Битка код Коморана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Коморана
Део Мађарске револуције 1848.
Komáromi csata II Than 2.jpg
Друга битка код Коморана.
Време:Прва: 19-26. априла 1849.
Друга: 2. јул1849.
Трећа: 11. јул 1849.
Место:Краљевина Угарска
Резултат: Прва: мађарска победа
Друга: мађарска Пирова победа
Трећа: аустријска победа
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија
Руска Империја Русија
Flag of Hungarian Revolution of 1848.png Краљевина Угарска
Команданти и вође
Аустријско царство Јулијус Хајнау
Руска Империја Фјодор Пањутин
Flag of Hungarian Revolution of 1848.png Артур Гергеј
Јачина
око 52.000 са 234 топа[1] око 27.000 са 131 топом[1]
Жртве и губици
око 900 око 1.500
Овај чланак је део серије о историји Мађарске
Историја Мађарске
Coat of arms of Hungary.svg

Битка код Коморана (1849) била је део Мађарске револуције 1848.

Увод[уреди]

Децембра 1848. у тврђави и на мостобранима у Коморану налазила се мађарска посада са око 9.000 људи и 260 топова.[1] У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора и опсео Коморан. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949.[2]

Прва битка код Коморана[уреди]

Аустријске опсадне трупе (око 15.000 људи) почеле су 20. марта бомбардовање тврђаве. Након мађарске победе у бици код Ишасега 6. априла 1849. Артур Гергеј, комадант Дунавске армије, кренуо је у деблокаду Коморана. Аустријанци су му пошли у сусрет, али су 19. априла одбијени, посада је направила испад 22. априла и Гергеј је ушао у град. Нове аустријске трупе стигле су из Будимпеште 26. априла, али су након тешке борбе натеране на повлачење.[1]

Друга битка код Коморана[уреди]

У мају и јуну 1849. Мађари су јужно од Коморана изградили утврђени логор и ојачали одбрану града. У летњој офанзиви аустријска главна војска под генералом Јулијусом Хајнауом је 2. јула продрла до Коморана. Гергеј је у рејону Коморана имао преко 50.000 људи, од тога 25.000 у утврђеном логору. Аустријанци су 2. јула извршили општи напад на утврђени логор са око 37.000 војника и једном руском дивизијом, али су одбачени мађарским противнападом.[1]

Трећа битка код Коморана[уреди]

После одласка аустријске главнине према Будимпешти (10. јула), Мађари су нападом 11. јула покушали да одбаце аустријске снаге јужно од утврђеног логора, али без успеха. Аустријска војска посела је Будим 11. јула 1849., а наредног дана и Пешту. Да би избегао опкољавање, Гергеј је са већином војске кренуо према Вацу 13. јула, а остатак (2 корпуса) под командом генерала Ђерђа Клапке, успео је да одржи одбрану све до 4. октобра 1849.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гажевић 1974, стр. 469–470
  2. ^ Гажевић 1974, стр. 187–192

Литература[уреди]