Перлек-хумка

Перлек-хумка
Назив хумке или групе:	Перлек (Перлег)
Кодни назив:	BAC557
Тип:	Тумул, курган
Локација (општина):	Бечеј, Општина Бечеј
Традиционални назив:	мађ. Perleg halom
Порекло назива:	Непознато
Историјски период:	III-I.век п. н. е.—III.век
Епоха:	Непознато
Порекло (култура):	Скити или други кургански народи
Димензије (приближно):	65×41 m
Висина (приближно):	6 m
Материјал:	Земља
Стање:	Добро
Археолошки истражено:	Не
Портал:Археологија Портал:Историја

Велика хумка у Бечејском атару стоји на обали некадашњег тока Тисе. Спада у боље сачуване кургане у региону.

Опис и значај

Курган је вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Припада комплексу хумки које се према јасном циклусу нижу уз леву и десну страну Тисе, образујући некакав древни систем комуникације ради одбране – у равници са једног кургана видело се на други и постојала је могућност јављања доласка непријатеља, било са реке било са копна.

Перлек је такође и значајно археолошко налазиште из Аварског периода. У непосредној околини хумке пронађена је некропола од двадесетак гробова Другог аварског каганата.

Стање и перспективе

Хумка је због положаја – на стрмом рубу некадашњег меандра – у ванредно добром стању, иако се започело са илегалним преоравањем њеног јужног обода, тако што је извршено поравнање терена ка нагибу, земљани рад који је захватио и део атарског пута који не припада пољопривредном земљишту.

Галерија

• 

  Хумка изблиза

• 

  Хумка на мапи из cc. 1850. са тадашњом Тисом

• 

  Хумка на мапи из cc. 1880. са реком која је већ одмеандрирала

• 

  Хумка гледана са ораница

• 

  Лесни одсек поред хумке који припада периоду Пра-тисе

• 

  Гледана са магистралног пута

• 

  Уломци грнчарије у подножју

• 

  Панорама са хумке

Види још

• Култура гробних хумки

Литература

• Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
• Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)