Битка код Шегешвара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Шегешвара
Део Мађарске револуције 1848.
Battle of Segesvár Bellony.jpg
Козаци јуришају на мађарску пешадију.
Време:31. јул 1849.
Место:Трансилванија
Резултат: руско-аустријска победа
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија
Руска Империја Русија
Flag of Hungarian Revolution of 1848.png Угарска
Команданти и вође
Аустријско царство Едвард Клам-Галас
Руска Империја Александар фон Лидерс
Flag of Hungarian Revolution of 1848.png Јожеф Бем
Јачина
око 12.000 са 30 топова[1] око 6.000 са 12 топова[1]
Жртве и губици
Лаки око 1.200 мртвих, 500 заробљених
Овај чланак је део серије о историји Мађарске
Историја Мађарске
Coat of arms of Hungary.svg

Битка код Шегешвара (1849) била је део Мађарске револуције 1848. Верује се да је мађарски песник Шандор Петефи погинуо у овој бици.

Увод[уреди]

Аустријски и руски цар споразумели су се 19. маја 1849. у Варшави да руске снаге садејствују аустријским у гушењу Мађарске револуције, с тим да заједничка дејства почну 17. јуна. Мађарска влада упутила је протест европским државама због предстојеће руске интервенције, али је тај протест остао без одговора. Руска војска је 16. јуна 1849. упала у Словачку и до 3. јула заузела Кошице и Дебрецин. Истовремено је аустријска војска 21. јуна потиснула мађарску главнину у Коморан и 11. јула заузела Будим, где се сусрела са руским снагама.[1]

Битка[уреди]

Почетком јуна 1849. у Трансилванији су се налазила 2 мађарска корпуса под командом пољског генерала Јозефа Бема, који су опседали аустријски гарнизон у Темишвару. Руски корпус генерала Лидерса (око 30.000 људи) продро је у Трансилванију из Влашке средином јула 1849. Иако бројно слабији, Мађари су им пошли у сусрет и напали их 31. јула код Шегешвара: након трочасовне битке мађарски напад је одбијен, и остаци су узмакли према Темишвару.[1]

Последице[уреди]

Након битке код Серега, остаци мађарске војске узмакли су према Темишвару, где су се сјединили са опсадном војском генерала Бема: ова војска (око 80.000) потучена је 9. августа у бици код Темишвара и потиснута према Лугожу, где је већи део капитулирао, а влада је прешла у Арад и покушала да преговара са Русима, који су их одбили и упутили на Аустрију.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гажевић 1974, стр. 187–192

Литература[уреди]