Папа Гргур VII

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гргур VII

Гргур VII
Гргур VII

Пуно име Хилдебранд
Датум рођења око 1020.
Место рођења Сована
Датум смрти 25. мај 1085.
Место смрти Салерно
Редослед 85.
Понтификат 22. април 107325. мај 1085.
Претходник Александар II
Наследник Виктор III

Гргур VII (Сована, тада Соана, око 1020Салерно, 25. мај 1085), познат и као Хилдебранд из Соане је био папа од 22. априла 1073. године, па све до своје смрти. Један је од великих папа обнављача, а посебно је познат по борби за инвеституру, због чега се сукобио са царем Хенриком IV. Познат је по својим тежњама да централизује папску власт у Риму, сужавањем надлежности епископа, реформисањем свештенства и забрањивањем лаицима да врше службу у цркви. Иницирао је реформе на синодима у Летену (1074—1075) инсистирајући на моралном препороду цркве, забрани брака за свештенике и спречавању трговине црквеним положајима и звањима. Извршио је јак утицај у домену канонског права. Блаженим га је 1584. године прогласио папа Гргур XIII, а светим 1728. папа Бенедикт XIII[1].

Титулисање краља Словена[уреди]

Значајан је и по томе што су за време његовог понтификата, Срби добили свог првог краља. Преко бискупа Петра, дукљанско-барског црквеног поглавара, папа је имао комуникацију са краљем Михаилом Војислављевићем (око 10501081). У писму из јануара 1078. године папа Гргур Седми је дукљанског владара титулисао као краља Словена (Michaeli Sclavorum regi).

Референце[уреди]

  1. Thomas Oestreich, „Pope St. Gregory VII“, Catholic Encyclopedia, New York 1913.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Александар II
Папе
10731085

Наследник:
Виктор III