Пасо добле

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пасо Добле)
Пасо Добле плес

Пасо добле је живахан театралан шпански плес, развијен у Француској. Пасо добле у буквалном преводу значи „двокорак“, па се увек плеше у дуплом такту. Мелодика му је једноставна, ритам наглашен, жив темпо и свечани корак при којем се удара петом о пету.[1] Плес је заснован на концепту борбе са биковима. Користе се сцене из борби са биковима, као и музика која се пушта током борби за време матадоровог уласка у арену (пасео) или током пролазака непосредно пре убиства. Мушкарац игра матадора, а жена је понекад његов плашт, а понекад и сам бик.

О пасо добле плесу[уреди | уреди извор]

Ово је плес где мушкарац стварно има своју представу. Он плеше поносно, усправних леђа, забачених рамена, и уздигнуте главе. Његови кораци су оштри, прогресивни и изводе се по принципу пета-стопало, у облику марша. Оквир је шири, држање је чвршће, и за разлику од већине латино плесова има веома мало или нимало покрета куковима.

Жена игра мање значајну улогу – углавном симболизује његов плашт. Она се креће лепршаво по подијуму заједно са мушкарцем, око замишљеног бика, а њихови покрети су прожети елементима Фламенка и подсећају на борбу у арени. Плес кулминира када човек убија бика – у питању је један од најдраматичнијих плесова.

Пасо Добле је веома кореографски плес, који се углавном плеше на такмичењима, пре него као друштвени плес. Музика је настала од Еспана Цани (шпанског циганског плеса), који има паузе на тачно одређеним местима током песме. Пасо Добле се учи тек након одређеног времена када се савладају једноставнији плесови.

Своју данашњу форму је добио у Француској, а међу такмичарске плесове је уврштен 1959. године.

Музика: величанствена, енергична, оштра, полетна, јасно структурирана. Састоји се од марширајућег уводног дела који подсећа на фламенко ритам, и два главна дела-фразе, са тачно означеним врхунцима, којој се кореографија прилагођава. Најчешће пуштан пасо добле је „Еспања Кањи“. Такт: 2/4. Темпо: 60-62 бпм.

Историја[уреди | уреди извор]

Током раног 20. века пасо добле је постао део репертоара италијанско-америчких музичара у Сан Франциску који свирају у стилу бало лишо.[2] Четири пасо добла је сакупио Сидни Робертсон Ковел за WPA Пројекат народне музике Калифорније 1939. године од стране мексичко-америчког свадбеног бенда на мандолини, гитари и виолини.[3]

Типови пасо добла[уреди | уреди извор]

По објективи[уреди | уреди извор]

Маршовски пасо добле[уреди | уреди извор]

Такође се назива и „војни пасо добле”, створен је, или је задржао своју улогу, као пешадијски марш. Обично је брз и нема текста.[4] Познати примери су "Soldadito español", "El Abanico", "Los nardos", "Las Corsarias" или " Los Voluntarios"

Таурински пасо добле[уреди | уреди извор]

Често се игра током борби бикова,[5] или имајући на уму ту интензивну атмосферу. Они су успорени и драматичнији од борилачких пасо доблова, и такође им недостаје текст. Овај пасо добле је заснован на музици која се пушта на борбама с биковима током уласка бикова (paseo) или током пасова (faena) непосредно пре убиства. Такође је састављен у част истакнутим матадорима.[6] Неки од најпознатијих су: Suspiros de España, España cañí, Agüero, La Gracia de Dios,1 El Gato Montés, Viva el pasodoble, Tercio de Quites, Pan y toros, Cielo Andaluz, La Morena de mi Copla, Francisco Alegre, Amparito Roca, El Beso, Plaza de las Ventas.

Популарни пасо добле[уреди | уреди извор]

Направљен за плес на популарним прославама и друштвеним окупљањима. Они имају тенденцију да буду оптимистични, али такође могу бити емотивни и интроспективни, са повременом меланхоличном или патриотском темом. Они обично захтевају мали број инструмената и музичара и имају текстове.[7] Неки познати примери су „Islas Canarias”, „En er Mundo”, „Costa Dorada” или „Valencia”.

Банд пасо добле[уреди | уреди извор]

Пасо доблови за које је потребан цео бенд за свирање, а скоро искључиво су дизајнирани за популарне параде и сеоске прославе. Као инспирацију често користе живописне ликове из региона и лакомислене субјекте. Ови пасо доблови су веома живи у Шпанији. Данас је највећи центар за масовну производњу и стварање нових пасо доблова југоисточни део Шпаније, углавном Валенсијанска заједница,[8] везано за популарне фестивале Мавра и хришћана.[9][10] Традиционални се могу чути на шпанским популарним прославама, заштитницима вербена и венчањима.[11] Добро познати примери су „Paquito el Chocolatero“, „Fiesta en Benidorm“, „Alegría Agostense“ или „Pirata Quiero Ser“.

Дисплејни пасо добле[уреди | уреди извор]

Пасодобл који се изводи углавном у сврху спектакла, понекад у рингу за борбу с биковима. Овај пасодобл може имати или не мора имати текстове, али често прилагођава друге стилове пасо добла и само мења плес како би га учинио спектакуларнијим за јавност - често туристе. У суштини, овај пасо добле плес укључује играње улога. Ова плесна форма са две особе има мушкарца који наступа као борац са токовима, а жена као огртач.[12] Познат је као један од најбржих латино балских плесова, јер плесачи праве око 120 до 130 откуцаја/корака у минути. У неким верзијама, мушкарац у плесу приказује матадора, а жена бика.

Тунас[уреди | уреди извор]

Тунас је име дато братству студената који заједно свирају популарну музику на улици да би добили додатне приходе, или испод прозора вољене једног од њих, како би покушали да помогну заљубљеном члану да добије састанак са њом. Тунаси је постали једна од главних сила која одржава шпански пасо добле у животу. Они имају тенденцију да прилагођавају или понављају једноставне комаде који су већ компоновани, али понекад компонују сопствене, сатиричне комаде.[13]

Балска сала[уреди | уреди извор]

У такмичарском плесу модерни пасо добле се комбинује са остала четири плеса (самба, ча-ча-ча, румба и џајв) под барјаком интернационалних латинских плесова. Савремени пасо добле плес се састоји од два плесна дела и једне паузе између за плесаче класе Д, и од три дела и две паузе између за плесаче класе Ц, Б, А, према IDSF класификацији.[14] Плесачи ниже класе од Д обично изводе само четири званична плеса Латино-америчког програма, што искључује пасо добле.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „Passo doble”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 47. 
  2. ^ Mignano Crawford, Sheri (2008). Mandolin Melodies (3rd изд.). Petaluma, CA: Zighi Baci. стр. 11—13. ISBN 978-0976372233. 
  3. ^ Cowell, Sidney Robertson. „Search results for California Gold: Northern California Folk Music from the Thirties Collected by Sidney Robertson Cowell, Pasodoble, Available Online”. California Gold: Northern California Folk Music from the Thirties Collected by Sidney Robertson Cowell. Library of Congress. Приступљено 9. 8. 2018. 
  4. ^ Pasodoble de la Bandera. Jose L. Perez. 12. 10. 2014. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  5. ^ de 2022, 1 de Septiembre. „Prohibición de las corridas de toros pasó en su primer debate en la Cámara”. infobae (на језику: шпански). Приступљено 2022-12-26. 
  6. ^ Paso doble: Puerta Grande. Banda de Música de Las Ventas. 19-Mayo-2012. José Martín Banda Rangel. 20. 5. 2012. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  7. ^ baile de pueblo paso doble. felix bautista blanco. 31. 3. 2013. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  8. ^ „Población de España en 2021, por comunidad autónoma”. Statista. јул 2021. Приступљено 7. 11. 2021. 
  9. ^ Arturo Warman. La danza de moros y cristianos. Secretaría de Educación Pública, Mexico 1972.
  10. ^ Milena Cáceres Valderrama. La fiesta de moros y cristianos en el Perú. Fondo Editorial PUCP, 2005.
  11. ^ Paquito chocolatero en Medina del Campo. TelemedinaCanal9. 30. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  12. ^ Benise - Malaguena. benisemusic. 1. 6. 2010. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  13. ^ Popurri de pasodobles (Tuna de Derecho de Valladolid, 1996). Tuna Derecho Valladolid. 14. 11. 2008. Архивирано из оригинала 3. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021 — преко YouTube. 
  14. ^ „All about DanceSport at World DanceSport Federation on worlddancesport.org”. www.worlddancesport.org. Приступљено 2018-05-24. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abra, Allison. "Going to the palais: a social and cultural history of dancing and dance halls in Britain, 1918–1960." Contemporary British History (Sep 2016) 30#3 pp. 432–433.
  • Blogg, Martin. Dance and the Christian Faith: A Form of Knowing, The Lutterworth Press (2011), ISBN 978-0-7188-9249-4
  • Carter, A. (1998) The Routledge Dance Studies Reader. Routledge. ISBN 0-415-16447-8.
  • Cohen, S, J. (1992) Dance As a Theatre Art: Source Readings in Dance History from 1581 to the Present. Princeton Book Co. ISBN 0-87127-173-7.
  • Daly, A. (2002) Critical Gestures: Writings on Dance and Culture. Wesleyan University Press. ISBN 0-8195-6566-0.
  • Miller, James, L. (1986) Measures of Wisdom: The Cosmic Dance in Classical and Christian Antiquity, University of Toronto Press. ISBN 0-8020-2553-6.
  • Adshead-Lansdale, J. (Ed) (1994) Dance History: An Introduction. Routledge. ISBN 0-415-09030-X
  • Anderson, J. (1992) Ballet & Modern Dance: A Concise History. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-172-9
  • Au, S. (2002) Ballet and Modern Dance (World of Art). Thames & Hudson. ISBN 0-500-20352-0
  • Brown, J. Woodford, C, H. and Mindlin, N. (Eds) (1998) (The Vision of Modern Dance: In the Words of Its Creators). Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-205-9
  • Cheney, G. (1989) Basic Concepts in Modern Dance: A Creative Approach. Independent Publishers Group. ISBN 0-916622-76-2
  • Daly, A. (2002) Done into Dance: Isadora Duncan in America. Wesleyan Univ Press. ISBN 0-8195-6560-1
  • de Mille, A. (1991) Martha : The Life and Work of Martha Graham. Random House. ISBN 0-394-55643-7
  • Duncan, I. (1937) The technique of Isadora Duncan. Dance Horizons. ISBN 0-87127-028-5
  • Dunning, Jennifer (1991-03-02). „Eleanor King, a modern dancer and choreographer, dies at 85”. New York Times. 
  • Dunning, Jennifer (1989-03-11). „Review/Dance; Recalling the Spirit of Doris Humphrey”. The New York Times. 
  • Foulkes, J, L. (2002) Modern Bodies: Dance and American Modernism from Martha Graham to Alvin Ailey. The University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-5367-4
  • Graham, M. (1973) The Notebooks of Martha Graham. Harcourt. ISBN 0-15-167265-2
  • Graham, M. (1992) Martha Graham: Blood Memory: An Autobiography. Pan Macmillan. ISBN 0-333-57441-9
  • Hawkins, E. and Celichowska, R. (2000) The Erick Hawkins Modern Dance Technique. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-213-X
  • Hodgson, M. (1976) Quintet: Five American Dance Companies. William Morrow and Company. ISBN 0-688-08095-2
  • Horosko, M (Ed) (2002) Martha Graham: The Evolution of Her Dance Theory and Training. University Press of Florida. ISBN 0-8130-2473-0
  • Humphrey, D. and Pollack, B. (Ed) (1991) The Art of Making Dances Princeton Book Co. ISBN 0-87127-158-3
  • Hutchinson Guest, A. (1998) Shawn's Fundamentals of Dance (Language of Dance). Routledge. ISBN 2-88124-219-7
  • Kriegsman, S, A.(1981) Modern Dance in America: the Bennington Years. G K Hall. ISBN 0-8161-8528-X
  • Lewis, D, D. (1999) The Illustrated Dance Technique of Jose Limon. Princeton Book Co. ISBN 0-87127-209-1
  • Long, R. A. (1995) The Black Tradition in Modern Dance. Smithmark Publishers. ISBN 0-8317-0763-1
  • Love, P. (1997) Modern Dance Terminology: The ABC's of Modern Dance as Defined by its Originators. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-206-7
  • McDonagh, D. (1976) The Complete Guide to Modern Dance Doubleday. ISBN 978-0-385-05055-5
  • McDonagh, D. (1990) The Rise and Fall of Modern Dance. Chicago Review Press. ISBN 1-55652-089-1
  • Mazo, J, H. (2000) Prime Movers: The Makers of Modern Dance in America. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-211-3
  • Minton, S. (1984) Modern Dance: Body & Mind. Morton Publishing Company. ISBN 978-0-89582-102-7
  • Roseman, J, L. (2004) Dance Was Her Religion: The Spiritual Choreography of Isadora Duncan, Ruth St. Denis and Martha Graham. Hohm Press. ISBN 1-890772-38-0
  • Shelton, Suzanne. Divine Dancer: A Biography of Ruth St. Denis. New York: Doubleday, 1981.
  • Sherman, J. (1983) Denishawn: The Enduring Influence. Twayne. ISBN 0-8057-9602-9
  • Terry, W. (1976) Ted Shawn, father of American dance : a biography. Dial Press. ISBN 0-8037-8557-7

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пасо добле на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пасо_добле&oldid=27558590”