно 50 утакмица уз статистички учинак од 41 поена (од чега је 14 голова), а уједно био је и најмлађи играч у клубу у сезони (18 година).[2] По окончању сезоне проглашен је за најбољег дебитанта у лиги.

Већ током лета 1997. учествује на улазном драфту НХЛ лиге на којем га је као трећег пика у првој рунди одабрала екипа Лос Анђелес Кингса,[3] а у НХЛ лиги дебитовао је већ наредне сезоне у утакмици против Питсбург Пенгвинса играној 1. октобра 1997. године.[2] Међутим, како није успео да се докаже у новом клубу, пошто је у првих 8 одиграних утакмица за Кингсе остао без статистичког учинка, враћен је у Финску, у редове ХИФК-а где је окончао ту сезону.[4] За ХИФК је током те сезоне одиграо укупно 30 утакмица, уз учинак од 39 поена (уз још 9 поена у 9 утакмица плеј-оф серије) и освојио титулу националног првака.[1][5] Такође је добио и лична признања за најефикаснијег играча како лигашког, тако и плеј-оф дела сезоне.

Сезону 1998/99. започиње у редовима АХЛ лигаша Спрингфилд Фалконса, филијали Кингса, екипи за коју је у првих 9 утакмица сезоне остварио учинак од 9 поена, што је била најбоља препорука за његов повратак у Кингсе.[1] Први поен у НХЛ лиги постигао је у утакмици против Блуза играној 5. новембра 1998, а 5 дана касније остварио је и први погодак у утакмици против Флејмса. Захваљујући доста добрим играма у том периоду проглашен је за најбољег дебитанта за месец новембар (8 поена у 11 утакмица), док је сезону завршио са 66 одиграних утакмица и 21 поеном.[1] Помало неочекивано, екипа Кингса га је у јуну 1999. трејдовала у Њујорк Ајландерсе за које је одиграо тек једну сезону (82 утакмице и 21 поен).[6]

У јуну 2000. прелази у редове Флорида Пантерса.[7]

Након две доста бледе почетне сезоне у Пантерсима, Јокинен током сезоне 2002/03. игра свој најбољи хокеј у дотадашњој НХЛ каријери и поменуту сезону окончава као најбољи играч тима са укупно 36 голова и 29 асистенција (65 поена), док је нешто раније играо и на Ол-стар мечу.[8] На почетку сезоне 2003/04. као капитен Пантерса био је прави вођа свог тима са укупно 58 поена.[1] У утакмици против Сејберса играној 10. марта 2004. постигао је свој 200. поен у професионалној каријери.[2]

Како је сезона 2004/05. у НХЛ лиги отказана због штрајка играча (локаут), Јокинен је то време провео играјући у Европи за екипе Клотен флајерса (Швајцарска А лига), Седертеље (СХЛ лига) и фински ХИФК. По повратку у НХЛ у наредној сезони поставио је три нова лична рекорда: по броју поена у сезони (89 поена од чега 38 голова), 19. новембра одиграо је своју 500. НХЛ утакмицу (против Ајландерса), док је на утакмици против Пенгвинса играној 25. новембра остварио свој први хет-трик.[2] И током наредне две сезоне био је један од водећих играча Пантерса, а лични статистички рекорд поправио је током сезоне 2006/07. са учинком од 91 поена (39 голова и 52 асистенције).

Током утакмице са Сејберсима игране 10. фебруара 2008. Јокинен је након једног прекршаја пао на лед и на њега је налетео његов саиграч Словак Рихард Зедник који се том приликом тешко повредио. Наиме Зедник је налатео на Јокиненову клизаљку и том приликом оштрица клизаљке је пресекла Зедникову каротидну артерију и он је био у животно угрожен.[9] Јокинен је тај догађај касније описивао као најтрауматичније искуство у свом животу.[10]

Након укупно 7 сезона, 188 постигнутих голова и 231 асистенције, Јокинен у лето 2008. напушта тим са Флориде и прелази у редове Финикс Којотса, као део договора о размени играча између два клуба.[11][2]

Јокинену је поводом 1.000 утакмица у НХЛ лиги додељена сребрна палица.

И сезона у Којотима (сезона 2008/09) започела је добро за Јокинена пошто је у првој 21. утакмици постигао 18 поена. Међутим због повреде рамена зарађене током новембра 2008. Јокинен је био принуђен на двонедељну паузу и на тај начин је прекинуо низ од укупно 397 одиграних утакмица у низу за клубове у којима је играо.[12] Почетком марта 2009. прелази у редове Калгари Флејмса у чијем дресу је и окончао ту сезону.[13] Управо те сезоне је по први пут у каријери, након 10 година проведених у НХЛ лиги заиграо у доигравању за Стенли куп (одиграо укупно 6 утакмица).[14] Због доста слабијих наступа у дресу Флејмса током првог дела сезоне 2009/10. трејдован је у њујоршке Ренџерсе у којима је окончао ту сезону.[15]

По окончању сезоне 2009/10. Јокинен као слободни играч одлучује да се врати у редове Флејмса са којима потписује двогодшњи уговор вредан 6 милиона америчких долара.[16] Сезону 2010/11. заврашава са укупно 57 поена (17 голова).[17]

Утакмица против Предаторса, одиграна 1. јануара 2012. била је Јокиненов 1.000. меч у НХЛ каријери.[18]

По окончању уговора са Флејмсима прелази у редове још једног канадског НХЛ лигаша, Винипег Џетса, са којима 2. јула 2012. потписује двогодишњи уговор вредан 9 милиона адолара.[19] У утакмици против Девилса играној 13. октобра 2013. постигао је своју 400. асистенцију и 700. поен у каријери.[20]

У јулу 2014. потписује једногодишњи уговор са Нешвил Предаторсима вредан 2,5 милиона долара.[21]

Репрезентативна каријера[уреди]

Освојене медаље
Представљајући  Финска
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Сочи 2014. Финска
Бронзана медаља — треће место Ванкувер 2010. Финска
Сребрна медаља — друго место Торино 2006. Финска
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место Швајцарска 1998. Финска
Сребрна медаља — друго место Норвешка 1999. Финска
Сребрна медаља — друго место Белорусија 2014. Финска
Бронзана медаља — треће место Русија 2000. Финска
Бронзана медаља — треће место Летонија 2006. Финска
Бронзана медаља — треће место Канада 2008. Финска

Дебитантски наступ за националну селекцију Јокинен је имао на европском првенству за играче до 18 година 1996, а већ наредне године играо је за репрезентацију до 20 година на светском првенству.

Године 1997. дебитовао је и за сениорску репрезентацију за коју је на СП у Финској на 6 утакмица постигао 5 голова.

Током 1998. наступао је и за сениорску и за репрезентацију до 20 година на светским првенствима, где је освојио златну медаљу на првенству за младе, односно сребро на сениорском светском првенству. На том првенству за играче до 20 година уврштен је у идеалну поставу првенства на позицији најбољег централног нападача.[22]

Дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма имао је у Солт Лејку 2002. где је на 4 одигране утакмице остварио два поготка. Био је деолом националног тима и на наредна три олимпијска турнира, на којима је успео да освојио једну сребрну и две бронзане олимпијске медаље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Olli Jokinen profile”. Hockey Hall of Fame. Приступљено 19. 12. 2011. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Hanlon, Peter; Kelso, Sean; Ahrens, Janette; Buer, Greg (2011). 2011–12 Calgary Flames Media Guide. Calgary Flames Hockey Club. стр. 77—78. 
  3. ^ Elliott, Helene (22. 06. 1997). „Kings play it aggressively with Jokinen”. Los Angeles Times. стр. C5. Приступљено 19. 12. 2011. 
  4. ^ White, Lonnie (07. 11. 1997). „Jokinen sent to Finnish team”. Los Angeles Times. стр. C12. Приступљено 19. 12. 2011. 
  5. ^ Meltzer, Bill (20. 04. 2011). „HIFK ends Finnish championship drought”. National Hockey League. Приступљено 19. 12. 2011. 
  6. ^ El-Bashir, Tarik (21. 06. 1999). „Palffy goes to Kings; Isles get prospects”. New York Times. Приступљено 19. 12. 2011. 
  7. ^ Lapointe, Joe (25. 06. 2000). „Islanders draft a goalie and make 3 big trades”. New York Times. Приступљено 19. 12. 2011. 
  8. ^ „Jokinen joins east team for All-Star Game”. Miami Herald. 28. 01. 2003. стр. 1D. 
  9. ^ „Zednik's neck is sliced by teammate's skate”. New York Times. 11. 02. 2008. Приступљено 19. 12. 2011. 
  10. ^ „Zednik back on ice after 7 months”. Miami Herald. 10. 09. 2008. стр. D1. Приступљено 19. 12. 2011. 
  11. ^ Gintonio, Jim (21. 06. 2008). „Coyotes trade for Jokinen”. Arizona Republic. Приступљено 19. 12. 2011. 
  12. ^ „Phoenix center Jokinen to miss at least two weeks with shoulder injury”. ESPN. 28. 11. 2008. Приступљено 19. 12. 2011. 
  13. ^ Wilke, Jim (05. 04. 2009). „Point Shots: Recapping the trade deadline”. ESPN. Приступљено 19. 12. 2011. 
  14. ^ „Flames' Jokinen set for playoff debut”. Canadian Broadcasting Corporation. 16. 04. 2009. Приступљено 19. 12. 2011. 
  15. ^ Obernauer, Michael (02. 02. 2010). „New York Rangers get Calgary Flames center Olli Jokinen for Ales Kotalik”. New York Daily News. Приступљено 19. 12. 2011. 
  16. ^ „Jokinen deal to protect Flames from injury”. Canadian Broadcasting Corporation. 02. 07. 2010. Приступљено 19. 12. 2011. 
  17. ^ Hall, Vicki (06. 10. 2011). „Flames’ Jokinen back with clear mission”. National Post. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2012. Приступљено 19. 12. 2011. 
  18. ^ Brown, Scott, ур. (2013). 2013–14 Winnipeg Jets Media Guide. Winnipeg Jets Hockey Club. стр. 44—45. 
  19. ^ „Jets agree to terms with Olli Jokinen”. Winnipeg Jets Hockey Club. 02. 06. 2012. Приступљено 02. 06. 2012. 
  20. ^ „Jets blank Devils 3-0, snap three-game losing streak”. Canadian Broadcasting Corporation. 13. 10. 2013. Приступљено 01. 08. 2014. 
  21. ^ „Olli Jokinen inks deal with Predators”. CBS Sports. 02. 07. 2014. Приступљено 02. 07. 2014. 
  22. ^ 2012 World Junior Championship Official Game Program. Hockey Canada. 2011. стр. 141—142. 

Литература[уреди]

  • 2012 World Junior Championship Official Game Program. Hockey Canada. 2011. стр. 141—142. 
  • Brown, Scott, ур. (2013). 2013–14 Winnipeg Jets Media Guide. Winnipeg Jets Hockey Club. стр. 44—45. 

Спољашње везе[уреди]