Павле Лаловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Лаловић
Павле Лаловић
Лични подаци
Пуно имеПавле Лаловић
Датум рођења1939
Место рођењаЈагњило, Југославија
Датум смрти2000
Место смртиНиш, СР Југославија
Спортске информације
Спортбокс

Павле Лаловић (Јагњило, 1939, Јагњило код Тополе2000, Ниш) је био боксер, државни репрезентативац у боксу и песник.

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Рођен је у црногорској избегличкој породици у Јагњилу, рано је остао без оца, па је дошао у Ниш, где је завршио угоститељску школу (19531956) и запослио се. Потом завршава и Вишу угоститељску и усавршава се у Лондону. Ради у елитним нишким ресторанима, а једно време и као професор у Угоститељској школи у Бујановцу. Својим иноваторским радом допринео је да стекну углед ресторани дуж ауто-пута БеоградНиш: „Стари храст“ и „Липовачка шума“, као и ресторан лечилишта „Радон“ у Нишкој Бањи. Био је управник комерцијалног угоститељства и туризма Електронске индустрије Ниш са 18 хиљада радника.

Врло млад, са петнаест година, почео је да боксује у БК Раднички у Нишу, да би у шеснаестој и званично укрстио рукавице, бранећи боје клуба. Под тренерским вођством Братислава Лозановића, у седамнаестој години постаје омладински првак Југославије. Био је крхке грађе, али срчан и вешт техничар, тако да је у шестој и седмој деценији двадесетог века код публике био један од омиљенијих и цењенијих боксера. Боксовао је у категоријама од перо до бантам, највише за нишки „Раднички“, с краћим прекидима у „Јасеници“ у Смедеревској Паланци и панчевачком „Динаму“. Био је четвороструки првак државе (19591962) и петоструки репрезентативац, од 273 меча, колико је у каријери имао, никада није био дисквалификован, нити добио јавну опомену од судија. Међу првима је седамдесетих година 20. века проговорио у „Кино оку“ РТБ о проблемима боксерског спорта, тврдећи да је то спорт „изузетно талентованих, ванредно припремљених и још боље заштићених бораца“. Убрзо након тога боксерима су уведене кациге за борбе у рингу.

УЛИЦА ПУСТА, НЕМА ТЕ ЖЕНЕ
Улица пуста, нема те жене,
Можда са другим негде шапуће.
Да ли понекад кад се сети мене,
Задрхти као пруће?


Да ли зажели да се птице врате
И траве давно покошене?
О, да ли јој се очи злате,
Понекад кад се сети мене?

Павле Лаловић је био и талентовани песник. Поезију је објављивао у листовима и часописима, а потом и збирку песма и прозне записе „Срушени анђели“ у часописима, као и прозу о нишком боему Авди Зекићу. Народно позориште у Нишу извело је његов комад „Срушени анђели“ 1996. године

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Не буди свој крај, песме, Ниш, 1982.
  • Авдо Зекић, шпански глумац, Ниш, 1992.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павле Лаловић Лале – боксер, келнер, песник – приредио Тихомир Нешић, Ниш, 2007.

Види још[уреди | уреди извор]