Дурмитор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дурмитор
Durmitor - Bobotov kuk.jpg
Боботов кук, највиши врх Дурмитора
Географске карактеристике
Највиша тачка Боботов кук
Надморска висина 2.523 m
Координате 43°09′00″ СГШ; 19°02′00″ ИГД / 43.15° СГШ; 19.033333° ИГД / 43.15; 19.033333 Координате: 43°09′00″ СГШ; 19°02′00″ ИГД / 43.15° СГШ; 19.033333° ИГД / 43.15; 19.033333
Географија
Дурмитор на мапи Црне Горе
Дурмитор
Државе  Црна Гора
Светска баштина Унеска
Национални парк Дурмитор
Назив на званичном списку светске баштине
Durmitor - near Minin bogaz.jpg
Локација  Црна Гора
Тип природна
Критеријум vii, viii, x
Референца 100
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1980. (4. седница)
Додатни упис 2005.

Дурмитор је планина и национални парк у Црној Гори. Највиши врх је Боботов кук висок 2.523 метара.[1] Сматра се да име Дурмитор потиче од келтских речи „дру ми торе“ које значе „планина пуна воде“. Предели Дурмитора, по лепоти и неокрњености ретко и аутентично дело природе, проглашени су националним парком 1952. године. Смештен на северозападу Црне Горе, парк обухвата основни масив Дурмитора са кањонима Таре, Драге и Сушице и горњи део кањонске долине Комарнице, заузимајући површину од 39.000 ha.

Основна одлика рељефа дурмиторског подручја јесте пространа висораван на 1500 метара надморске висине, коју пресецају дубоке кањонске долине и са које се уздижу импозантни планински врхови, од којих је 48 са преко 2000 метара надморске висине и међу њима највиши Боботов Кук са 2523 m.

Лепоти дурмиторског масива посебну драж даје 18 ледничких језера, названих горске очи, на висинама изнад 1500 m. Највеће и најатрактивније је Црно језеро. Величанствености пејзажа доприносе, поред лепоте језерског басена и блиставе водене површине, пространи шумски предео који га окружује и врх Међеда, горостасно уздигнут над њим. Удаљено је 2 km од планинског градића Жабљака, зимског туристичког центра Црне Горе.

Међу најлепшим украсима парка су и бистре, силовите реке које су овом подручју подариле велелепне кањонске долине. Посебно импресионира река Тара, како лепотом и покретом својих вода, тако и дубином и пејзажем кањона, чинећи га једним од најлепших у свету.

По богаству флоре и фауне, сложености екосистема, заступљености преко 1300 врста васкуларних биљака што представља изузетну концентрацију са великим бројем ендемичних и реликтних врста, Дурмитор представља изузетну природну вредност и трајну инспирацију научника и љубитеља природе.

Дурмиторски национални парк обилује значајним бројем споменика културе од античког периода до најновијег доба. Најкарактеристичнији су средњовековни споменици: развалине градова и утврђења, мостови и карауле, некрополе и манастирски комплекси у долини реке Таре.

Сва раскош природних лепота, амбијенталних и културних вредности Дурмитора и реке Таре, преовладала је да се национални парк Дурмитор уврсти у списак Светске културне и природне баштине, одлуком Међународног комитета за Светску културну и природну баштину, у Паризу 1980. године, док је река Тара и њена кањонска долина, УНЕСКО-вим програмом Човек и биосфера 1977. године уврштена у светске еколошке резерве биосфере.

Кањон Таре, као јединствена појава по својој дубини од 1.000, а местимично и 1.300 m, сврстава се одмах иза Великог кањона ријеке Колорадо у САД.[2] Има ток од 150 km и најдужа је река Црне Горе. На делу тока кроз национални парк Дурмитор ријека Тара има просјечан пад од 3,6 m/km, па се формирају букови и брзаци који су својом љепотом употпунили амбијент нетакнуте природе.

Референце[уреди]

  1. „DURMITOR (UNESCO World Heritage)”. durmitorcg.com. Приступљено 11. 6. 2009. 
  2. „TARA”. durmitorcg.com. Приступљено 25 septembar 2009. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]