Паулина Сударски
| Паулина Сударски | |
|---|---|
 Паулина Сударски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. јул 1914. |
| Место рођења | Врањево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 13. јун 1943. (28 год.) |
| Место смрти | Тјентиште, Независна држава Хрватска |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Експресионизам |
| Утицаји од | Петар Добровић |
Паулина Сударски (Врањево, 12. јула 1914 — Тјентиште, 13. јуна 1943) била је српска сликарка. Њена дела припадају експресионизму, под утицајем сликара Петра Добровића[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је од оца Реље и мајке Јованке. Рано је остала без оца, који је 1917. године погинуо у Првом светском рату. Њена мајка се преудала за Владимира Врбашког, фабриканта кошуља из Београда, који је Паулину прихватио као своје дете. У родном месту завршава основну школу и један разред гимназије, да би се са мајком и очухом преселила у Београд. Тамо похађа Краљевску уметничку школу. Када је 1937. године у Београду основана Академија ликовних уметности, Паулина Сударски била је међу студентима прве уписане генерације. Један од њених професора био је и чувени сликар Петар Добровић, који је утицао на сликарство Паулине Сударски и код кога је дипломирала 1940. године. У то време Паулина сарађује са часописима „Жена данас” и „Војвођански зборник”, активно учествујући у друштвеном и политичком животу тадашњег Београда. Вероватно је тада и упознала свог будућег супруга Блажа Ђуричића, са којим одлази на Цетиње где се запошљава као наставница цртања у тамошњој гимназији[2].
Школска година се прекида у мају 1941. године, те се Паулина са супругом прикључује младим комунистима и одлази у рат. По доласку на Дурмитор додељена је Управи партизанске болнице. Трагично је изгубила живот као болничарка 13. јуна 1943. године током Пете непријатељске офанзиве и Битке на Сутјесци. Била је део санитетског особља који није желео да напусти рањенике, те су погинули заједно са њима[3].
Године 1949. њена мајка Јованка Врбашки поклонила је највећи број слика и цртежа своје ћерке тадашњем Градском музеју у Зрењанину, који је и први легат овог музеја. Дела Паулине Сударски чувају се у Галерији Матице српске, Предшколској установи „Пава Сударски” у Новом Бечеју, као и код њених наследника.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Женски акт, 1937. -
Портрет жене, 1937. -
Женски акт, 1937. -
Словакиња -
Женски полуакт -
Албанац -
Студија мушке главе -
Женски акт -
Мртва природа
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Скоко, Оливера (2015). Паулина Сударски - од експресивне ведрине до трагичног краја. Зрењанин: Народни музеј Зрењаниин. стр. 6. ISBN 978-86-85961-55-7.
- ^ Скоко, Оливера (2015). Паулина Сударски - од експресивне ведрине до трагичног краја. Зрењанин: Народни музеј Зрењаниин. стр. 41. ISBN 978-86-85961-55-7.
- ^ Скоко, Оливера (2015). Паулина Сударски - од експресивне ведрине до трагичног краја. Зрењанин: Народни музеј Зрењаниин. стр. 46. ISBN 978-86-85961-55-7.
