Списак поглавара Српске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Поглавари Српске православне цркве до сада су били:

Архиепископи (1219—1346)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Saint Sava, fresco from Mileševa.jpg Свети Сава око 1174. 14. јануара 1236. 1219—1233
Saint Arsenije I Sremac.jpeg Свети Арсеније I Сремац 1233—1263
Loza Nemanjica Decani e 5.jpg Свети Сава II 1263—1271
Данило I 1271—1272
Јоаникије I 1272—1279
Свети Јевстатије I 1279—1286
Свети Јаков 1286—1292
Jevstatije2.jpg Свети Јевстатије II 1292—1309
Свети Сава III 1309—1316
Nikodim1.jpg Свети Никодим 1317—1324
DaniloII.jpg Свети Данило II 1324—1337
Joanikije2.jpg Свети Јоаникије II 1338—1346, патријарх од 1346.

Патријарси (1346—1463)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Joanikije2.jpg (1) Свети Јоаникије II 1346—1354, архиепископ до 1346.
(2) Сава IV 1354—1375
Jefrem1.jpg (3) Свети Јефрем 1375—1380
Serbian Patriarch Spiridon.jpg (4) Свети Спиридон 1380—1389
Jefrem1.jpg (3) Свети Јефрем 1389—1392 Поново патријарх
Serbian Patriarch Danilo III.jpg (5) Данило III 1392—1396
(6) Сава V 1396—1407
(7) Данило IV 1407.
(8) Свети Кирило I 1407—1419
(9) Свети Никон 1419—1435
(10) Теофан 1446.
(11) Никодим II 1446—1453
(12) Арсеније II 1453—1463

Патријарси (1557—1766)[уреди]

Слика Име српског патријарха Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Makarije Sokolovic.jpg (13) Макарије I 1557—1571 Соколовић, српски светитељ
(14) Антоније I 1571—1575 Соколовић
(15) Герасим I 1575—1586 Соколовић
Savatije Sokolović.jpg (16) Саватије I 1586-1589 Соколовић
(17) Никанор I (из поменика)
(18) Јеротеј I 1589—1591
(19) Филип I 1591—1592
Патријарх српски Јован (Пећка патријаршија).jpg (20) Јован I 1592—1614 Кантул
PajsijeI.jpg (21) Пајсије I 1614—1647 Јањевац
Gavrilosrpski.jpg (22) Гаврило I 1648—1655 Рајић, српски светитељ
MaksimSkopljanac.jpg (23) Максим I 1655—1674 Скопљанац
Dunaszekcső Csarnojevity Arzén part.JPG (24) Арсеније III 1674—1690 Црнојевић, после 1690. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(25) Калиник I 1693—1710 Скопљанац
(26) Атанасије I 1711—1712
(27) Мојсије I 1712—1726 Рајовић
Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg (28) Арсеније IV 1726—1737 Јовановић-Шакабента, после 1737. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(29) Јоаникије III 1739—1746 Караџа, први патријарх грчке народности
(30) Атанасије II 1747—1752 Гавриловић
(31) Гаврило II 1752 Сарајевац
(32) Гаврило III 1752-1758 Николић
(33) Викентије I 1758 Стефановић
(34) Пајсије II 1758 Грк по националности
(35) Гаврило IV 1758 Грк по националности
(36) Кирило II 1758—1763 Грк по националности
(37) Василије I 1763—1765 Јовановић-Бркић
(38) Калиник II 1765—1766 Грк по националности

Године 1766. Пећка патријаршија је поново укинута и потчињена Цариградској.

Поглавари Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији (1690—1920)[уреди]

Значајно је поменути Карловачку митрополију са седиштем у Сремским Карловцима која се 1920. године ујединила са Београдском митрополијом.

Карловачки митрополити (1690—1726)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Arsenije III.jpg (1) Арсеније III Црнојевић 1706 1690—1706 Архиепископ пећки и патријарх српски (државна власт је покушала да му ускрати право на наслов патријарха)
(2) Исаија Ђаковић 1708 1708 митрополит крушедолски
(3) Софроније Подгоричанин 1711 1710—1711 митрополит крушедолски
Mitropolit Vikentije Popovic.jpg (4) Викентије Поповић 1725 1713—1725 митрополит карловачки

Београдски митрополит (1718—1726)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
MojsijePetrović.jpg (5) Мојсије Петровић 1718—1726 од 1726 Београдско-карловачки митрополит

Београдско-карловачки митрополити (1726—1739)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
MojsijePetrović.jpg (5) Мојсије Петровић 1726—1730 само београдски митрополит од 1713
Vikentije Jovanović.jpg (6) Вићентије Јовановић 1731—1737
Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg (7) Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737—1739 Архиепископ пећки и патријарх српски (током рата 1737-1739 преузео управу над Београдско-карловачком митрополијом)

Карловачки митрополити (1739—1848)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg (7) Арсеније IV Јовановић Шакабента 1739—1748 пре 1737. патријарх пећки,
пре 1739 Београдско-карловачки митрополит
(8) Исаија Антоновић 1748—1749
Pavle Nenadović.jpg (9) Павле Ненадовић 1749—1768
JovanĐorđević.jpg (10) Јован Ђорђевић 1769—1773
Portret srpskog mitropolita Vicentija Jovanovica Vidaka.jpg (11) Вићентије Јовановић Видак 1774—1780
Portret srpskog mitropolita Mojsija Putnika.jpg (12) Мојсије Путник 1781—1790
Stefan Stratimirovic.jpg (13) Стефан Стратимировић 1790—1836
(14) Стефан Станковић 1837—1841
Rajacic josif.jpg (15) Јосиф Рајачић 1842—1848 1848. народ га прогласио патријархом
(на Мајској скупштини 3. маја)

Карловачки митрополити и патријарси (1848—1920)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Rajacic josif.jpg (15) Јосиф Рајачић 1848—1861 1848. народ га прогласио патријархом
SamuiloMasirevic.jpg (16) Самуило Маширевић 1864—1870
ProkopijeIvackovic.jpg (17) Прокопије Ивачковић 1874—1879
Герман Анђелић.jpg (18) Герман Анђелић 1881—1888
Патријарх српски Георгије (1830 — 1907).jpg (19) Георгије Бранковић 1890—1907
ПатријархЛукијан.jpg (20) Лукијан Богдановић 1908—1913

Црногорски митрополити (1766—1920)[уреди]

Зетска епископија која је установљена 1219. године је 1346. на Сабору узвишена у ранг Митрополије. Од укидања Пећке патријаршије 1766. до 1920. године, Црногорска митрополија има посебан статус.

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Vladika sava.jpg Сава Петровић Његош 1735—1781 По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик).
Арсеније Пламенац 1781—1782
Saint Peter of Cetinje.jpg Петар I Петровић 1782—1830 хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски
Petar II Petrovic-2.JPG Петар II Петровић Његош 1830—1851 завладичио се у Петрограду тек 1833.
Никанор Ивановић 1858—1860 Митрополија је била више од 7 година без митрополита.
хиротонисан у Русији децембра 1858.
Ilarion Roganović.jpg Иларион II Рогановић 1860—1882 у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године
Visarion Ljubisa 1884 Vilimek.png Висарион Љубиша 1882—1884
Mitrofan Ban.jpg Митрофан Бан 1885—1920

Београдски митрополити (1831—1920)[уреди]

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Melentije pavlovic.jpg (1) митрополит Мелентије Павловић 1831—1833 први архиепископ београдски и митрополит Србије након добијања црквене самоуправе (1831), Србин.
Mitropolit Petar Jovanovic.jpg (2) митрополит Петар Јовановић 1833—1859
Mitropolit Mihailo.jpg (3) митрополит Михаило Јовановић 1859—1881 1879. митрополија је добила аутокефалност
ArzobispoTeododosioDeSerbia--belgradewhitecit00amesrich.jpg (4) митрополит Теодосије Мраовић 1881—1889
Mitropolit Mihailo.jpg (поново) митрополит Михаило Јовановић 1889—1898 Поново београдски Митрополит
Mitropolit Inokentije.jpg (5) митрополит Инокентије Павловић 1898—1905
Димитрије (Павловић).jpg (6) митрополит Димитрије 1905—1920 Уздигнут у ранг патријарха

Патријарси (од 1920)[уреди]

Српска патријаршија је опет успостављена 1920. године.

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Димитрије (Павловић).jpg (39) патријарх Димитрије 28. октобар 1846. 6. април 1930. 1920—1930
BASA 1318K-1-5896 Serbian patriarch Varnava-Belgrade,14Dec1932.jpg (40) патријарх Варнава 10. септембар 1880. 23. јул 1937. 1930—1937
Патријарх Гаврило (Дожић).jpg (41) патријарх Гаврило [V] 17. мај 1881. 7. мај 1950. 1938—1950 Од 1944. до 1946. у егзилу.
Vikentije Prodanov.jpg (42) патријарх Викентије [II] 23. август 1890. 5. јул 1958 1950—1958 За живота називан патријарх Викентије.
Patrijarh german.jpg (43) патријарх Герман 19. август 1899. 27. август 1991. 1958—1990 Одлуком Сабора Српске православне цркве умировљен је за живота.
Patrijarh Pavle.jpg (44) патријарх Павле [II] 11. септембар 1914. 15. новембар 2009. 1990—2009 За живота називан патријарх Павле. Међутим, по некима он је други по реду поглавар под тим именом јер је постојао и митрополит смедеревски Павле у 16. веку који је био чувар патријарашког трона и броји се као први.
Patriarch Irinej of Serbia (portrait).jpg (45) патријарх Иринеј 28. август 1930. тренутни 2010—данас

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]