Панова фрула

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Панова фрула или сиринга је антички инструмент који се састоји од пет или више међусобно повезаних цевчица. Цевчице су поређане поступно по величини и ширини. Припада групи аерофоних инструмената . Сматра се првим усним оргуљама и претечом данашњих оргуља и хармоника. Најчешће се израђује од бамбуса или трске, али се могу користити и дрво, пластика или метал.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg
Перуански индијанац свира на пановој фрули у Београду 2007.

Назив је добила по Пану, грчком богу шума, ловаца и пастира. Када се Пан заљубио у нимфу Сирингу, и када га је она угледала, у страху је одлучила да се баци у мочвару где се претворила у трску. Пан је од трске направио фрулу коју је по њој назвао сиринга.[2]

Структура[уреди | уреди извор]

Цевчице панове фруле су отворене на горњем крају, а затворене на доњем. Дувањем у њих, преламањем ваздушног стуба у цеви инструмента, добијају се тонови. Подешавање висине тонова  постиже се додавањем каменчића или зрна кукуруза у цевчицу. Такође, рупице цевчица са доње стране затварају се чеповима од плуте или гуме.

Свирање[уреди | уреди извор]

Тонови се производе услед кретања ваздуха у цевчицама. Панова фрула ради на приципу Хелмхолтзове резонанције. Цевчица ће резонирати одређеном фреквенцијом која зависи од дужине цевчице, њеном унутрашњем промеру и притиску те брзини струје ваздуха преко отвореног руба. Формула за израчунавање дужине цевчице панове фруле је TD=(S/F)/4. Где је TD теоретска дужина цевчице, S је брзина звука и F жељена фреквенција у херцима.

Панова фрула се свира хоризонталним дувањем преко отвореног краја спојених цевчица. Свака цевчица је подешена на одређени тон. Техником јачег дувања ваздуха и скупљањем усана производе се полутонови. Инструментом је могуће одсвирати сваку скалу у свим кључевима. Постоје две вибрато технике. Ручни вибрато ради се нежним вибрирањем руке у зглобу на дужем крају фруле. Вибрато дувањем постиже се радом дијафрагме.[3][4]

Врсте[уреди | уреди извор]

Постоје две врсте панове фруле традиционална и закривљена. Обе врсте су популарне у народној музици земаља Јужне Америке у подручју Анда. Популарности европске закривљене панове фруле допринео је румунски музичар Георгхе Замфир. На Тајланду и Лаосу постоји цилиндрична верзија панове фруле и назива се вот.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pan Flute”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 23. 11. 2019. 
  2. ^ „Panpipe | musical instrument”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 11. 2019. 
  3. ^ Benade, Arthur H. (1960). Horns, strings, and harmony. Internet Archive. Garden City, N.Y., Anchor Books. 
  4. ^ „Panpipes - Sarah Tulga”. www.sarahtulga.com. Приступљено 23. 11. 2019.