Јованка Калић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јованка Калић-Мијушковић
JovankaKalic.jpg
Јованка Калић
Датум рођења (1933-09-15)15. септембар 1933.(83 год.)
Место рођења Београд
Краљевина Југославија

Јованка Калић-Мијушковић (Београд, 15. септембар 1933) је српски историчар, универзитетски професор и академик. Школовала се у Београду. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, одсек историја, 1956. године. Још као студент почела је да се бави истраживачким радом. Радила је као асистент на Историјском институту у Београду између 1958. и 1961. године. Године 1961. запослила се на Филозофском факултету у Београду као асистент на катедри за општу историју средњег века. Докторирала је 1964. године са дисертацијом Београд у средњем веку. Године 1970. изабрана је за ванредног а 1976. за редовног професора. Шеф катедре за општу историју постала је након смрти Ивана Божића. У Међународном комитету за историјске науке Европске заједнице науке у Стразбуру додељен јој је византолошки пројекат—део за Југославију. Учествовала је на бројним научним скуповима и држала је предавања на многим универзиетима у Европи (Беч, Грац, Минстер, Аугзбург, Лече, Варшава) и САД (Санта Барбара, Лос Анђелес, Станфорд). За дописног члана САНУ изабрана је 1994. године. Октобарска награда додељена јој је 1967. и 1974. а награда Фонда Радован Самарџић 1995. за књигу Срби у позном средњем веку.

Научни рад[уреди]

Јованка Калић бави се изучавањем средњег века. Од времена рада на дисертацији Београд у средњем веку која је 1967. штампана као посебна књига њена интересовања су везана за београдску средњовековну историју. О овој тематици објавила је више радова у којима осветљава средњовековну топографију Београда, историју Земуна, улогу у трговини, ратове око Београда, београдску бановину и друго. Друго важно поље њеног истраживања је рана српска средњовековна историја и период владавине Стефана Немање. Значајни су њени радови у којима коментарише списе Никите Хонијата и Јована Кинама и истраживање Раса где спаја методе историчара, археолога и географа. Трећу тематску целину обухватају њени радови о српској деспотовини. Написала је неколико радова о привредној проблематици овог периода и поглавље о деспоту Стефану Лазаревићу у другој књизи Историје српског народа (1982) као и књигу Срби у позном средњем веку (1994). Писала је и о везама средњовековне српске државе са Европом, односима Стефана Немање и немачког цара Фридриха Барбаросе, контактима Срба са Француском у средњем веку као и о црквеним саборима у Ферари и Фиренци. Библиографија њених радова објављена је у Годишњаку САНУ 101 из 1994. године.

Радови[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]