Перлек-хумка
![]() |
|
Назив хумке или групе: |
Перлек (Перлег)
|
---|---|
Кодни назив: |
BAC557
|
Тип: |
Тумул, курган
|
Локација (општина): | |
Традиционални назив: |
мађ. Perleg halom
|
Порекло назива: |
Непознато
|
Историјски период: |
III-I.век п. н. е.—III.век
|
Епоха: |
Непознато
|
Порекло (култура): |
Скити или други кургански народи
|
Димензије (приближно): |
65×41 m
|
Висина (приближно): |
6 m
|
Материјал: |
Земља
|
Стање: |
Добро
|
Археолошки истражено: |
Не
|
Велика хумка у Бечејском атару стоји на обали некадашњег тока Тисе. Спада у боље сачуване кургане у региону.
Садржај
Опис и значај[уреди]
Курган је вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Припада комплексу хумки које се према јасном циклусу нижу уз леву и десну страну Тисе, образујући некакав древни систем комуникације ради одбране – у равници са једног кургана видело се на други и постојала је могућност јављања доласка непријатеља, било са реке било са копна.
Перлек је такође и значајно археолошко налазиште из Аварског периода. У непосредној околини хумке пронађена је некропола од двадесетак гробова Другог аварског каганата.[1]
Стање и перспективе[уреди]
Хумка је због положаја – на стрмом рубу некадашњег меандра – у ванредно добром стању, иако се започело са илегалним преоравањем њеног јужног обода, тако што је извршено поравнање терена ка нагибу, земљани рад који је захватио и део атарског пута који не припада пољопривредном земљишту.
Галерија[уреди]
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ↑ Izložba o Avarima: Predmeti sa bečejskih lokaliteta – репортажа ТВ Бечеј: Култура. Приступљено 20. 12. 2016
Литература[уреди]
- Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
- Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
Спољашње везе[уреди]
|