Тиберије II Константин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тиберије II Константин
Тремис са ликом Тиберија II искован у Равени
Лични подаци
Пуно имеФлавије Тиберије Константин Август
Датум рођења520.
Место рођењаТракија,
Датум смрти14. август 582. (62 год.)
Место смртиВизантијско царство
Породица
СупружникЕлија Анастасија
ПотомствоКонстантина
ДинастијаЈустинијанова династија
Византијски цар
Периоддецембар 5745. октобар 578. (као цезар са Јустином II)
5. октобар 57814. август 582. (самостално)
ПретходникЈустин II
НаследникМаврикије

Тиберије II Константин (рођ. око 540. — умро 582. год.) је био источноримски (византијски) цар од 574. до 582. године, прво као савладар (цезар) душевно болесног Јустина II (574—578), а затим као једини цар (август) све до своје смрти 582. године.

Солид (златни новац) Тиберија Константина искован у Цариграду 579. год. у част царевог почасног конзулата након ступања на трон. Цар је на аверсу приказан у конзулској одори и са скиптром са орлом на врху.

Тиберије је био пореклом из Тракије [1] и каријеру је започео као војник. Још пре смрти цара Јустинијана I је постао заповедник дворске гарде ескубитора и 565. је олакшао долазак царевог сестрића Јустина II на престо. Међутим, Јустин је 573. изгубио ментално здравље и његова жена Софија га је наговорила да усини Тиберија и произведе га у свог савладара-цезара. Тиберије, од тада познат под владарским именом Тиберије Константин, је тако путем адопције продужио Јустинијанову династију. Још током савладарства, Тиберије је имао сталне сукобе са утицајном царицом Софијом која је након Јустинове смрти 578. покушала да очува свој положај удајом за Тиберија. Ипак, успео је да одоли свим дворским сплеткама и заверама. У спољној политици побољшао је положај Царства склопаљем мира са Персијом, али је Аварима морао да преда Сирмиј (данашњу Сремску Митровицу), главну испоставу Царства на дунавској граници. Престо је препустио свом зету и заповеднику гарде ескубитора Јерменину Маврикију.

Управљање[уреди | уреди извор]

Византија и Лангобарда у Италији,око 575. године

Нови цар је преименован у Константин. Да повећа своју популарност међу људима и аристократије, он је одмах почео да троши новац који је био сачуван у ризници. Тиберије донирао много новца у добротворне сврхе и изградњу. Након његове кратке владавине, његова дарежљивост довело империју до банкрота.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kazhdan 1991, стр. 2083

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Византијски цареви

578. — 582