О неопходности атеизма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
О неопходности атеизма
The Necessity of Atheism (Shelley) title page.jpg
Насловна страна оригиналног издања
Настанак и садржај
АуторПерси Биш Шели
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Жанресеј
Издавање
Датум
издавања

1811.
Тип медијаштампани

О неопходности атеизма (енгл. The Necessity of Atheism) есеј је о атеизму енглеског књижевника Персија Биш Шелија оригинално објављен 1811. године, у време када је Шели био студент Универзитетског Колеџа на Оксфорду. Копија прве верзије есеја била је послата у виду мистериозно потписаног памфлета свим руководиоцима Оксфордског колеџа и Универзитета. У то време садржај есеја био је толико шокирајући да је Шели био избачен са универзитета због непослушности и због одбијања да се одрекне ауторства над есејом, заједно са својим пријатељем и колегом студентом Томасом Џеферсоном Хогом. Ревидирана и проширена верзија есеја почела је да се штампа тек две године касније.[1]

Синопсис[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Есеј почиње следећим образложењем ауторових циљева:

„С обзиром да је љубав према истини једини мотив због ког аутор пише овај есеј, он озбиљно преклиње да они читаоци који открију било какав недостатак у његовом образложењу, или можда поседују доказе који његов ум никад не би могао да спозна, нуди им да своје примедбе изнесу јавно, исто тако кратко, методично и јасно како је он то урадио.”

Шели је у овом делу изнео велики број тврдњи, укључујући и оне да су нечија веровања невољна и да, стога, атеисти не бирају да то буду и да не би требало да буду прогоњени. При крају есеја он пише да „ум не може да верује у постојање Бога”.[2] Шели је потписао есеј као Услед недостатака доказа, АТЕИСТА,[2] што указује на емпиристичку природу Шелијевих убеђења. Према Берману, Шели је такође веровао „да је побио све могуће аргументе за постојање Бога”,[3] али је Шели ипак охрабривао читаоце да понуде доказе уколико их имају.

Мишљења су подељена приликом карактеризације Шелијевих убеђења, као што је и представљено у есеју. Научник Карлос Бејкер наводи да би „наслов његовог студентског памфлета требало да буде О неопходности агностицизма, а не О неопходности атеизма”,[4] док историчар Дејвид Берман тврди да је Шели био атеиста, како због тога што се тако декларисао, тако и због тога што је „порицао постојање Бога и у својим објављеним делима и у својим писмима”[3] током тог периода. На самом почетку есеја Шели износи своју дефиницију атеизма:

„Нема Бога. Ова негација мора бити схваћена само како би утицала на стваралачко Божанство. Хипотеза о прожимајућем Духу коетерналном са универзумом остаје непоколебљива.”

Заједно са његовим цитатом холандског пантеисте Бенедикта Спинозе у потоњем делу есеја, ово указује на то да је Шели у најмању руку узимао у обзир неки облик пантеизма како би остао у домену интелектуалне уважености. Како год, есеј не даје никакву индикацију да сам Шели дели такво мишљење.

Референце[уреди]

  1. ^ The Necessity of Atheism, 1813.
  2. 2,0 2,1 Shelley, Percy Bysshe, The Necessity of Atheism and Other Essays. Prometheus Books (The Freethought Library). 1993. ISBN 978-0-87975-774-8.
  3. 3,0 3,1 Berman, David. A History of Atheism in Britain. 1988.
  4. ^ Baker, Carlos. Shelley's Major Poetry. Princeton, 1948.

Литература[уреди]

  • http://www.infidels.org/library/historical/percy_shelley/necessity_of_atheism.html(end of section, ″There Is No God″, Spinoza, Tract. Theologico–Pol. chap 1. P. 14.)
  • Albery, John, et al., Shelley and Univ. 1810–1811, University College, Oxford, 20 June 1992. (Papers delivered by the Master and three Fellows of University College at a seminar to commemorate the bicentenary of Shelley's birth.)
  • Shelley, Percy Bysshe (1993). The Necessity of Atheism and Other Essays. Prometheus Books (The Freethought Library). ISBN 978-0-87975-774-8. 
  • Hoffmann, R. Joseph. "The Necessity of Atheism, The Indispensability of Doubt." The New Oxonian, 27 August 2010.
  • Peterfreund, Stuart. "An Early Response to Shelley's 'The Necessity of Atheism'." Keats-Shelley Journal, Vol. 36, (1987). стр. 26.–31.
  • Hiroshi, Harata. "Shelley and The Necessity of Atheism: His True Voice and its Background." Bulletin of Holly Spirit Junior College, 15, 28–39, 1987-03-30.
  • Jones, Frederick L. "Hogg and the Necessity of Atheism." PMLA, Vol. 52, No. 2 (Jun. 1937). стр. 423–426.
  • "Poet of Revolution." Book Review: Shelley by Newman Ivey White. Time, 16 December 1940.
  • Evans, F. B. "Shelley, Godwin, Hume, and the Doctrine of Necessity." Studies in Philology, (1940), 37: 632‑640.
  • Hogle, Jerrold E. Shelley's process: radical transference and the development of his major works. Oxford University Press, 1988.
  • Sloan, Gary. "Shelley: Angelic Atheist." Liberator, 13 October 2003.
  • Dumain, Ralph. "The Autodidact Project: Percy Bysshe Shelley". 2007. Online link: http://www.autodidactproject.org/other/shelley-athe6.html
  • Dumain, Ralph. "It must be Shelley." Reason & Society, 26 June 2007.
  • Barnard, Ellsworth. Shelley's Religion. New York: Russell & Russell, 1964.
  • Pulos, C.E. The Deep Truth: A Study of Shelley's Skepticism. Lincoln, NE: U of Nebraska P, 1954.
  • Abbey, Lloyd. Destroyer and Preserver: Shelley's Poetic Skepticism. Lincoln: U of Nebraska P, 1979.
  • Brazell, James. Shelley and the Concept of Humanity: A Study of His Moral Vision. Salzburg: Inst. fur Englische Sprache und Literatur, Univ. Salzburg, 1972.
  • Reiman, Donald H. Intervals of Inspiration: The Skeptical Tradition and the Psychology of Romanticism. Greenwood, FL: Penkevill, 1988.
  • Shelley, Brian. Shelley and Scripture: The Interpreting Angel. Oxford: Oxford UP, 1994.
  • Cooper, Andrew M. Doubt and Identity in Romantic Poetry. New Haven: Yale UP, 1988.
  • Fuller, David. "Shelley and Jesus." Durham University Journal, 85.54 (2) (1993): 211–223.

Спољашње везе[уреди]