Папа Александар II

Александар II
Папа Александар II
Лични подаци
Датум смрти	21. април 1073.
Папа
Редослед	156.
Понтификат	6. октобра 1061 — 21. априла 1073.
Претходник	Папа Никола II
Наследник	Папа Гргур VII

Папа Александар II (лат. Alexander IV) је био 156. папа од 6. октобра 1061. до 21. априла 1073.

Избор за папу

Главни чланак: Избор за папу 1061.

Папа Александар II је изабран 30. септембра у Базилици Светог Петра у ланцима у Риму, недуго након смрти папе Николе II. У складу са Николином булом In nomine Domini, по први пут у историји Римокатоличке цркве, папу су изабрали кардинали бискупи. За папу је изабран бискуп Анселмо да Бађо од Луке, некардинал и један од оснивача Патарена. Анселмо је изабрао име Александар II и крунисан је у ноћи 1. октобра 1061. године у базилици Светог Петра у ланцима, јер је због противљења и снажног отпора Римљана и немачких симпатизера, крунисање у базилици Светог Петра било онемогућено.

Барски фалсификат

Име римског папе Александра II употребљено је у једном од најпознатијих фалсификата који су настали ради стварања привида о наводном оснивању Барске надбискупије у 11. веку. Већина савремених истраживача је на на основу темељитих дипломатичких анализа прихватила став да наводна повеља која се приписује овом папи, а која је датирана 18. мартом 1067. године, представља позни фалсификат из 13. века. Постанак тог фалсификата се доводиу везу са другом сумњивом исправом, која се приписује противпапи Клименту III, а која је датирана 8. јануаром 1089. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је у том случају реч о аутентичном документу, новије анализе су показале да се ипак ради о фалсификату, који је такође могао настати током 13. века, а сачуван је у веома позном препису, који потиче тек из 16. века.

Иако је у случају акта из наводне 1067. године реч о несумњивом фалсификату, поменути акт садржи занимљива сведочанства о верским тенденцијама у кругу око самих фалсификатора. Тако се у акту каже: "За самостане колико латинске, толико грчке или славенске брини се, јер знај да је све то једна црква, и да си постављен бискупском влашћу над свим црквами". У акту се такође налаже да нико од жењених лица не сме вршити никакву црквену службу, чак ни појати у цркви или саслуживати са свештеником све док се не разведе од жене. Такве тенденције се доводе у везу са реформама које су интензивиране током 13. века.

Литература

• Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53. 
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. 
• Митровић, Катарина (2017). „Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља”. Српска краљевства у средњем веку. Краљево: Град Краљево. стр. 47—83. 
• Митровић, Катарина (2019). „Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника”. Црквене студије. 16 (2): 477—499.