Опсада Будима (1849)

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Будима (1849)
Део Мађарске револуције 1848.

Јуриш на Будим
Време4. мај21. мај 1849.
Место
Исход мађарска победа
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија Краљевина Угарска
Команданти и вође
Аустријско царство Хајнрих Хајнци † Артур Гергеј
Јачина
око 4.914 са 92 топа[1] око 31.000 са 142 топа[1]
Жртве и губици
око 700 мртвих, остали заробљени око 400 мртвих, 700 рањених

Опсада Будима (1849) била је део Мађарске револуције 1848.

Увод[уреди | уреди извор]

У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. Мађарска војска потучена је 26-27. фебруара у бици код Каполне, али је у априлу прешла у противнапад и потукла Аустријанце у бици код Ишасега.[2]

Опсада[уреди | уреди извор]

Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице (укупно 4.914 војника и 92 оруђа). Главнина мађарске војске (око 31.000 војника са 142 оруђа) под генералом Гергејом је 4. маја опсела Будим и заузела га на јуриш 21. маја 1849.[1]

Последице[уреди | уреди извор]

После руске интервенције у Мађарској, лета 1849., аустријска војска запосела је Будим 11. јула, а наредног дана и Пешту.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Гажевић 1974, стр. 97 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
  2. ^ Гажевић 1974, стр. 187–192 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)

Литература[уреди | уреди извор]