Оталгија

Оталгија
Оталгија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	неурологија, оториноларингологија
МКБ-10	H60 Упала спољашњег ува H65&H66 Упала средњег ува H92 Оталгија
МКБ-9-CM	380.1 Упала спољашњег ува ; 381 Упала средњег ува; 388.7 Оталгија
DiseasesDB	18027
MedlinePlus	003046
eMedicine	ent/199
Patient UK	[https://patient.info/doctor/otalgia-earache otalgia-earache Оталгија]
	[уреди на Википодацима]

Оталгија, бол у уву један је од најчешћих и најсложенијих оториноларинголошкиh симптома са којима се суочавају болесници њихове породице (ако се ради о деци), лекари и други медицински стручњаци.^[1] Према подацима разних аутора оталгија, која је у око 50% случајева пореклом из ува јавља се, у општој популацији, у 4 до 18 одсто случајева.^[2]

Како узроци оталгије могу бити разноврсни, дијагноза се поставља на основу историје болести, физичког преглед, отоскопије и других савремених клилничких испитивања. Од пресудног значаја, за успешну терапију оталгије, је да се правилно утврди да ли је бол примерно настао у уву (примарна оталгија),^[3] или је изазвана секундарним променама из околних структура у глави и врату.^[4]

Инервације ува

Епидемиологија

Морбидитет

У студији америчке хитне службе (ЕД) којом је обухваћено 8.611.282 посета због отолошки проблема, између 2009. и 2011. године код болесника који су се жалилили на бол у уву, најчешће постављена дијагнозе била је запаљење средњег ува, неозначена (60,6%), запаљење спољашњег ува (11,8%), и оталгија из других узрока (6,8%).^[5]

Узраст и пол

У корејској студији код 294 болесника са оталгиа, преваленција примарне оталгиа била је већа код деце него код одраслих и код мушкараца него код жена. Друга студија утврдила је да се неуралгија чешће јавља код жена него код мушкараца код којих је оталгија учесталија.^[6]

Етиопатогенеза

Најчешћи примерни узроци бола у уву

Спољашње уво	Унутрашње уво
Упала спољашњег ува (дифиузна или лализована нпр.фурункулус) Страно тело Перихондритис Преаурикулине циста Мирингитис Траума ува Бенигни или малигни тумори спољашњег ува	Акутна гнојна упала ува Мастоидитис Отогено интракранијалне компликације Погоршање хроничног гнојног отитиса Баротраума Негативни интратимпанини притисак

Најчешћи секундарни узроци бола у уву

Тригеминална област	Дентална патологија Вилична патологија Болести темпоро-мандибуларног зглоба Усне болести
Област језичнождрелног живца	Болести крајника Болести усне дупље Болести назофарингса Дисфункција мускулатуре, инсерцион тендинозе (дисгнзија, асиметрично оптерећивање, недостатак ослонца, парафункције, лоша протетика, напетост или депресија, обољења везивног ткива) Дисфункција темпоромандибуларног зглоба (дискус, капсула, слободна телешца, активирана артроза, реуматска обољења, тумори)
Област живца лица	Херпес зостер (Рамзи-Хант синдром) Белова парализа
Област врата	Болести лимфних жлезди врата Запаљењске цисте вратне Патологија вратне кичме С1-С4
Област вагусног живца	Болести ждрела и гркљана Болести једњака Болести штитасте жлезде
Остали узроци	Регионални лимфаденитис Неуралгија и ганглионит Болести носне шупљине Мигрена Болести пљувачних жлезда Оштећење централног нервног система

Клиничка слика

Бол у уву најчешће се јавља код акутног запаљења спољашњег и средњег ува, док је ретка у хроничним запаљењима, осим у фазама егзацербације (поновног јављања или погоршања). Код хроничних запаљења средњег ува, бол је знак компликације и ширења болести према дури (тврдој можданици) или кранијалним живцима.

Ако је бол повезана са испадом слуха или равнотеже, што је најчешће резултат вирусног неуритиса у темпоралној кости, она је без клиничке манифестације отитиса, што може потврдити аудиовестибулолошка дијагностика.

Ако је оталгија повезана са дисфагијом или одинофагијом, најчешће је реч о тонзилофарингитису, али у обзир долазе и перитонзиларни апсцес, епиглотитис, апсцес корена језика, парафарингеални апсцес, тумор ждрела, тонзиле, корена језика или епиглотитис.

Еаглов синдром, синдром елонгираног стилоидног наставка, такође укључује болно гутање и рефлексни бол у уву.

Болови у уву могу бити условљени и темпоромандибуларним поремећајима, с тиме да се оталгија појачава жвакањем или палпацијом (опипавањем) зглоба.

Дијагноза

Улога оториноларинголога у дијагностици оталгије је да искључити отогену или фаринголарингогену оталгију, а потом да се диференцијално дијагностички укључи у обраду усмерену на вратну оталгију (радиолошком обрадом вратне кичме), артралгију темпоромандибуларног зглоба (радиолошка обрада зглоба, консултација стоматолога) или одонтогене оталгија (консултација стоматолога). У томе су смислу у обраду болесника са неотогеним болом треба обавезно укључити радиолога, стоматолога, реуматолог и неуролога.^[7]

Диференцијална дијагноза

У диференцијалној дијагностици оталгија разматра се:

Цервикоцефални синдром,
Артралгија темпоромандибуларног зглоба,
Одонтогени процеси,
Запаљењски процеси (паротитис, тонзилитис, фарингитис, епиглотитис, езофагитис)
Малигни тумори са инфилтрацијом грана тригеминуса, вагуса и аурицуларис магнуса, који се инфериорно шире до подручја једњака, а кранијално до лобањске базе.

За диференцијалну дијагностику отогене болова неопходна је отоскопија, а према потреби микроотоскопија и класична радиолошка дијагностика, коју је данас све више заменио ЦТ и МРИ.

Референце

^ Raimondas Pliaukšta, Vilma Stankevičiūtė, Otalgia, Medicinos, teorija ir praktika 2008 - T. 14 (Nr. 2), pp. 180–183. „klinikinës praktinës apþvalgos” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2010. г. Приступљено 05. 12. 2015.
^ Kuttila S. Secondary aural symptoms in relation to cranio-cervical and general disordes. Doctoral theses, 2003.
^ Abdullah V. Referred Otalgia. Hong Konk Practitioner, 1993;vol. 15.
^ Kuttila S, Kuttila M, Niemi PM, Le Bell, Alanen P,Sounpaa JT (2001). „Secondary otalgia in an adult population.”. Arch OtolaryngolNeck Surg. 127 (4): 401—405. PMID 11296048. doi:10.1001/archotol.127.4.401. .
^ Kozin, E. D.; Sethi, R. K.; Remenschneider, A. K.; Kaplan, A. B.; Del Portal, D. A.; Gray, S. T.; Shrime, M. G.; Lee, D. J. (август 2015). „Epidemiology of otologic diagnoses in United States emergency departments”. Laryngoscope. 125 (8): 1926—33. PMC 4512842 . PMID 25702897. doi:10.1002/lary.25197.
^ Kim, S. H.; Kim, T. H.; Byun, J. Y.; Park, M. S.; Yeo, S. G. (април 2015). „Clinical Differences in Types of Otalgia”. J Audiol Otol. 19 (1): 34—8. PMC 4491947 . PMID 26185789. doi:10.7874/jao.2015.19.1.34.
^ Livije Kalogjera, Robert Trotić, Uloga otalgija u diferencijalnoj dijagnostici temporomandibularnih poremećaja. Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Medicinske znanosti, No.507=34. Travanj 2010. Pregledni rad

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Raimondas Pliaukšta, Vilma Stankevičiūtė, Otalgia, Medicinos, teorija ir praktika 2008 - T. 14 (Nr. 2), pp. 180–183. „klinikinës praktinës apþvalgos” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2010. г. Приступљено 05. 12. 2015.

[autogenerated1-2] Kuttila S. Secondary aural symptoms in relation to cranio-cervical and general disordes. Doctoral theses, 2003.

[3] Abdullah V. Referred Otalgia. Hong Konk Practitioner, 1993;vol. 15.

[4] Kuttila S, Kuttila M, Niemi PM, Le Bell, Alanen P,Sounpaa JT (2001). „Secondary otalgia in an adult population.”. Arch OtolaryngolNeck Surg. 127 (4): 401—405. PMID 11296048. doi:10.1001/archotol.127.4.401. .

[5] Kozin, E. D.; Sethi, R. K.; Remenschneider, A. K.; Kaplan, A. B.; Del Portal, D. A.; Gray, S. T.; Shrime, M. G.; Lee, D. J. (август 2015). „Epidemiology of otologic diagnoses in United States emergency departments”. Laryngoscope. 125 (8): 1926—33. PMC 4512842 . PMID 25702897. doi:10.1002/lary.25197.

[6] Kim, S. H.; Kim, T. H.; Byun, J. Y.; Park, M. S.; Yeo, S. G. (април 2015). „Clinical Differences in Types of Otalgia”. J Audiol Otol. 19 (1): 34—8. PMC 4491947 . PMID 26185789. doi:10.7874/jao.2015.19.1.34.

[7] Livije Kalogjera, Robert Trotić, Uloga otalgija u diferencijalnoj dijagnostici temporomandibularnih poremećaja. Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Medicinske znanosti, No.507=34. Travanj 2010. Pregledni rad

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]