Мери Вулстонкрафт

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Вулстонкрафт
Mary Wollstonecraft cph.3b11901.jpg
Мери Вулстонкрафт
Датум рођења(1759-04-27)27. април 1759.
Место рођењаСпајталфилдс, Велика Британија
Датум смрти10. септембар 1797.(1797-09-10) (38 год.)
Место смртиЛондон, Велика Британија

Мери Вулстонкрафт (енгл. Mary Wollstonecraft; Спајталфилдс, 27. април 1759Лондон, 10. септембар 1797)[1] била je британска књижевница, филозофкиња и рана феминисткиња. Написала је неколико романа, есеја и дечјих књига, а најпознатија је по делу Одбрана права жена (1792), које се сматра њеним најважнијим радом. Такође, битан допринос је дала и делом Одбрана права мушкараца (1790), као и критиком памфлета Едмунда Берка о Француској револуцији.

Нешто касније, Вулстонкрафтова тврди да се карактер жене формира под утицајем образовања (односно недостатка истог) који контролишу мушкарци, те да је брак легализована проституција. Залагала се за друштвени поредак заснован на разуму и који је неоптерећен било каквим празноверјем или предрасудама.

"Одбрана права жена" сматра се најбитнијим феминистичким текстом 18. века. Мери Вулстонкрафт се залагала за једнак приступ образовању за жене. Иако се данас на то гледа као на либерални аргумент, а она се сматра зачетницом либералног феминизма, у време када је текст писан, овај захтев је био један од радикалнијих.

Вулстонкрафтова је била у браку са филозофом Вилијамом Годвином, истакнутим атеистом и родоначелником анархистичког покрета, а позната је и као мајка Мери Шели[2], ауторке романа Франкенштајн или модерни Прометеј. Убрзо након што је родила ћерку, Мери Вулстонкрафт је умрла од породиљске грознице.

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Вулстонкрафт је рођена као једно од шесторо дјеце у породици пољопривредника Едварда Џона и његове жене Елизабет Диксон. Још од детињства породица се стално селила с јендог мјеста на друго. Као последица тога, Мери је била лоша у школи, али је зато и упорна у учењу. Још као девојчица се заузимала за равноправно образовање жена. Са 19 година постаје радница у једном домаћинству у Бату. Ту ради од 1778 до 1779. Након тога оснива, заједно са својим сестрама, приватну школу у којој предаје до 1786.

У децембру 1785 путује за Лисабон, на позив своје најбоље пријатељице Фени Блад, да би јој помогла при порађају. Кад се у јануару 1786. вратила у Лондон, затекла је своју приватну школу на рубу стечаја. Школу су у њеној одсутности водиле њене сестре. Да би платила дугове постаје гувернанта у Ирској. Године 1787, губи посао гувернанте, али је у исто време већ објавила свој први роман Мери, те је располагала с довољно новца да себи приушти мали стан у Лондону. Преко Џозефа Џохансона, свог издавача, упознаје 1790 швајцарког писца и сликара Хенрија Феслија с којим је имала своју прву везу. Веза није дуго држала, а Фесли је био већ ожењен.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Thoughts on the Education of Daughters (1787)
  • Mary: A fiction (1788)
  • Original Stories from Real Life (1788)
  • Of the Importance of Religious Opinions (1788)
  • The Female Reader (1789)
  • Young Grandison (1790)
  • Elements of Morality (1790)
  • A Vindication of the Rights of Men (српски. „Одбрана права мушкараца“) (1790)
  • A Vindication of the Rights of Woman (српски. „Одбрана права жена“) (1792)
  • An Historical and Moral View of the French Revolution (1794)
  • Letters Written during a Short Residence in Sweden, Norway and Denmark (1796)

Постхумно објављена дела[уреди | уреди извор]

  • The Cave of Fancy (1798)
  • Maria, or The Wrongs of Woman (1798)
  • Letters to Imlay (1798)
  • Letters on the Management of Infants (1798)
  • Lessons (1798)
  • On Poetry and our Relish for the Beauties of Nature (1798)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mary Wollstonecraft”. Oxford Learner's Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 12. 11. 2020. 
  2. ^ „Mary Wollstonecraft”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 1. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Примарни радови[уреди | уреди извор]

  • Butler, Marilyn, ed. Burke, Paine, Godwin, and the Revolution Controversy. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. ISBN 978-0-521-28656-5.
  • Wollstonecraft, Mary. The Collected Letters of Mary Wollstonecraft. Ed. Janet Todd. New York: Columbia University Press, 2003. ISBN 978-0-231-13142-1.
  • Wollstonecraft, Mary. The Complete Works of Mary Wollstonecraft. Ed. Janet Todd and Marilyn Butler. 7 vols. London: William Pickering, 1989. ISBN 978-0-8147-9225-4.
  • Wollstonecraft, Mary. The Vindications: The Rights of Men and The Rights of Woman. Eds. D.L. Macdonald and Kathleen Scherf. Toronto: Broadview Press, 1997. ISBN 978-1-55111-088-2.
  • Wollstonecraft, Mary (2005), „On the pernicious effects which arise from the unnatural distinctions established in society”, Ур.: Cudd, Ann E.; Andreasen, Robin O., Feminist theory: a philosophical anthology, Oxford, UK; Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing, стр. 11—16, ISBN 978-1-4051-1661-9. 

Биографије[уреди | уреди извор]

Други секундарни радови[уреди | уреди извор]

  • Callender, Michelle "The grand theatre of political changes ": Marie Antoinette, the republic, and the politics of spectacle in Mary Wollstonecraft's An historical and moral view of the French revolution" pp. 375–92 from European Romantic Review, Volume 11, Issue 4, Fall 2000.
  • Conger, Syndy McMillen. Mary Wollstonecraft and the Language of Sensibility. Rutherford: Fairleigh Dickinson University Press, 1994. ISBN 978-0-8386-3553-7.
  • Detre, Jean. A most extraordinary pair: Mary Wollstonecraft and William Godwin, Garden City : Doubleday, 1975
  • Falco, Maria J., ed. Feminist Interpretations of Mary Wollstonecraft. University Park: Penn State Press, 1996. ISBN 978-0-271-01493-7.
  • Favret, Mary. Romantic Correspondence: Women, politics and the fiction of letters. Cambridge: Cambridge University Press, 1993. ISBN 978-0-521-41096-0.
  • Furniss, Tom. "Mary Wollstonecraft's French Revolution". The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft. Ed. Claudia L. Johnson. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. pp. 59–81. ISBN 978-0-521-78952-3
  • Halldenius, Lena. Mary Wollstonecraft and Feminist Republicanism: Independence, Rights and the Experience of Unfreedom, London: Pickering & Chatto, 2015. ISBN 978-1-84893-536-5.
  • Holmes, Richard. "1968: Revolutions", in Footsteps: Adventures of a Romantic Biographer. Hodder & Stoughton, 1985. ISBN 978-0-00-720453-3.
  • Janes, R.M. "On the Reception of Mary Wollstonecraft's A Vindication of the Rights of Woman". Journal of the History of Ideas 39 (1978): 293–302.
  • Johnson, Claudia L. Equivocal Beings: Politics, Gender, and Sentimentality in the 1790s. Chicago: University of Chicago Press, 1995. ISBN 978-0-226-40184-3.
  • Jones, Chris. "Mary Wollstonecraft's Vindications and Their Political Tradition". The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft. Ed. Claudia L. Johnson. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. ISBN 978-0-521-78952-3.
  • Jones, Vivien. "Mary Wollstonecraft and the literature of advice and instruction". The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft. Ed. Claudia Johnson. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. ISBN 978-0-521-78952-3.
  • Kaplan, Cora. "Mary Wollstonecraft's reception and legacies". The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft Ed. Claudia L. Johnson. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. ISBN 978-0-521-78952-3.
  • —. "Pandora's Box: Subjectivity, Class and Sexuality in Socialist Feminist Criticism". Sea Changes: Essays on Culture and Feminism. London: Verso, 1986. ISBN 978-0-86091-151-7.
  • —. "Wild Nights: Pleasure/Sexuality/Feminism". Sea Changes: Essays on Culture and Feminism. London: Verso, 1986. ISBN 978-0-86091-151-7.
  • Kelly, Gary. Revolutionary Feminism: The Mind and Career of Mary Wollstonecraft. New York: St. Martin's, 1992. ISBN 978-0-312-12904-0.
  • McElroy, Wendy (2008). „Wollstonecraft, Mary (1759–1797)”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage Publications, Cato Institute. стр. 545—46. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n331. 
  • Mellor, Anne K. "Mary Wollstonecraft's A Vindication of the Rights of Woman and the Women Writers of Her Day." In The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft, edited by Claudia L. Johnson, 141–59. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. doi:10.1017/CCOL0521783437.009.
  • Myers, Mitzi. "Impeccable Governess, Rational Dames, and Moral Mothers: Mary Wollstonecraft and the Female Tradition in Georgian Children's Books". Children's Literature 14 (1986):31–59.
  • —. "Sensibility and the 'Walk of Reason': Mary Wollstonecraft's Literary Reviews as Cultural Critique". Sensibility in Transformation: Creative Resistance to Sentiment from the Augustans to the Romantics. Ed. Syndy McMillen Conger. Rutherford: Fairleigh Dickinson University Press, 1990. ISBN 978-0-8386-3352-6.
  • —. "Wollstonecraft's Letters Written ... in Sweden: Towards Romantic Autobiography". Studies in Eighteenth-Century Culture 8 (1979): 165–85.
  • Orr, Clarissa Campbell, ed. Wollstonecraft's daughters: womanhood in England and France, 1780–1920. Manchester: Manchester University Press ND, 1996.
  • Poovey, Mary. The Proper Lady and the Woman Writer: Ideology as Style in the Works of Mary Wollstonecraft, Mary Shelley and Jane Austen. Chicago: University of Chicago Press, 1984. ISBN 978-0-226-67528-2.
  • Richardson, Alan. "Mary Wollstonecraft on education". The Cambridge Companion to Mary Wollstonecraft. Ed. Claudia Johnson. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. ISBN 978-0-521-78952-3.
  • Rossi, Alice. The Feminist papers: from Adams to de Beauvoir. Northeastern, 1988.
  • Sapiro, Virginia. A Vindication of Political Virtue: The Political Theory of Mary Wollstonecraft. Chicago: University of Chicago Press, 1992. ISBN 978-0-226-73491-0.
  • Taylor, Barbara. Mary Wollstonecraft and the Feminist Imagination. Cambridge: Cambridge University Press, 2003. ISBN 978-0-521-66144-7.
  • Todd, Janet. Women's Friendship in Literature. New York: Columbia University Press, 1980. ISBN 978-0-231-04562-9

Спољашње везе[уреди | уреди извор]