Списак поглавара Српске православне цркве
Изглед
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Поглавари Српске православне цркве до сада су били:
Архиепископи (1219—1346)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Време управе | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Свети Сава I | око 1174. | 14. јануара 1236. | 1219—1233 | ||
Свети Арсеније I Сремац | 1233—1263 | ||||
Свети Сава II | 1263—1271 | ||||
Данило I | 1271—1272 | ||||
Јоаникије I | 1272—1279 | ||||
Свети Јевстатије I | 1279—1286 | ||||
Свети Јаков | 1286—1292 | ||||
Свети Јевстатије II | 1292—1309 | ||||
Свети Сава III | 1309—1316 | ||||
Свети Никодим | 1317—1324 | ||||
Свети Данило II | 1324—1337 | ||||
Свети Јоаникије II | 1338—1346, патријарх од 1346. |
Патријарси (1346—1463)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
(1) Свети Јоаникије II | 1346—1354, архиепископ до 1346. | ||||
(2) Сава IV | 1354—1375 | ||||
(3) Свети Јефрем | 1375—1380 | ||||
(4) Свети Спиридон | 1380—1389 | ||||
(3) Свети Јефрем | 1389—1392 | Поново патријарх | |||
(5) Данило III | 1392—1396 | ||||
(6) Сава V | 1396—1407 | ||||
(7) Данило IV | 1407. | ||||
(8) Свети Кирило I | 1407—1419 | ||||
(9) Свети Никон | 1419—1435 | ||||
(10) Теофан | 1446. | ||||
(11) Никодим II | 1446—1453 | ||||
(12) Арсеније II | 1453—1463 |
- (1463—1557) У време турског освајања, Српска патријаршија је након пада Смедерева (1459) и смрти српског патријарха Арсенија II (1463) запала у нередовно стање, тако да су њене епархије доспеле под јурисдикцију Охридске архиепископије. Тек након турског освајања Београда (1521) и победе и бици на Мохачу (1526) долази до значајних промена. У то време, под вођством смедеревског митрополита Павла започиње борба за обнову Српске патријаршије са средиштем у Пећи. Током наредних година, Павле је постигао низ привремених успеха, поставши накратко архиепископ пећки и патријарх српски. Иако је његов покрет на крају доживео неуспех (1541), тежња ка обнови Српске патријаршије није напуштена.
Патријарси (1557—1766)
[уреди | уреди извор]Слика | Име српског патријарха | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
(13) Макарије I | 1557—1571 | Соколовић, српски светитељ | |||
(14) Антоније I | 1571—1575 | Соколовић | |||
(15) Герасим I | 1575—1586 | Соколовић | |||
(16) Саватије I | 1586—1589 | Соколовић | |||
(17) Никанор I | (из поменика) | ||||
(18) Јеротеј I | 1589—1591 | ||||
(19) Филип I | 1591—1592 | ||||
(20) Јован I | 1592—1614 | Кантул | |||
(21) Пајсије I | 1614—1647 | Јањевац | |||
(22) Гаврило I | 1648—1655 | Рајић, српски светитељ | |||
(23) Максим I | 1655—1674 | Скопљанац | |||
(24) Арсеније III | 1674—1690 | Црнојевић, после 1690. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији | |||
(25) Калиник I | 1693—1710 | Скопљанац | |||
(26) Атанасије I | 1711—1712 | ||||
(27) Мојсије I | 1712—1726 | Рајовић | |||
(28) Арсеније IV | 1726—1737 | Јовановић-Шакабента, после 1737. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији | |||
(29) Јоаникије III | 1739—1746 | Караџа, први патријарх грчке народности | |||
(30) Атанасије II | 1747—1752 | Гавриловић | |||
(31) Гаврило II | 1752 | Сарајевац | |||
(32) Гаврило III | 1752—1758 | Николић | |||
(33) Викентије I | 1758 | Стефановић | |||
(34) Пајсије II | 1758 | Грк по националности | |||
(35) Гаврило IV | 1758 | Грк по националности | |||
(36) Кирило II | 1758—1763 | Грк по националности | |||
(37) Василије I | 1763—1765 | Јовановић-Бркић | |||
(38) Калиник II | 1765—1766 | Грк по националности |
Године 1766. Пећка патријаршија је поново укинута и потчињена Цариградској.
Поглавари Српске православне цркве у Аустријској, Аустроугарској монархији и Држави СХС (1690—1920)
[уреди | уреди извор]Значајно је поменути Карловачку митрополију са седиштем у Сремским Карловцима која се 1920. године ујединила са Београдском митрополијом.
Карловачки митрополити (1690—1726)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Арсеније III Црнојевић | 1706 | 1690—1706 | Архиепископ пећки и патријарх српски (државна власт је покушала да му ускрати право на наслов патријарха) | ||
Исаија Ђаковић | 1708 | 1708 | митрополит крушедолски | ||
Софроније Подгоричанин | 1711 | 1710—1711 | митрополит крушедолски | ||
Викентије Поповић | 1725 | 1713—1725 | митрополит карловачки |
Београдски митрополит (1718—1726)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Мојсије Петровић | 1718—1726 | од 1726 Београдско-карловачки митрополит |
Београдско-карловачки митрополити (1726—1739)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Мојсије Петровић | 1726—1730 | само београдски митрополит од 1713 | |||
Вићентије Јовановић | 1731—1737 | ||||
Арсеније IV Јовановић Шакабента | 1737—1739 | Архиепископ пећки и патријарх српски (током рата 1737—1739 преузео управу над Београдско-карловачком митрополијом) |
Карловачки митрополити (1739—1920)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Арсеније IV Јовановић Шакабента | 1739—1748 | пре 1737. патријарх пећки, пре 1739 Београдско-карловачки митрополит | |||
Исаија Антоновић | 1748—1749 | ||||
Павле Ненадовић | 1749—1768 | ||||
Јован Ђорђевић | 1769—1773 | ||||
Вићентије Јовановић Видак | 1774—1780 | ||||
Мојсије Путник | 1781—1790 | ||||
Стефан Стратимировић | 1790—1836 | ||||
Стефан Станковић | 1837—1841 | ||||
Јосиф Рајачић | 1842—1864 | ||||
Самуило Маширевић | 1864—1870 | ||||
Прокопије Ивачковић | 1874—1879 | ||||
Герман Анђелић | 1881—1888 | ||||
Георгије Бранковић | 1890—1907 | ||||
Лукијан Богдановић | 1908—1913 | Од 1913. године до 1920. трон Карловачког митрополита је био упражњен а након обнове српске патријаршије титула придодата патријарху. |
- Арсеније Стојковић је после смрти митрополита Самуила Маширевића постављен је 1870. за администратора Карловачке митрополије, а 1872. смењен са тог положаја. Приликом избора митрополита 1874. изабран је једногласно за митрополита карловачког, али бечка влада га није хтела потврдити. Исто то се поновило и 1881, када је изабран за већином гласова. Оба пута га је цар одликовао, али га није хтео потврдити за митрополита.
Црногорски митрополити (1766—1920)
[уреди | уреди извор]Зетска епископија која је установљена 1219. године је 1346. на Сабору узвишена у ранг Митрополије. Од укидања Пећке патријаршије 1766. до 1920. године, Црногорска митрополија има посебан статус.
Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Сава Петровић Његош | 1735—1781 | По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик). | |||
Арсеније Пламенац | 1781—1784 | ||||
Петар I Петровић | 1784—1830 | хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски | |||
Петар II Петровић Његош | 1833—1851 | завладичио се у Петрограду тек 1833, а господар Црне Горе од 1830. | |||
Никанор Ивановић | 1858—1860 | Митрополија је била више од 7 година без митрополита. хиротонисан у Русији децембра 1858. | |||
Иларион II Рогановић | 1860—1882 | у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године | |||
Висарион Љубиша | 1882—1884 | ||||
Митрофан Бан | 1885—1920 |
Београдски митрополити (1831—1920)
[уреди | уреди извор]Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Мелентије Павловић | 1831—1833 | први архиепископ београдски и митрополит Србије након добијања црквене самоуправе (1831), Србин. | |||
Петар Јовановић | 1833—1859 | ||||
Михаило Јовановић | 1859—1881 | 1879. митрополија је добила аутокефалност | |||
Теодосије Мраовић | 1881—1889 | ||||
(поново) Михаило Јовановић | 1889—1898 | Поново београдски Митрополит | |||
Инокентије Павловић | 1898—1905 | ||||
Димитрије Павловић | 1905—1920 | Уздигнут у ранг патријарха |
Патријарси (од 1920)
[уреди | уреди извор]Српска патријаршија је опет успостављена 1920. године.
Слика | Име | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
(39) патријарх Димитрије | 28. октобар 1846. | 6. април 1930. | 1920—1930 | Од обнављања патријаршије понео историјске титуле архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки коју ће носити и његови наследници. | |
(40) патријарх Варнава | 10. септембар 1880. | 23. јул 1937. | 1930—1937 | Преминуо под неразјашњеним околностима. | |
(41) патријарх Гаврило [V] | 17. мај 1881. | 7. мај 1950. | 1938—1950 | Од 1944. до 1946. у егзилу. | |
(42) патријарх Викентије [II] | 23. август 1890. | 5. јул 1958 | 1950—1958 | Преминуо под неразјашњеним околностима. | |
(43) патријарх Герман | 19. август 1899. | 27. август 1991. | 1958—1990 | Одлуком Сабора Српске православне цркве умировљен је за живота. | |
(44) патријарх Павле | 11. септембар 1914. | 15. новембар 2009. | 1990—2009 | За живота називан патријарх Павле. Међутим, по некима он је други по реду поглавар под тим именом јер је постојао и митрополит смедеревски Павле у 16. веку који је био чувар патријаршког трона и броји се као први. | |
(45) патријарх Иринеј | 28. август 1930. | 20. новембар 2020. | 2010—2020 | Преминуо од последица заразе вирусом корона. | |
(46) патријарх Порфирије | 22. јул 1961. | тренутни | 2021— |
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Протојереј др Радомир Поповић: Кратак преглед Српске цркве кроз историју, Београд 2002. Српски архиепископи и патријарси