Пређи на садржај

Педро Кастиљо

С Википедије, слободне енциклопедије
Педро Кастиљо
63. председник Перуа, Педро Кастиљо
Лични подаци
Датум рођења(1969-10-19)19. октобар 1969.(54 год.)
Место рођењаПуња, Перу
Држављанствоперуанско
Религијаримокатолик
ОбразовањеУниверзитет Сесар Ваљехо
Занимањенаставник, политичар
Породица
СупружникЛилија Паредес
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка
Могући Перу (2002—2017)
Слободан Перу (2020—2022)
63. председник Перуа
28. јула 2021. — 7. децембар 2022.
ПотпредседникДина Болуарте
ПретходникФрансиско Сагасти
НаследникДина Болуарте

Потпис


Стандарта председника Перуа

Хосе Педро Кастиљо Теронес (шп. José Pedro Castillo Terrones; Пуња, 19. октобар 1969) перуански је учитељ, синдикалац, политичар и бивши, 63. председник Перуа од 28. јула 2021. до 7. децембра 2022.[1][2] Постао је познат широј јавности када је предводио штрајк наставника у Перуу 2017. године.[3]

Његови политички ставови су описани у почетку били описани као крајње левичарски,[4][5] и залагао се за национализацију природних ресурса.[6] Након долажења на власти, Кастиљо је успоставио лево-центарску владу.[7][8]

Разрешење и хапшење

[уреди | уреди извор]

Дана 7. јула 2022. године, Кастиљо је распустио Конгрес само неколико сати пре него што је Конгрес требао да гласа о његовом опозиву. Овај потез је назван државним ударом и покушајем Кастиља да спречи истрагу о корупцији против њега.[9] Истог дана, Конгрес га је разрешио дужности.[10][11] Ухапшен је недуго након разрешења.[12] Наследила га је потпредседница Дина Болуарте.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Кастиљо је ожењен Лилијом Паредес, учитељицом, и са њом има двоје деце.[13] Католичке је вероисповести, док су његова супруга и деца евангелисти.[13][14] Његова породица живи на фарми у округу Чугур, где гаје краве, свиње, кукуруз и слатки кромпир. Често носи сламнати шешир, пончо и сандале израђене од старих гума.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Predsednički izbori na štetu demokratije u Peruu”. DW.COM (на језику: српски). 12. 06. 2021. Приступљено 2021-06-15. 
  2. ^ „Pedro Kastiljo novi predsednik Perua”. N1 (на језику: српски). 2021-07-20. Приступљено 2021-07-20. 
  3. ^ Каваја, Јелена. „Од аутсајдера до фаворита – перуански наставник у трци за председника”. Politika Online. Приступљено 2021-06-01. 
  4. ^ Quito, Gideon Long in; London, Michael Stott in. „Far-left activist Castillo leads in Peru presidential election upset”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-01. 
  5. ^ „Peru’s presidential runoff pits far-left teacher against rightwing populist”. France 24 (на језику: енглески). 2021-04-14. Приступљено 2021-06-01. 
  6. ^ „Peru presidential hopeful eyes gas, mine takeovers”. www.argusmedia.com (на језику: енглески). 2021-04-22. Приступљено 2021-06-01. 
  7. ^ Aquino, Marco; Rochabrun, Marcelo (2021-11-05). „Peru's Congress confirms new moderate left Cabinet”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-01. 
  8. ^ „Peru confirms new moderate-left cabinet”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-01. 
  9. ^ „Peru’s President Accused of Coup After Move to Dissolve Congress”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2022-12-07. 
  10. ^ „Última hora de Pedro Castillo tras disolver Congreso de Perú, en vivo: noticias, dimisiones y reacciones”. CNN (на језику: шпански). 2022-12-07. Приступљено 2022-12-07. 
  11. ^ de 2022, 7 de Diciembre. „Autogolpe en Perú EN VIVO: Pedro Castillo fue vacado por 101 votos luego de cerrar el Congreso”. infobae (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 07. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-07. 
  12. ^ de 2022, 7 de Diciembre. „Pedro Castillo fue detenido por la policía tras intento de golpe de Estado”. infobae (на језику: шпански). Приступљено 2022-12-07. 
  13. ^ а б в „Students' struggles pushed Peru teacher to run for president”. AP NEWS. 2021-04-20. Приступљено 2021-06-15. 
  14. ^ „Peruvians choose between right-wing populist and radical leftist”. France 24 (на језику: енглески). 2021-06-06. Приступљено 2021-06-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]