Педро Кастиљо

С Википедије, слободне енциклопедије
Педро Кастиљо
Pedro Castillo presidente (cropped).jpg
63. председник Перуа, Педро Кастиљо
Биографија
Датум рођења(1969-10-19)19. октобар 1969.(51 год.)
Место рођењаПуња
 Перу
СупружникЛилија Паредес
Деца3
ОбразовањеУниверзитет Сесар Ваљехо
Занимањенаставник, политичар
Политичка
странка
Слободан Перу
ПотписPedro Castillo signature.svg
63. председник Перуа
Тренутна функција
Функцију обавља од 28. јула 2021.
ПотпредседникДина Болуарте
ПретходникФрансиско Сагасти

Presidential Standard of Peru.svg
Стандарта председника Перуа

Хосе Педро Кастиљо Теронес (шп. José Pedro Castillo Terrones; Пуња, 19. октобар 1969) перуански је наставник, синдикалац, политичар и тренутни, 63. председник Перуа од 28. јула 2021. године.[1][2] Постао је познат широј јавности када је предводио штрајк наставника у Перуу 2017. године.[3]

Његови политички ставови су описани као крајње левичарски,[4][5] а залаже се за национализацију природних ресурса.[6]

Кастиљо је ожењен Лилијом Паредес, учитељицом, и са њом има двоје деце.[7] Католичке је вероисповести, док су његова супруга и деца евангелисти.[7][8] Његова породица живи на фарми у округу Чугур, где гаје краве, свиње, кукуруз и слатки кромпир. Често носи сламнати шешир, пончо и сандале израђене од старих гума.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Predsednički izbori na štetu demokratije u Peruu”. DW.COM (на језику: српски). 12. 06. 2021. Приступљено 2021-06-15. 
  2. ^ „Pedro Kastiljo novi predsednik Perua”. N1 (на језику: српски). 2021-07-20. Приступљено 2021-07-20. 
  3. ^ Каваја, Јелена. „Од аутсајдера до фаворита – перуански наставник у трци за председника”. Politika Online. Приступљено 2021-06-01. 
  4. ^ Quito, Gideon Long in; London, Michael Stott in. „Far-left activist Castillo leads in Peru presidential election upset”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-01. 
  5. ^ „Peru’s presidential runoff pits far-left teacher against rightwing populist”. France 24 (на језику: енглески). 2021-04-14. Приступљено 2021-06-01. 
  6. ^ „Peru presidential hopeful eyes gas, mine takeovers”. www.argusmedia.com (на језику: енглески). 2021-04-22. Приступљено 2021-06-01. 
  7. ^ а б в „Students' struggles pushed Peru teacher to run for president”. AP NEWS. 2021-04-20. Приступљено 2021-06-15. 
  8. ^ „Peruvians choose between right-wing populist and radical leftist”. France 24 (на језику: енглески). 2021-06-06. Приступљено 2021-06-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]