Будимски пашалук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Будимски пашалук
Eyālet-i Būdīn

Central europe 1572.png
Мапа северног дела Будимског пашалука 1572. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Застава Османског царства Османско царство
Главни град Будим
Друштво
Званични језици турски, говорни језици: српски, мађарски
Религија Ислам, Православље, Католичанство, Протестантизам
Владавина
Облик владавине Пашалук
Титула владара Паша
Оснивање 1541.
Престанак 1686.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска Хабзбуршка Угарска (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Румелијски пашалук (Османско царство) Краљевина Славонија (Хабзбуршка монархија) Coat of arms of the Kingdom of Slavonia.svg
Flag of None.svg Јегарски пашалук (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg
Flag of None.svg Кањишки пашалук (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg
Flag of None.svg Румелијски пашалук (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg
Портал:Историја
Будимски паша прима султановог опуномоћеника
Мапа на којој се види део Будимског пашалука, средина 17 века
Мапа Будимског пашалука 1683. године

Будимски пашалук, такође познат и као Будимски ејалет или Будимски вилајет, је био административна јединица Османског царства. Територија коју је овај пашалук заузимао је укључивала делове данашњих држава Мађарске, Србије, Хрватске, и Словачке. Административно средиште је био град Будим, који је данас део главног града Мађарске Будимпеште.

Назив пашалука[уреди]

Пашалук је добио име по административном седишту Будиму.

Историја[уреди]

Пашалук је формиран када су Турци заузели град Будим 1541. године. Године 1596. и 1600. формирани су нови пашалуци Јегарски (Egir) и Кањишки (Kanije), у које су укључени неки од санџака који су пре тога припадали Будимском пашалуку.

Административне јединице[уреди]

После 1541, пашалук је укључивао следеће санџаке:

Око 1600, пашалук је укључивао следеће санџаке:

  • Санџак Смедерево (Semendire)
  • Санџак Срем (Sirem)
  • Санџак Ковин (Kovin)
  • Санџак Копањ (Kopan)
  • Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
  • Санџак Мохач (Mıhaç)
  • Санџак Шиклош (Şiklofça)
  • Санџак Дунасекче (Dunaszekcső)

Око 1610, пашалук је укључивао следеће санџаке:

  • Санџак Будим (Budin)
  • Санџак Срем (Sirem)
  • Санџак Српски Ковин (Ráckeve)
  • Санџак Копањ (Kopan)
  • Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
  • Санџак Мохач (Mıhaç)

Пре 1699, пашалук је укључивао следеће санџаке:

  • Санџак Будим (Budin)
  • Санџак Срем (Sirem)
  • Санџак Смедерево (Semendire)
  • Санџак Сексард (Seksar)
  • Санџак Шимонторња (Şemtorna)
  • Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
  • Санџак Острогон (Usturgon)
  • Санџак Мохач (Mıhaç)
  • Санџак Печуј (Peçuy)

Становништво[уреди]

Становништво овог пашалука се састојало од Мађара (који су живели претежно на северу пашалука), Срба (који су живели претежно на југу пашалука), муслимана који су били различитог етничког порекла, Рома и осталих мањих етничких група.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Алексндар Касаш - Историја Мађара, Београд 2002.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1., Нови Сад, 1990.

Спољашње везе[уреди]