Палата оранжерије
Палата оранжерије | |
Палата оранжерије, Потсдам
| |
Информације
| |
---|---|
Локација | , Потсдам, Немачка |
Статус | завршена |
Саграђена | 1851-1864. |
Власник | по налогу Фридриха Вилхелма IV |
Управљање | Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg |
Палата оранжерије (нем. Orangerieschloss) је палата која се налази у парку Сасуси у Потсдаму, у Немачкој. Позната је и као Нова оранжерија на Клаусбергу, или само Оранжерија. Саграђена је по налогу „Романтичара на престолу“, краља Фридриха Вилхелма IV од 1851. до 1864.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
Изградња Оранжерије је почела планом за главну улицу или улицу тријумфа. Требало је да почне код тријумфалне капије, источно од парка Сасуси, и да се заврши код Белведера на Клаусбергу. Висинска разлика је требало да се избалансира вијадуктима.
Осврћући се на северну страну Галерије слика и Нове одаје Сасуси палате из времена Фридриха Великог, Фридрих Вилхелм IV је скицирао још нових зграда, које би красиле његову два километра дугу Via Triumphalis.
Због политичких немира у том периоду (Немачка револуција) и недостатка финансијских средстава, гигантски пројекат никада није остварен. Само су Палата Оранжерије и Тријумфална капија реализовани.
Палата[уреди | уреди извор]
Изградња Палате оранжерије почела је по нацртима архитеката Фридриха Августа Штулера, Фридриха Лудвига Перзијуса и Лудвига Фердинанда Хесеа.[2]
Зграда, са 300 метара дугачким фронтом, изграђена је у стилу италијанске ренесансе, по угледу на Вилу Медичи у Риму и Уфици у Фиренци.
Средња зграда са својим кулама близнакињама је права палата. Ова зграда је спојена са 103 метра дугачком и 16 метара широком салом за биљке, са прозорима скоро од плафона до пода на јужној страни. У западној сали још увек је присутан и функционише оригинални систем подног грејања. У нишама дуж баштенске стране анекса замка налазе се алегоријске фигуре месеци и годишњих доба. У угаоној згради на крају Оранжерије били су краљевски станови и одаје за послугу.
Испред перистила, Елизабета, жена Фридриха Вилхелма IV, наложила је да се подигне статуа краља in Memoriam након његове смрти 1861.
Унутрашњост Оранжерије[уреди | уреди извор]
Иза портика, у средњој згради, налази се Рафаелова дворана на два спрата. Заснована је на Краљевској сали (Sala Regia) у Ватикану. Преко великог светларника на високом замагљеном плафону, светлост пада у салу Музеја. На зидовима обложеним црвеном свилом виси преко педесет копија ренесансних слика и фресака. Фридрих Вилхелм IV наследио је дела од свог оца, пруског краља Фридриха Вилијама III, и сакупио их овде.
Краљевски станови били су опремљени у другом стилу рококоа, повезани на обе стране Рафаелове дворане. Предвиђене су као собе за госте, цара Николаја I и његову супругу Александру Фјодоровну. Царица је била омиљена сестра Фридриха Вилхелма IV, Шарлота, која се одрекла свог имена заједно са својом домовином када се удала.
Између 1949. и 2010. године у палати су се налазиле и просторије Главног архива Бранденбурга у источном крилу.
Изградња вртова[уреди | уреди извор]
Вртови су стилизовани у стилу италијанске ренесансе од стране баштенског архитекте Петера Џозефа Ленеа. На западу, испод анекса, пројектовао је Рајски врт 1843 - 1844. Садржи много егзотичног цвећа и лишћара. Атријум, мала зграда у средини комплекса, пројектована у античком стилу, изграђена је по плановима Лудвига Персијуса 1845. године. Садашњу ботаничку башту, са својом систематски уређеном садњом, Универзитет у Потсдаму користи као наставну башту.
Нордијски и сицилијански вртови леже на истоку. Ове потпуно различите баштенске делове је поставио Лене између 1857. и 1860. године. Мрачна, ефектна нордијска башта, са својим боровима, требало је да буде елемент планиране тријумфалне улице.
Сицилијански врт, са својим палмама, миртама, ловорима, цвећем, аркадама и фонтанама, окренут је ка југу.
Светска баштина[уреди | уреди извор]
Од 1990. године Оранжерија је део УНЕСКО-ве Светске баштине „Палате и паркови Потсдама и Берлина“. Палата је под управом Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg.
Види још[уреди | уреди извор]
- List of sights of Potsdam
- List of castles in Berlin and Brandenburg
- Palaces and Parks of Potsdam and Berlin
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Streidt, Gert; Frahm, Klaus (1996). Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter, ур. Potsdam. Köln: Könemann Verlagsgesellschaft mbH. стр. 232—243. ISBN 9783895082382.
- ^ Streidt, Gert; Frahm, Klaus (1996). Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter, ур. Potsdam. Köln: Könemann Verlagsgesellschaft mbH. стр. 232—243. ISBN 9783895082382.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Paul Sigel, Silke Dähmlow, Frank Seehausen und Lucas Elmenhorst, Architekturführer Potsdam - Architectural Guide, Dietrich Reimer Verlag, Berlin. . 2006. ISBN 3-496-01325-7. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Gert Streidt, Klaus Frahm: Potsdam. Die Schlösser und Gärten der Hohenzollern. Könemann Verlagsgesellschaft mbH, Köln. Streidt, Gert; Frahm, Klaus; Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter (1996). Châteaux et jardins des Hohenzollern. Könemann. ISBN 3-89508-238-4.
- Waltraud Volk: Potsdam. Historische Straßen und Plätze heute. 2nd edition, 1993. Verlag für Bauwesen Berlin-München. Volk, Waltraud (1993). Potsdam. Verlag für Bauwesen. ISBN 3-345-00488-7.