Перлек-хумка
 Перлек-хумка
|
|
 | |
  |
|
| Назив хумке или групе: | Перлек (Перлег) |
|---|---|
| Кодни назив: | BAC557 |
| Тип: | Тумул, курган |
| Локација (општина): | |
| Традиционални назив: | мађ. Perleg halom |
| Порекло назива: | Непознато |
| Историјски период: | III-I.век п. н. е.—III.век |
| Епоха: | Непознато |
| Порекло (култура): | Скити или други кургански народи |
| Димензије (приближно): | 65×41 m |
| Висина (приближно): | 6 m |
| Материјал: | Земља |
| Стање: | Добро |
| Археолошки истражено: | Не |
Велика хумка у Бечејском атару стоји на обали некадашњег тока Тисе. Спада у боље сачуване кургане у региону.
Садржај
Опис и значај[уреди]
Курган је вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Припада комплексу хумки које се према јасном циклусу нижу уз леву и десну страну Тисе, образујући некакав древни систем комуникације ради одбране – у равници са једног кургана видело се на други и постојала је могућност јављања доласка непријатеља, било са реке било са копна.
Перлек је такође и значајно археолошко налазиште из Аварског периода. У непосредној околини хумке пронађена је некропола од двадесетак гробова Другог аварског каганата.[1]
Стање и перспективе[уреди]
Хумка је због положаја – на стрмом рубу некадашњег меандра – у ванредно добром стању, иако се започело са илегалним преоравањем њеног јужног обода, тако што је извршено поравнање терена ка нагибу, земљани рад који је захватио и део атарског пута који не припада пољопривредном земљишту.
Галерија[уреди]
Хумка изблиза
Хумка на мапи из cc. 1850. са тадашњом Тисом
Хумка на мапи из cc. 1880. са реком која је већ одмеандрирала
Хумка гледана са ораница
Лесни одсек поред хумке који припада периоду Пра-тисе
Гледана са магистралног пута
Уломци грнчарије у подножју
Панорама са хумке
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ^ Izložba o Avarima: Predmeti sa bečejskih lokaliteta – репортажа ТВ Бечеј: Култура. Приступљено 20. 12. 2016
Литература[уреди]
- Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
- Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
