Оскар Иванишевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оскар Иванишевић
Oscar Ivanissevich.jpg
Оскар Иванишевић
Биографија
Датум рођења(1895-08-05)5. август 1895.
Место рођењаБуенос Ајрес
 Аргентина
Датум смрти5. јун 1976.(1976-06-05) (80 год.)
Место смртиБуенос Ајрес
 Аргентина
Држављанство Аргентина
Религијакатолик
Професијалекар
политичар
УниверзитетУниверзитет у Буенос Ајресу
Политичка
партија
Јустицијалистичка партија
Министар културе и образовања
1948 — 1950.
Министар културе и образовања
1974 — 1975.

Оскар Иванишевић (шп. Oscar Ivanissevich; Буенос Ајрес, 5. август 1895 — Буенос Ајрес, 5. јун 1976) је био аргентински политичар, лекар, професор Универзитета у Буенос Ајресу и фудбалер.

Биографија[уреди]

Амбасадор Иванишевић у Вашингтону

Оскар Иванишевић је рођен 1895. године у Буенос Ајресу, иначе је пореклом из Црне Горе.[1] Био је професор на Универзитету у Буенос Ајресу и Националном аутономном универзитету Максика,[2] као и председник Аргентинске академије за хирургију.[3] У периоду од 1946. до 1949. године је ректор (ревизор) Универзитета у Буенос Ајресу.[4] Објавио је радове Hidatidosis ósea и Tratamiento de los quistes hidatídicos del pulmón.

Иванишевић је био амбасадор Аргентине у САД од 1946. до 1948. године,[5] а затим у два наврата министар културе и образовања, од 1948. до 1950. године у влади Хуана Перона, и од 1974. до 1975. у влади Изабеле Перон.[6] Један је од аутора песме Marcha Peronista, химне перонистичког покрета[7] и аутор је песме Canto al trabajo.[8]

Имао је троје деце, Марију, Гиљерма и Елену, коју је добио у браку са Маријом Естер Лопез Кабаниљас.[2]

Фудбалска каријера[уреди]

Почео је да тренира фудбал на колеџу Краљ Едвард, играо је на позицији одбрамбеног играча. Неколико година касније уписује Буеносајреску енглеску средњу школу, која ће касније формирати фудбалски клуб Алумни, један од најбољих клубова тога времена у Аргентини. После је прешао у Кимберли, који се такмичио у другој лиги, да би касније постао члан Естудијантеса из Буенос Ајреса, чији ће постати капитен. Каријеру је завршио 1917. године како би се посветио хирургији.[9] Наступао је за репрезентацију Аргентине, и једини је бивши репрезентативац који је касније постао државни министар.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Поново са Црногорцима у Хенерал Мадаријаги montenegrina.net
  2. 2,0 2,1 2,2 Revista del Cecad calameo.com (на шпанском)
  3. ^ Ex-presidentes academiadecirugia.org.ar (на шпанском)
  4. ^ Historia uba.ar (на шпанском)
  5. ^ Dos siglos de historia 1810-2010 state.gov (на шпанском)
  6. ^ VIII Jornadas de Sociología de la UNLP unlp.edu.ar (на шпанском)
  7. ^ Cumple 50 años la marcha peronista lanacion.com.ar (на шпанском)
  8. ^ Contenido del CD III lamarchaperonista.com.ar (на шпанском)
  9. ^ Cilmi & Micko 2003, стр. 95.

Литература[уреди]

  • Cilmi, Horacio; Micko, Carlos José (2003). Club Atlético Estudiantes. Más de un siglo de vida y de milagros. Palabra Gráfica y Editora S.A. 

Спољашње везе[уреди]