Pređi na sadržaj

Papa Jovana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ilustrovani rukopis koji prikazuje papu Jovanu sa papskom tijarom, Nacionalna biblioteka Francuske oko 1560.

Papa Jovana (ital. Papessa Giovanna, 855–857) poznata i pod imenom papa Jovan i Jovan Anglikus je, prema legendi, bila žena koja je vladala kao papa dve godine[1] tokom srednjeg veka. Priča o njoj se prvi put pojavila u hronikama u XIII veku i kasnije se proširila širom Evrope. Priču su vekovima smatrali istinitom, ali većina savremenih naučnika je smatra fikcijom.[2][3][4]

Većina verzija priče o papi Jovani opisuje je kao talentovanu i obrazovanu ženu koja se prerušila u muškarca, često na nagovor ljubavnika. U većini verzijama, zahvaljujući svojim sposobnostima, napredovala je kroz crkvenu hijerarhiju i na kraju je izabrana za papu. Njen pol je otkriven tek kada se porodila tokom procesije i umrla je ubrzo nakon toga, bilo zbog ubistva ili prirodnih uzroka. Priče navode da su kasnije crkvene procesije izbegavale ovo mesto i da je Vatikan uklonio ženskog papu sa zvaničnih lista i stvorio ritual kako bi osigurao da budući pape budu muškarci.[5][6] U XVI veku, Sijenska katedrala je imala bistu Jovane među ostalim papama ali je ova bista uklonjena nakon protesta 1600. godine.[7]

Prikaz „pape Jovana VII“ u religioznoj Nirnberškoj hronici, objavljen 1493.

Hronika Žana de Majlija, napisana oko 1250. godine, sadrži prvo pominjanje neimenovanog ženskog pape i inspirisala je nekoliko drugih priča tokom narednih godina. Najpopularnija i najuticajnija verzija je ona koja je interpolirana u hroniku Martina iz Opave Chronicon Pontificum et Imperatorum nastala kasnije u XIII veku. Martin je uveo detalje da je žensko ime pape bilo Jovan Anglikus iz Majnca, da je vladala u IX veku i da je ušla u crkvu kako bi pratila svog ljubavnika.[8] Postojanje pape Jovane korišćeno je u odbrani Voltera Bruta na njegovom suđenju 1391. godine.[9] Legenda je uglavnom prihvaćena kao istinita do XVI veka, kada je široka debata među katoličkim i protestantskim piscima dovela u pitanje priču. Različiti pisci su primetili neverovatno dug vremenski jaz između navodnog života Jovane i njenog prvog pojavljivanja u tekstovima.[10][11] Protestantski naučnik Dejvid Blondel je na kraju pokazao nemogućnost ove priče.[12][13] Danas se papa Jovana uglavnom smatra fikcijom, iako legenda ostaje uticajna u kulturnim prikazima.[14][15]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ raspon je dat kao 855–857; videti i citate iz "The Register of Bishop Trefnan" u Suđenju Valteru Brutu iz 1391. u Blamiru, str. 259
  2. ^ Boureau, Alain (2001). The Myth of Pope Joan. Prevod: Lydia G. Cochrane. University of Chicago Press. str. 8. ISBN 0-226-06745-9. 
  3. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 8. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  4. ^ Noble, Thomas F. X. (april 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 219—220. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  5. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 1—2. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  6. ^ Noble, Thomas F. X. (april 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 220. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  7. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 12—3. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  8. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 6—7. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  9. ^ Blamires, 250–260.
  10. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 14. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  11. ^ Noble, Thomas F. X. (april 2013). „Why Pope Joan?”. Catholic Historical Review. 99 (2): 229. S2CID 159548215. doi:10.1353/cat.2013.0078. 
  12. ^ David Blondel, (1647). Familier esclaircissement de la question si une femme a este assise au siege papal de Rome entre Leon IV et Benoit III. Amsterdam: Blaeu. ; discussed in Valerie R. Hotchkiss, "The Female Pope and the Sin of Male Disguise", in Clothes Make the Man: Female Cross Dressing in Medieval Europe (London: Routledge, 2012), 69. ISBN 1135231710
  13. ^ Duffy, Eamon (1997). Saints and Sinners: A History of the PopesNeophodna slobodna registracija (Third izd.). New Haven: Yale University Press. str. 158. ISBN 978-0-300-11597-0. 
  14. ^ Rustici, Craig M. (2006). The Afterlife of Pope Joan: Deploying the Popess Legend in Early Modern England. University of Michigan Press. str. 2. ISBN 978-0-472-11544-0. 
  15. ^ Norwich, John Julius (2011). A History of the Papacy. New York: Random House. str. 63. ISBN 978-0-679-60499-0. 

Buduća čitanja

[uredi | uredi izvor]

Primarni izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Jean de Mailly (1254). Chronica Universalis Mettensis. 
  • Martin of Opava (1278). Chronicon pontificum et imperatorum. 

Sekundarni izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Gustave Brunet (1880). La papesse Jeanne etude historique et litteraire par Philomneste junior (na jeziku: francuski) (second izd.). Bruxelles: J. Gay. str. 29. 
  • Clement Wood, The Woman Who Was Pope, Wm. Faro, Inc., New York. 1931
  • Arturo Ortega Blake, Joanna Kobieta która zostala Papiezem, Edit. Philip Wilson, 2006. Published in Warszawa, ISBN 83-7236-208-4.
  • Alain Boureau, The Myth of Pope Joan, University of Chicago Press, 2000. Published in Paris as La Papesse Jeanne. The standard account among historians, ISBN 978-0226067452.
  • Stephen L. Harris, Bryon L. Grigsby, Misconceptions about the Middle Ages, Routledge, 2007. ISBN 978-0415871136.
  • Peter Stanford, The She-Pope. A Quest for the truth behind the Mystery of Pope Joan, Heineman, London 1998 ISBN 0-434-02458-9. Published in the US as The Legend of Pope Joan: In Search of the Truth, Henry Holt & Company, 1999. A popularized journalistic account.
  • "Top 5 Myths About the Papacy"
  • Joan Morris, Pope John VIII, an English Woman, Alias Pope Joan Vrai Publishers, London 1985 ISBN 978-0951027219.
  • Michael E. Habicht,Päpstin Johanna. Ein vertuschtes Pontifikat einer Frau oder eine fiktive Legende? epubli, Berlin 2018 ISBN 978-3-746757-36-0.
  • Michael E. Habicht,Pope Joan: The covered-up pontificate of a woman or a fictional legend? epubli, Berlin 2018 ISBN 978-3-746764-33-7.Legends of a Medieval Female Pope May Tell the Truth
  • Alcuin Blamires, ed., Woman Defamed and Woman Defended, Oxford: Clarendon Press, 1992.

Fikcije

[uredi | uredi izvor]
  • Donna Woolfolk Cross, Pope Joan: A Novel Three Rivers Press, 2009.
  • Lawrence Durrell, The Curious History of Pope Joan. London: Derek Verschoyle, 1954. Freely translated from the Greek Papissa Joanna, 1886, by Emmanuel Rhoides.
  • Emmanuel Rhoides, Papissa Joanna translated by T. D. Kriton, Govostis, Athens, 1935.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Јована&oldid=28434623”