Оптимати (Византија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Оптимати (грч. ὀπτιμάτοι, од лат. optimates, најбољи, најплеменитији) су с почетка представљали елитни византијски пук. Доцније, средином 8. века деградирани су у интендантске и логистичке корпусе и додељени теми која је названа по њима — Оптимата. Ова је опстала као административна јединица све до турског освајања ових простора у првој половини 14. века.

Историјат[уреди]

Оптимате је први увео крајем 5. века (отприлике 575) Тиберије II Константин.[1] Према Маврикијевом Стратегикону, они су представљали елитни пук федерата, највероватније готског порекла.[2] Био је то корпус коњаника, који је бројао негде између 1.000-5.000 људи; чинили су део резерних снага, а њихов командант је носио јединствену титулу таксијарха.[3][4] Теофан Исповедник помиње њихове потомке, „Гото-Грке“, у Битинији, који су живели почетком 8. века.[5] У то време корпус је бројао 2.000 људи, што вероватно одговара њиховој првобитној величини, будући да се зна да су тематске трупе у које су улазили претрпеле лакше губитке.[3]

Пошто је угушио устанак стретега теме Опсикија, Артавазда, једну од мера безбедности коју је предузео Константин V била је та да тематским војсковођама смањи моћ, те је деградирао и оптимате. Издвојио их је из теме Оспикија у којој су раније пребивали и доделио их новооснованој теми Оптимата, која је обухватала полуоствро наспрам Константинопоља све до ушћа реке Сангарије, протежући се на обе обале Никомедијског залива. Седиште јој се налазило у Никомедији.[2][6] Први помен о теми Оптимата као засебној административној јединици у изворима датира из 774/775,[7] али нема сумње да њен настанак пада у годинама након сузбијања Артаваздовог устанка;[8] у исто време дошло до је до даљег распрчавања и смањивања некада моћне теме Опсикија оснивањем теме Букеларија.[9]

Тема Оптимата отада за разлику од осталих не пружа више трупе, него корпус од 4.000 мазгара скупа са њиховим животињама. Ови су као интендантска колона снабдевали цариградске тагме.[10] Нису се делили на турме и друнге, што је подвукао Константин VII Порфирогенит као знак њихове подређености.[2][11] Сходно томе, њихов претпостављени доместик носио је најнижи чин од свих провинцијских стратега у царској хијерархији.[2] Као и у осталим темама, доместик је уз себе имао заменика (топотирит), главног финансијског званичника (хартуларије) и секретаријат којим је председавао протоканкеларије.[12]

Тема Оптимата претрпела је пустошење Турака-Селџука након битке код Манцикерта, али се њено седиште Никомедија одржало. За време Алексија I Комнина поново је враћена под окриље Византије.[13][14] Потом су је после Четвртог крсташког рата (1204) заузели Латини, да би се под Јованом III Ватацом обновила (1240)[2] и опстала све док је у већем делу нису покориле Османлије у првој половини 14. века.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ Haldon 1999, стр. 196.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Kazhdan 1991, стр. 1529.
  3. 3,0 3,1 Treadgold 1995, стр. 96-97
  4. ^ Kazhdan 1991, стр. 2018.
  5. ^ Lounghis 1996, стр. 32-33
  6. ^ Treadgold 1995, стр. 99.
  7. ^ Theophanes the Confessor & Turtledove 1982, 446–447 (p. 134).
  8. ^ Haldon 1984, стр. 222-227
  9. ^ Lounghis 1996, стр. 29-31
  10. ^ Haldon 1999, стр. 158.
  11. ^ Lounghis 1996, стр. 34.
  12. ^ Treadgold 1995, стр. 105.
  13. ^ Treadgold 1995, стр. 218.
  14. 14,0 14,1 Kazhdan 1991, стр. 1483-484.

Литература[уреди]