Пауколике животиње

С Википедије, слободне енциклопедије

Пауколике животиње
Временски распон: Средњи КамбријумДанас, 508 – 0 Mya
Chelicerata Collage.png
Савремених и изумрелих пауколиких зглавкара. На слицу су приказани у смеру казаљке на сату одозго са леве стране: морски паук, pentecopterus (изумрела врста eurypterid), Gasteracantha cancriformis и атлантска потковичаста краба.
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Кладус: Arachnomorpha
Подтип: Chelicerata
Heymons, 1901
Kласе
Синоними
  • Cheliceriformes Шрем и Хегпет, 1978

Пауколике животиње (Chelicerata)[1] припадају зглавкарима,[2][3][4][5][6][7][8] а од осталих зглавкара се разликују двема посебним одликама:

Тело им је подељено на два телесна региона:

На прозоми се налази 6 пари екстремитета:

  • први пар су, већ поменуте, хелицере клештоликог облика, које углавном учествују у исхрани и представљају усне екстремитете;
  • други пар су педипалпи са различитим функцијама: чулна, хватање плена, парење,
  • 4 пара ногу за ходање.

Опистозома има највише 13 сегмената и телзон и на њој нема екстремитета за ходање већ су они редуковани или измењени у шкрге или плућа, чулне органе и паучинасте брадавице. Облик опистозоме варира у различитим групама пауколиких животиња.

Пауколике животиње су активни ловци, мада има и оних које се хране биљном храном или паразитирају на биљкама и животињама. Грабљивице свој плен хватају хелицерама и педипалпима, а затим на њега излучују ензиме. Полусварену, кашасту храну усисавају помоћу посебно прилагођеног предњег црева.

Класификација[уреди | уреди извор]

Подтип хелицерата подељен је на три класе:

1. меростомата (Merostomata)

2. морски пауци (Pycnogonida)

3. арахнида (Arachnida)

Класа арахнида обухвата шкорпије, пауке, крпеље и др. Међу шкорпијама и пауцима има отровних врста. У нашој земљи живи шкорпија из рода Euscorpius, која је отровна, али није смртоносна. Ујед паука познатог као црна удовица (црне боје са црвеним пегама на трбуху) може код човека да изазове смрт. Код нас живе и тарантуле чији је убод болан.

Крпељи су паразити, преносиоци а истовремено представљају и природне резервоаре узрочника обољења човека:

Надфамилије[уреди | уреди извор]

Фамилије[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Блесић. Б. Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barnes, R.S.K.; Calow, P.P.; Olive, P.J.W. (2009). The Invertebrates: A Synthesis (third изд.). John Wiley & Sons. стр. 174. ISBN 978-1-4443-1233-1. 
  2. ^ Wang, Bo; Dunlop, Jason A.; Selden, Paul A.; Garwood, Russell J.; Shear, William A.; Müller, Patrick; Lei, Xiaojie (2018). „Cretaceous arachnid Chimerarachne yingi gen. et sp. nov. illuminates spider origins”. Nature Ecology & Evolution. 2 (4): 614—622. ISSN 2397-334X. PMID 29403075. S2CID 4239867. doi:10.1038/s41559-017-0449-3. 
  3. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Knecht, Brian J.; Hegna, Thomas A. (2017). „The phylogeny of fossil whip spiders”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 105. ISSN 1471-2148. PMC 5399839Слободан приступ. PMID 28431496. doi:10.1186/s12862-017-0931-1Слободан приступ. 
  4. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Selden, Paul A.; Spencer, Alan R. T.; Atwood, Robert C.; Vo, Nghia T.; Drakopoulos, Michael (2016). „Almost a spider: a 305-million-year-old fossil arachnid and spider origins”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 283 (1827): 20160125. ISSN 0962-8452. PMC 4822468Слободан приступ. PMID 27030415. doi:10.1098/rspb.2016.0125Слободан приступ. 
  5. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason (2014). „Three-dimensional reconstruction and the phylogeny of extinct chelicerate orders”. PeerJ. 2: e641. ISSN 2167-8359. PMC 4232842Слободан приступ. PMID 25405073. doi:10.7717/peerj.641Слободан приступ. 
  6. ^ Giribet, Gonzalo (2018). „Current views on chelicerate phylogeny—A tribute to Peter Weygoldt”. Zoologischer Anzeiger. 273: 7—13. ISSN 0044-5231. doi:10.1016/j.jcz.2018.01.004. 
  7. ^ Sharma, Prashant P.; Kaluziak, Stefan T.; Pérez-Porro, Alicia R.; González, Vanessa L.; Hormiga, Gustavo; Wheeler, Ward C.; Giribet, Gonzalo (2014). „Phylogenomic Interrogation of Arachnida Reveals Systemic Conflicts in Phylogenetic Signal”. Molecular Biology and Evolution. 31 (11): 2963—2984. ISSN 1537-1719. PMID 25107551. doi:10.1093/molbev/msu235Слободан приступ. 
  8. ^ Ballesteros, Jesús A; Sharma, Prashant P; Halanych, Ken (2019). „A Critical Appraisal of the Placement of Xiphosura (Chelicerata) with Account of Known Sources of Phylogenetic Error”. Systematic Biology. 68 (6): 896—917. ISSN 1063-5157. PMID 30917194. doi:10.1093/sysbio/syz011Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]