Павел Шпилевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Павел Шпилевски
Пуно име Павел Михајлович Шпилевски
Датум рођења (1823-11-12)12. новембар 1823.
Место рођења село Шипиловичи
 Руска Империја, данас Белорусија
Датум смрти 29. октобар 1861.(1861-10-29) (37 год.)
Место смрти Санкт Петербург
Руска Империја Руска Империја
Најважнија дела
Белоруске пословице

Павел Михајлович Шпилевски (блр. Павел Міхайлавіч Шпілеўскі; рус. Па́вел Миха́йлович Шпиле́вский; село Шипиловичи Минске губерније, данас Љубањски рејон Минске области, 12. новембар 1823Санкт Петербург, Руска Империја, 29. октобар 1861) био је руски и белоруски етнограф, књижевник, публициста, књижевни и позоришни критичар и промотер народног културног наслеђа Белоруса. Године 1847. завршио је богословеске студије на Петербуршкој богословији. Након завршених студија 5 година је радио као професор књижевности у Варшави, а потом прелази у Санкт Петербург где ради на Педагошком факултету.

Посебно се интересовао за митологију, фолклор и народно стваралаштво Белорусије, а први рад везан за народну белоруску митологију објавио је 1846. године под псеудонимом П. Древљански. Године 1850. објавио је историјски рад „Изасланство Лава Сепеге у Москви“ (рус. «Описание посольства Льва Сапеги в Московию»), а три године касније и митолошко дело „Вукодлаци у белоруским народним веровањима“ (рус. «Исследование о вовкалаках на основании белорусских поверий»). У најзначајнија дела убрајају се монографија „Белоруске пословице“ коју је објавио 1853, те путопис „Путовања по Полесју и по Белоруском крају“.

Иако је Шпилевски писао искључиво на руском језику, у његовим радовима јасно се види субјективан и националистички приступ у односу Белоруса према осталим народима на том подручју. Белорусе је сматрао најстаријим словенским племеном. Постојање многих митолошких бића која помиње у својим радовима нема позадину у стварним фолклорним карактеристикама Белоруса, и многи савремени критичари сматрају његова деа везана за митологију као фантастику без стварног упоришта.[1][2]

Библиографија[уреди]

  • Белоруска народна предања (рус. Белорусские народные предания) – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански
  • Белоруска народна веровања (рус. Белорусские народные поверья) – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански
  • Белоруска народна веровања књига трећа – објављено 1852.
  • Изасланство Лава Сепеге у Москви (рус. «Описание посольства Льва Сапеги в Московию») – Санкт Петербург 1850. године
  • Зборник белоруских веровања (рус. «Белорусские поверья» – Санкт Петербург 1850—1852.
  • Белорусија у стварности и веровањима (рус. «Белоруссия в характерических описаниях и фантастических поверьях») – Санкт Петербург 1853.
  • Вукодлаци у белоруским народним веровањима (рус. «Исследование о вовколаках на основании белорусских поверий») – Санкт Петербург 1853.
  • Путовања по Полесју и по Белоруском крају (рус. «Путешествие по Полесью и Белорусскому краю») – Санкт Петербург 1853, Минск 1993. и 2003.
  • Белоруске пословице (рус. «Белорусские пословицы») – Санкт Петербург 1853.
  • Археолошки налази (рус. «Археологические находки») – Санкт Петербург 1857.
  • Дожинка, белоруски обичаји. Драмски прикази (рус. «Дожинка, белорусский обычай. Сценическое представление») – Санкт Петербург 1857.
  • Западноруски есеји (рус. «Западнорусские очерки») – Санкт Петербург 1858.
  • Циганчићи (рус. «Цыганёнок», приче за децу) – Санкт Петербург 1855.
  • Његови рукописи Речник белоруског говора (рус. «Словарь белорусского наречия»), Кратка граматика белоруског говора (рус. «Краткая грамматика белорусского наречия») и Белешке једног Белоруса о белоруском језику (рус. «Заметки белорусца о белорусском языке») никада нису званично објављени.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Препоручена литература[уреди]

  • «Рукописи, которых не было. Подделки в области славянского фольклора» // Составители: Т. Г. Иванова, Л. П. Лаптева, А. Л. Топорков. — М.: Ладомир, 2002.
  • Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Мінска. — У 4 кн. Кн. 1-я. — Минск: БЕЛТА, 2001. —. ISBN 985-6302-33-1.
  • Шпилевский, П. М. Путешествие по Полесью и белорусскому краю / П. М. Шпилевский; предисл., состав. С. А. Кузняева. — 2-е изд. — Минск: Полымя, 2004. — 251 с. —. ISBN 985-01-0487-2.
  • Шпілеўскі, П. М. Беларусь у абрадах і казках / П. М. Шпілеўскі; пер. на бел. мову А. Вашчанкі. — Мінск: Літаратура і Мастацтва, 2010. — 304 с. —. ISBN 978-985-6941-92-7.