Патријарх српски Никанор I
Никанор I, такође познат као Никанор; Никанор I, патријарх српски ; Никанор је био српски православни свештеник.[1]
Каријера[уреди | уреди извор]
Постао је 17. пећки архиепископ и српски патријарх када је 1588. заменио Саватија Соколовића. Црквени записи наводе да је он устоличен 1588. године, али да му недостају подаци о његовом мандату. Следеће године наследио га је Јеротеј Соколовић.
Дошао је из Новог Брда и био је од пресудне важности за оснивање прве штампарије у Србији.[2]
Док је био у манастиру Грачаница, био је заслужан за израду рукописа у српској верзији старословенског језика.[3][4]
Као митрополит поклањао је иконе храмовима.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Burgess, Michael (1995). Lords temporal and lords spiritual : a chronological checklist of the popes, patriarchs, katholikoi, and independent archbishops and metropolitans of the autocephalcus monarchical churches of the Christian East and West (2nd ed., rev. and expanded изд.). San Bernardino, Calif.: Borgo Press. ISBN 0-89370-326-5. OCLC 15318082.
- ^ Bose, K. S.; Sarma, R. H. (1975-10-27). „Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1173—1179. ISSN 1090-2104. PMID 2. doi:10.1016/0006-291x(75)90482-9.
- ^ Bataković, Dušan T. (2014). The Foreign Policy of Serbia (1844-1867): IIija Garašanin's Načertanije: La politique étrangère de la Serbie (1844-1867): Načertanije d'Ilija Garašanin (на језику: енглески). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-089-5.
- ^ Smith, R. J.; Bryant, R. G. (1975-10-27). „Metal substitutions incarbonic anhydrase: a halide ion probe study”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1281—1286. ISSN 0006-291X. PMID 3. doi:10.1016/0006-291x(75)90498-2.
