Оталгија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оталгија
Otitis Media.png
Упала средњег ува један је од најчешћих узрока примарне оталгије
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
ICD-10H60 Упала спољашњег ува H65&H66 Упала средњег ува H92 Оталгија
ICD-9-CM380.1 Упала спољашњег ува
381 Упала средњег ува
388.7 Оталгија
DiseasesDB18027
MedlinePlus003046
eMedicineent/199
Patient UKОталгија

Оталгија, бол у уву један је од најчешћих и најсложенијих оториноларинголошкиh симптома са којима се суочавају болесници њихове породице (ако се ради о деци), лекари и други медицински стручњаци.[1] Према подацима разних аутора оталгија, која је у око 50% случајева пореклом из ува јавља се, у општој популацији, у 4 до 18 одсто случајева.[2]

Како узроци оталгије могу бити разноврсни, дијагноза се поставља на основу историје болести, физичког преглед, отоскопије и других савремених клилничких испитивања. Од пресудног значаја, за успешну терапију оталгије, је да се правилно утврди да ли је бол примерно настао у уву (примарна оталгија),[3] или је изазвана секундарним променама из околних структура у глави и врату.[4]

Инервације ува[уреди]

Епидемиологија[уреди]

Морбидитет

У студији америчке хитне службе (ЕД) којом је обухваћено 8.611.282 посета због отолошки проблема, између 2009. и 2011. године код болесника који су се жалилили на бол у уву, најчешће постављена дијагнозе била је запаљење средњех ува, неозначена (60,6%), запаљење спољашњег ува (11,8%), и оталгија из других узрока (6,8%).[5]

Узраст и пол

У корејској студији код 294 болесника са оталгиа, преваленција примарне оталгиа била је већа код деце него код одраслих и код мушкараца него код жена. Друга студија утврдила је да се неуралгија чешће јавља код жена него код мушкараца код којих је оталгија учесталија.[6]

Етиопатогенеза[уреди]

Најчешћи примерни узроци бола у уву

Спољашње уво Унутрашње уво
  • Упала спољашњег ува (дифиузна или лализована нпр.фурункулус)
  • Страно тело
  • Перихондритис
  • Преаурикулине циста
  • Мирингитис
  • Траума ува
  • Бенигни или малигни тумори спољашњег ува
  • Акутна гнојна упала ува
  • Мастоидитис
  • Отогено интракранијалне компликације
  • Погоршање хроничног гнојног отитиса
  • Баротраума
  • Негативни интратимпанини притисак

Најчешћи секундарни узроци бола у уву

Тригеминална област
  • Дентална патологија
  • Вилична патологија
  • Болести темпоро-мандибуларног зглоба
  • Усне болести
Област језичнождрелног живца
  • Болести крајника
  • Болести усне дупље
  • Болести назофарингса
  • Дисфункција мускулатуре, инсерцион тендинозе (дисгнзија, асиметрично оптерећивање, недостатак ослонца, парафункције, лоша протетика, напетост или депресија, обољења везивног ткива)
  • Дисфункција темпоромандибуларног зглоба (дискус, капсула, слободна телешца, активирана артроза, реуматска обољења, тумори)
Област живца лица
  • Херпес зостер (Рамзи-Хант синдром)
  • Белова парализа
Област врата
  • Болести лимфних жлезди врата
  • Запаљењске цисте вратне
  • Патологија вратне кичме С1-С4
Област вагусног живца
  • Болести ждрела и гркљана
  • Болести једњака
  • Болести штитасте жлезде
Остали узроци
  • Регионални лимфаденитис
  • Неуралгија и ганглионит
  • Болести носне шупљине
  • Мигрена
  • Болести пљувачних жлезда
  • Оштећење централног нервног система

Клиничка слика[уреди]

Бол у уву најчешће се јавља код акутног запаљења спољашњег и средњег ува, док је ретка у хроничним запаљењима, осим у фазама егзацербације (поновног јављања или погоршања). Код хроничних запаљења средњег ува, бол је знак компликације и ширења болести према дури (тврдој можданици) или кранијалним живцима.

Ако је бол повезана са испадом слуха или равнотеже, што је најчешће резултат вирусног неуритиса у темпоралној кости, она је без клиничке манифестације отитиса, што може потврдити аудиовестибулолошка дијагностика.

Ако је оталгија повезана са дисфагијом или одинофагијом, најчешће је реч о тонзилофарингитису, али у обзир долазе и перитонзиларни апсцес, епиглотитис, апсцес корена језика, парафарингеални апсцес, тумор ждрела, тонзиле, корена језика или епиглотитис.

Еаглов синдром, синдром елонгираног стилоидног наставка, такође укључује болно гутање и рефлексни бол у уву.

Болови у уву могу бити условљени и темпоромандибуларним поремећајима, с тиме да се оталгија појачава жвакањем или палпацијом (опипавањем) зглоба.

Дијагноза[уреди]

Улога оториноларинголога у дијагностици оталгије је да искључити отогену или фаринголарингогену оталгију, а потом да се диференцијално дијагностички укључи у обраду усмерену на вратну оталгију (радиолошком обрадом вратне кичме), артралгију темпоромандибуларног зглоба (радиолошка обрада зглоба, консултација стоматолога) или одонтогене оталгија (консултација стоматолога). У томе су смислу у обраду болесника са неотогеним болом треба обавезно укључити радиолога, стоматолога, реуматолог и неуролога.[7]

Диференцијална дијагноза[уреди]

У диференцијалној дијагностици оталгија разматра се:

  • Цервикоцефални синдром,
  • Артралгија темпоромандибуларног зглоба,
  • Одонтогени процеси,
  • Запаљењски процеси (паротитис, тонзилитис, фарингитис, епиглотитис, езофагитис)
  • Малигни тумори са инфилтрацијом грана тригеминуса, вагуса и аурицуларис магнуса, који се инфериорно шире до подручја једњака, а кранијално до лобањске базе.

За диференцијалну дијагностику отогене болова неопходна је отоскопија, а према потреби микроотоскопија и класична радиолошка дијагностика, коју је данас све више заменио ЦТ и МРИ.

Извори[уреди]

  1. ^ Raimondas Pliaukšta, Vilma Stankevičiūtė, Otalgia, Medicinos, teorija ir praktika 2008 - T. 14 (Nr. 2), pp. 180–183. klinikinës praktinës apþvalgos
  2. ^ Kuttila S. Secondary aural symptoms in relation to cranio-cervical and general disordes. Doctoral theses, 2003.
  3. ^ Abdullah V. Referred Otalgia. Hong Konk Practitioner, 1993;vol. 15.
  4. ^ Kuttila S, Kuttila M, Niemi PM, Le Bell, Alanen P,Sounpaa JT. Secondary otalgia in an adult population. Arch OtolaryngolNeck Surg, 2001;127: 401–405.
  5. ^ Kozin ED, Sethi RK, Remenschneider AK, et al. Epidemiology of otologic diagnoses in United States emergency departments. Laryngoscope. 2015 Aug. 125 (8):1926-33
  6. ^ Kim SH, Kim TH, Byun JY, Park MS, Yeo SG. Clinical Differences in Types of Otalgia. J Audiol Otol. 2015 Apr. 19 (1):34-8.
  7. ^ Livije Kalogjera, Robert Trotić, Uloga otalgija u diferencijalnoj dijagnostici temporomandibularnih poremećaja. Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Medicinske znanosti, No.507=34. Travanj 2010. Pregledni rad

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).