Палата оранжерије

Палата оранжерије
Палата оранжерије, Потсдам Палата оранжерије, Потсдам
Информације
Локација	, Потсдам, Немачка
Статус	завршена
Саграђена	1851-1864.
Власник	по налогу Фридриха Вилхелма IV
Управљање	Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg

Палата оранжерије (нем. Orangerieschloss) је палата која се налази у парку Сасуси у Потсдаму, у Немачкој. Позната је и као Нова оранжерија на Клаусбергу, или само Оранжерија. Саграђена је по налогу „Романтичара на престолу“, краља Фридриха Вилхелма IV од 1851. до 1864.

Позадина

Изградња Оранжерије је почела планом за главну улицу или улицу тријумфа. Требало је да почне код тријумфалне капије, источно од парка Сасуси, и да се заврши код Белведера на Клаусбергу. Висинска разлика је требало да се избалансира вијадуктима.

Осврћући се на северну страну Галерије слика и Нове одаје Сасуси палате из времена Фридриха Великог, Фридрих Вилхелм IV је скицирао још нових зграда, које би красиле његову два километра дугу Via Triumphalis.

Због политичких немира у том периоду (Немачка револуција) и недостатка финансијских средстава, гигантски пројекат никада није остварен. Само су Палата Оранжерије и Тријумфална капија реализовани.

Палата

Изградња Палате оранжерије почела је по нацртима архитеката Фридриха Августа Штулера, Фридриха Лудвига Перзијуса и Лудвига Фердинанда Хесеа.

Палата оранжерије око 1900.

Зграда, са 300 метара дугачким фронтом, изграђена је у стилу италијанске ренесансе, по угледу на Вилу Медичи у Риму и Уфици у Фиренци.

Средња зграда са својим кулама близнакињама је права палата. Ова зграда је спојена са 103 метра дугачком и 16 метара широком салом за биљке, са прозорима скоро од плафона до пода на јужној страни. У западној сали још увек је присутан и функционише оригинални систем подног грејања. У нишама дуж баштенске стране анекса замка налазе се алегоријске фигуре месеци и годишњих доба. У угаоној згради на крају Оранжерије били су краљевски станови и одаје за послугу.

Испред перистила, Елизабета, жена Фридриха Вилхелма IV, наложила је да се подигне статуа краља in Memoriam након његове смрти 1861.

Унутрашњост Оранжерије

Иза портика, у средњој згради, налази се Рафаелова дворана на два спрата. Заснована је на Краљевској сали (Sala Regia) у Ватикану. Преко великог светларника на високом замагљеном плафону, светлост пада у салу Музеја. На зидовима обложеним црвеном свилом виси преко педесет копија ренесансних слика и фресака. Фридрих Вилхелм IV наследио је дела од свог оца, пруског краља Фридриха Вилијама III, и сакупио их овде.

Краљевски станови били су опремљени у другом стилу рококоа, повезани на обе стране Рафаелове дворане. Предвиђене су као собе за госте, цара Николаја I и његову супругу Александру Фјодоровну. Царица је била омиљена сестра Фридриха Вилхелма IV, Шарлота, која се одрекла свог имена заједно са својом домовином када се удала.

Између 1949. и 2010. године у палати су се налазиле и просторије Главног архива Бранденбурга у источном крилу.

Изградња вртова

Клаусберг око 1900. године

Вртови су стилизовани у стилу италијанске ренесансе од стране баштенског архитекте Петера Џозефа Ленеа. На западу, испод анекса, пројектовао је Рајски врт 1843 - 1844. Садржи много егзотичног цвећа и лишћара. Атријум, мала зграда у средини комплекса, пројектована у античком стилу, изграђена је по плановима Лудвига Персијуса 1845. године. Садашњу ботаничку башту, са својом систематски уређеном садњом, Универзитет у Потсдаму користи као наставну башту.

Нордијски и сицилијански вртови леже на истоку. Ове потпуно различите баштенске делове је поставио Лене између 1857. и 1860. године. Мрачна, ефектна нордијска башта, са својим боровима, требало је да буде елемент планиране тријумфалне улице.

Сицилијански врт, са својим палмама, миртама, ловорима, цвећем, аркадама и фонтанама, окренут је ка југу.

Светска баштина

Од 1990. године Оранжерија је део УНЕСКО-ве Светске баштине „Палате и паркови Потсдама и Берлина“. Палата је под управом Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg.

Види још

• List of sights of Potsdam
• List of castles in Berlin and Brandenburg
• Palaces and Parks of Potsdam and Berlin

Додатна литература

• Paul Sigel, Silke Dähmlow, Frank Seehausen und Lucas Elmenhorst, Architekturführer Potsdam - Architectural Guide, Dietrich Reimer Verlag, Berlin. . 2006. ISBN 3-496-01325-7. 
• Gert Streidt, Klaus Frahm: Potsdam. Die Schlösser und Gärten der Hohenzollern. Könemann Verlagsgesellschaft mbH, Köln. Streidt, Gert; Frahm, Klaus; Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter (1996). Châteaux et jardins des Hohenzollern. Könemann. ISBN 3-89508-238-4. 
• Waltraud Volk: Potsdam. Historische Straßen und Plätze heute. 2nd edition, 1993. Verlag für Bauwesen Berlin-München. Volk, Waltraud (1993). Potsdam. Verlag für Bauwesen. ISBN 3-345-00488-7. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Potsdam from Above - Orangerie