Онамо, ’намо!

С Википедије, слободне енциклопедије
Онамо, ’намо!
Држава Књажевина Црна Гора
 Краљевина Црна Гора
Језиксрпски
ТекстописацНикола I Петровић Његош
КомпозиторФрањо Вимер

Онамо, ’намо!, позната и као Српска Марсељеза, била је народна химна Црне Горе крајем 19. и почетком 20. вијека.[1] Тадашња краљевске химна Црне Горе била је Убавој нам Црној Гори, док је просвјетна химна била Химна Светом Сави.

Музику је компоновао Даворин Јенко[1] или Фрањо Вимер,[2] дјелимично се ослањајући на пјесму Гарибалдијевих бораца,[1][2] Si scopron le tombe, Si levano i morti, са ријечима које је написао књаз Никола I Петровић Његош. Због текса који се сматрао сувише провокативним, нарочито за Османско царство, није се могла користити као званична државна химна.[1]

Влада Црне Горе је 1992. разматрала могућност коришћења као званичне химне, али је одлучила да то не учини.[3] Химна је 2003. номинована за званичну химна Србије и Црне Горе, међутим приједлог није изгласан.[4] Године 2009. на Свјетском првенству у Риму на ватерполо утакмици између Црне Горе и Кине, грешком је пуштена умјесто званичне химне Ој, свијетла мајска зоро.[5]

Текст[уреди | уреди извор]

Онамо, ’намо… за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, ’намо… да виђу Призрен!
Та то је моје — дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, ’намо… са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ’!”

Онамо, ’намо… за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, ’намо… за брда она,
ђе небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, ’намо… за брда она
погажен коњ’ма кликује Југ:
„У помоћ, ђецо, у помоћ, синци,
светит’ ме старца — свет вам је дуг!”

Онамо, ’намо… сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б’једној раји
њом истом с руку рес’јецам вез!

Онамо, ’намо… за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Glas Crnogorca, October 19, 1999: Jovan Markuš: Двије црногорске химне
  2. ^ а б Savo Andrić: Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, Химне Србије и Црне Горе, Belgrade 1999, pg. 247
  3. ^ Orao u tranziciji на сајту Wayback Machine (архива index)
  4. ^ Glas Javnosti, February 24, 2003: L. Č.: Državne simbole odrediće stručnjaci?
  5. ^ „Blic Sport | U Rimu skandal sa crnogorskom himnom”. Sport.blic.rs. Приступљено 29. 12. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]