Хуан Доминго Перон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хуан Доминго Перон

Хуан Перон
Хуан Перон

Биографија
Датум рођења (1895-10-08) 8. октобар 1895.
Место рођења Лобос (Аргентина)
Датум смрти 1. јул 1974.(1974-07-01)(78 год.)
Место смрти Оливос (Аргентина)
Супружник Ева Перон
Изабела Перон
Професија војно лице
Мандат(и)
Председник Аргентине
4. јун 1946 — 21. септембар 1955.
Претходник Еделмиро Фарел
Наследник Едуардо Лонарди
Председник Аргентине
12. октобар 1973 — 1. јул 1974.
Претходник Раул Ластири
Наследник Изабела Перон

Хуан Доминго Перон (шп. Juan Domingo Perón; Лобос, 8. октобар 1895Оливос, 1. јул 1974) је био аргентински генерал и председник од 1946. до 1955. и од 1973. до 1974. године. Перона је са власти 1955. оборила војна хунта. После државног удара, отишао је из Аргентине и до 1973. живео у иностранству. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. По повратку у земљу поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.

Биографија[уреди]

Перон је одрастао у сеоској породици, а са 16 година се уписао на војну академију и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске војске. 1930их је био војни аташе у Мусолинијевој Италији, где је развио склоност према фашизму.[тражи се извор од 09. 2009.]

Године 1943. учествовао је у војном удару против владе Рамона Кастиља и учествовао у пучистичкој влади. Крајем 1945. се разишао са пучистима, био присиљен на оставку и краће време ухапшен. Међутим, популарност његове тадашње супруге Еве Перон и синдикалне демонстрације су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. је победио на председничким изборима.

Перон је као председник увео низ реформи с циљем национализације индустрије, смањења утицаја страних - првенствено британских компанија - на политику земље, те побољшања социјалног положаја најсиромашнијих слојева. Перонова идеологија - коју је описивао као трећи пут између социјализма и капитализма - данас се назива перонизам.

Перон је за председника изабран 1946. године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године 1955. је збачен у војном удару и протеран у Шпанију.

Када је у Аргентини након осамнаест година поновно успостављена демократија, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Међутим, био је тешко болестан и није био у стању спречити све крвавије обрачуне између леве и десне фракције својих присталица.

Након смрти га је наследила супруга Изабела Перон.

Контроверзе[уреди]

Након завршетка Другог светског рата, Аргентина је постала популарно склониште за нацисте, од којих су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв. пацовских канала из Европе. Неки од њих били су Јозеф Менгеле (стигао 1949) и Адолф Ајхман (1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут Анте Павелића, који је до одласка у Франкову Шпанију 1957. био Перонов саветник за безбедност[1]. Бегунци су обично добивали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у Барселони.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]