Папа Александар II
| Александар II | |
|---|---|
|
| |
| Датум смрти | 21. април 1073. |
| Редослед | 156. |
| Понтификат | 6. октобра 1061 — 21. априла 1073. |
| Претходник | Папа Никола II |
| Наследник | Папа Гргур VII |
Папа Александар II (лат. Alexander IV) је био 156. папа од 6. октобра 1061. до 21. априла 1073.
Избор за папу[уреди | уреди извор]
Папа Александар II је изабран 30. септембра у Базилици Светог Петра у ланцима у Риму, недуго након смрти папе Николе II. У складу са Николином булом In nomine Domini, по први пут у историји Римокатоличке цркве, папу су изабрали кардинали бискупи.[1] За папу је изабран бискуп Анселмо да Бађо од Луке, некардинал и један од оснивача Патарена.[2] Анселмо је изабрао име Александар II и крунисан је у ноћи 1. октобра 1061. године у базилици Светог Петра у ланцима, јер је због противљења и снажног отпора Римљана и немачких симпатизера, крунисање у базилици Светог Петра било онемогућено.[3]
Барски фалсификат[уреди | уреди извор]
Име римског папе Александра II употребљено је у једном од најпознатијих фалсификата који су настали ради стварања привида о наводном оснивању Барске надбискупије у 11. веку. Већина савремених истраживача је на на основу темељитих дипломатичких анализа прихватила став да наводна повеља која се приписује овом папи, а која је датирана 18. мартом 1067. године, представља позни фалсификат из 13. века. Постанак тог фалсификата се доводиу везу са другом сумњивом исправом, која се приписује противпапи Клименту III, а која је датирана 8. јануаром 1089. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је у том случају реч о аутентичном документу, новије анализе су показале да се ипак ради о фалсификату, који је такође могао настати током 13. века, а сачуван је у веома позном препису, који потиче тек из 16. века.[4][5][6][7]
Иако је у случају акта из наводне 1067. године реч о несумњивом фалсификату, поменути акт садржи занимљива сведочанства о верским тенденцијама у кругу око самих фалсификатора. Тако се у акту каже: "За самостане колико латинске, толико грчке или славенске брини се, јер знај да је све то једна црква, и да си постављен бискупском влашћу над свим црквами". У акту се такође налаже да нико од жењених лица не сме вршити никакву црквену службу, чак ни појати у цркви или саслуживати са свештеником све док се не разведе од жене. Такве тенденције се доводе у везу са реформама које су интензивиране током 13. века.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Miranda, Salvador. „Election of September 30, 1061 (Alexander II)”. The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University. OCLC 53276621.
- ^ Vincent, Martin Richardson. 1896. The Age of Hildebrand. Christian Literature Co. p. 50.
- ^ Levillain, Philippe. 2002. The Papacy: An Encyclopedia. Routledge. ISBN 0-415-92228-3.
- ^ Калић 1979, стр. 35-36, 46.
- ^ Коматина 2016, стр. 132-149, 204-205, 221-226.
- ^ Митровић 2017, стр. 65-73.
- ^ Митровић 2019, стр. 477-499.
Литература[уреди | уреди извор]
- Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Митровић, Катарина (2017). „Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља”. Српска краљевства у средњем веку. Краљево: Град Краљево. стр. 47—83.
- Митровић, Катарина (2019). „Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника”. Црквене студије. 16 (2): 477—499.
