Патуљаста клека
| Патуљаста клека | |
|---|---|
| |
| Грана и плодови (бобичасте шишарке) патуљасте клеке | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | J. sibirica
|
| Биномно име | |
| Juniperus sibirica Burgsd.
| |
| Синоними | |
| |
Патуљаста клека, клечица (лат. Juniperus sibirica) је зимзелени жбунасти четинар из породице чемпреса[1] (лат. Cupressaceae). Неки ботаничари је сматрају подврстом или варијететом обичне клеке (Juniperus communis).
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Низак, жбун висине од 30 до 60 cm (највише до 1m) са танким, густим и разгранатим гранама које су полегле по земљи. Кора је танка и сиве боје. Листови, четине (иглице), пршљенасто распоређене, густе дужине 4-10 mm, a ширине 1-2 mm. Краће су и мекше од четина обичне клеке (Juniperus communis). Осим тога, четине патуљасте клеке су зашиљеног врха, повијене ка гранчици. Цвета у касно пролеће. Плод је бобичаста шишарка (galbulus) месната, округла и модроцрне боје. Семе је троугласто и смеђе боје.
Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]
Расте на планинским рудинама субалпског и алпског појаса Европе, Азије и Северне Америке. Покрива огромна пространства и пење се до највиших планинских врхова. У Србији је распрострањена по највишим деловима Суве и Старе планине, Бесне Кобиле, Голије, Копаоника, Шаре и Проклетија.
Биологија[уреди | уреди извор]
Веома је отпорна на јаке ветрове и ниске температуре. Може да доживи велику старост и врло споро расте. Размножава се семеном и вегетативно.
Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]
Користи се као обична клека.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Чемпреси”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 17. 07. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ИП Свјетлост ЗУНС, Сарајево и ЗУНС Београд, 1990.