Пређи на садржај

Папа Јована

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустровани рукопис који приказује папу Јовану са папском тијаром, Национална библиотека Француске око 1560.

Папа Јована (итал. Papessa Giovanna, 855–857) позната и под именом папа Јован и Јован Англикус је, према легенди, била жена која је владала као папа две године[1] током средњег века. Прича о њој се први пут појавила у хроникама у XIII веку и касније се проширила широм Европе. Причу су вековима сматрали истинитом, али већина савремених научника је сматра фикцијом.[2][3][4]

Већина верзија приче о папи Јовани описује је као талентовану и образовану жену која се прерушила у мушкарца, често на наговор љубавника. У већини верзијама, захваљујући својим способностима, напредовала је кроз црквену хијерархију и на крају је изабрана за папу. Њен пол је откривен тек када се породила током процесије и умрла је убрзо након тога, било због убиства или природних узрока. Приче наводе да су касније црквене процесије избегавале ово место и да је Ватикан уклонио женског папу са званичних листа и створио ритуал како би осигурао да будући папе буду мушкарци.[5][6] У XVI веку, Сијенска катедрала је имала бисту Јоване међу осталим папама али је ова биста уклоњена након протеста 1600. године.[7]

Приказ „папе Јована VII“ у религиозној Нирнбершкој хроници, објављен 1493.

Хроника Жана де Мајлија, написана око 1250. године, садржи прво помињање неименованог женског папе и инспирисала је неколико других прича током наредних година. Најпопуларнија и најутицајнија верзија је она која је интерполирана у хронику Мартина из Опаве Chronicon Pontificum et Imperatorum настала касније у XIII веку. Мартин је увео детаље да је женско име папе било Јован Англикус из Мајнца, да је владала у IX веку и да је ушла у цркву како би пратила свог љубавника.[8] Постојање папе Јоване коришћено је у одбрани Волтера Брута на његовом суђењу 1391. године.[9] Легенда је углавном прихваћена као истинита до XVI века, када је широка дебата међу католичким и протестантским писцима довела у питање причу. Различити писци су приметили невероватно дуг временски јаз између наводног живота Јоване и њеног првог појављивања у текстовима.[10][11] Протестантски научник Дејвид Блондел је на крају показао немогућност ове приче.[12][13] Данас се папа Јована углавном сматра фикцијом, иако легенда остаје утицајна у културним приказима.[14][15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ распон је дат као 855–857; видети и цитате из "The Register of Bishop Trefnan" у Суђењу Валтеру Бруту из 1391. у Бламиру, стр. 259
  2. ^ Boureau, Alain (2001). The Myth of Pope Joan. Превод: Lydia G. Cochrane. University of Chicago Press. стр. 8. ISBN 0-226-06745-9. 
  3. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 8. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  4. ^ Noble, Thomas F. X. (април 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 219—220. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  5. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  6. ^ Noble, Thomas F. X. (април 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 220. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  7. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 12—3. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  8. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 6—7. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  9. ^ Blamires, 250–260.
  10. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 14. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  11. ^ Noble, Thomas F. X. (април 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 229. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  12. ^ David Blondel, (1647). Familier esclaircissement de la question si une femme a este assise au siege papal de Rome entre Leon IV et Benoit III. Amsterdam: Blaeu. ; discussed in Valerie R. Hotchkiss, "The Female Pope and the Sin of Male Disguise", in Clothes Make the Man: Female Cross Dressing in Medieval Europe (London: Routledge, 2012), 69. ISBN 1135231710
  13. ^ Duffy, Eamon (1997). Saints and Sinners: A History of the PopesНеопходна слободна регистрација (Third изд.). New Haven: Yale University Press. стр. 158. ISBN 978-0-300-11597-0. 
  14. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. стр. 2. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  15. ^ Norwich, John Julius (2011). A History of the Papacy. New York: Random House. стр. 63. ISBN 978-0-679-60499-0. 

Будућа читања

[уреди | уреди извор]

Примарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Jean de Mailly (1254). Chronica Universalis Mettensis. 
  • Martin of Opava (1278). Chronicon pontificum et imperatorum. 

Секундарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Gustave Brunet (1880). La papesse Jeanne etude historique et litteraire par Philomneste junior (на језику: француски) (second изд.). Bruxelles: J. Gay. стр. 29. 
  • Clement Wood, The Woman Who Was Pope, Wm. Faro, Inc., New York. 1931
  • Arturo Ortega Blake, Joanna Kobieta która zostala Papiezem, Edit. Philip Wilson, 2006. Published in Warszawa, ISBN 83-7236-208-4.
  • Alain Boureau, The Myth of Pope Joan, University of Chicago Press, 2000. Published in Paris as La Papesse Jeanne. The standard account among historians, ISBN 978-0226067452.
  • Stephen L. Harris, Bryon L. Grigsby, Misconceptions about the Middle Ages, Routledge, 2007. ISBN 978-0415871136.
  • Peter Stanford, The She-Pope. A Quest for the truth behind the Mystery of Pope Joan, Heineman, London 1998 ISBN 0-434-02458-9. Published in the US as The Legend of Pope Joan: In Search of the Truth, Henry Holt & Company, 1999. A popularized journalistic account.
  • "Top 5 Myths About the Papacy"
  • Joan Morris, Pope John VIII, an English Woman, Alias Pope Joan Vrai Publishers, London 1985 ISBN 978-0951027219.
  • Michael E. Habicht,Päpstin Johanna. Ein vertuschtes Pontifikat einer Frau oder eine fiktive Legende? epubli, Berlin 2018 ISBN 978-3-746757-36-0.
  • Michael E. Habicht,Pope Joan: The covered-up pontificate of a woman or a fictional legend? epubli, Berlin 2018 ISBN 978-3-746764-33-7.Legends of a Medieval Female Pope May Tell the Truth
  • Alcuin Blamires, ed., Woman Defamed and Woman Defended, Oxford: Clarendon Press, 1992.

Фикције

[уреди | уреди извор]
  • Donna Woolfolk Cross, Pope Joan: A Novel Three Rivers Press, 2009.
  • Lawrence Durrell, The Curious History of Pope Joan. London: Derek Verschoyle, 1954. Freely translated from the Greek Papissa Joanna, 1886, by Emmanuel Rhoides.
  • Emmanuel Rhoides, Papissa Joanna translated by T. D. Kriton, Govostis, Athens, 1935.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Јована&oldid=28372148”