Папа Гргур VII
| Гргур VII | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Хилдебранд |
| Датум рођења | око 1020. |
| Место рођења | Сована |
| Датум смрти | 25. мај 1085. |
| Место смрти | Салерно |
| Редослед | 85. |
| Понтификат | 22. април 1073 — 25. мај 1085. |
| Претходник | Александар II |
| Наследник | Виктор III |
Гргур VII (Сована, тада Соана, око 1020 — Салерно, 25. мај 1085), познат и као Хилдебранд из Соане је био папа од 22. априла 1073. године, па све до своје смрти. Један је од великих папа обнављача, а посебно је познат по борби за инвеституру, због чега се сукобио са царем Хенриком IV. Познат је по својим тежњама да централизује папску власт у Риму, сужавањем надлежности епископа, реформисањем свештенства и забрањивањем лаицима да врше службу у цркви. Иницирао је реформе на синодима у Летену (1074—1075) инсистирајући на моралном препороду цркве, забрани брака за свештенике и спречавању трговине црквеним положајима и звањима. Извршио је јак утицај у домену канонског права. Блаженим га је 1584. године прогласио папа Гргур XIII, а светим 1728. папа Бенедикт XIII[1].
Титулисање краља Словена[уреди]
Значајан је и по томе што су за време његовог понтификата, Срби добили свог првог краља. Преко бискупа Петра, дукљанско-барског црквеног поглавара, папа је имао комуникацију са краљем Михаилом Војислављевићем (око 1050 — 1081). У писму из јануара 1078. године папа Гргур Седми је дукљанског владара титулисао као краља Словена (Michaeli Sclavorum regi).
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Група аутора:Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, - „Daily Press-Вијести“, 2006.
Спољашње везе[уреди]
 |
Папа Гргур VII на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Александар II |
Папе 1073 — 1085 |
Наследник: Виктор III |
