Пређи на садржај

Петак тринаести (филм из 1980)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Петак тринаести)
Петак тринаести
Југословенски постер
Жанрхорор
РежијаШон С. Канингам
СценариоВиктор Милер
ПродуцентШон С. Канингам
Главне улогеБетси Палмер
Ејдријен Кинг
Хари Крозби
Лори Бартрам
Џанин Тејлор
Кевин Бејкон
Марк Нелсон
МузикаХари Манфредини
Продуцентска
кућа
Georgetown Productions[1]
ДистрибутерParamount Pictures (САД)
Warner Bros. (иностранство)
Звезда филм (Југославија)
Година1980.
Трајање95 минута[2]
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет550.000 долара
Зарада59,8 милиона долара[3]
Следећи
Веб-сајтwww.fridaythe13thfilms.com
IMDb веза

Петак тринаести (енгл. Friday the 13th) амерички је хорор филм из 1980. године, редитељa Шона Канингама, према сценарију који је написао Виктор Милер. Главне улоге у филму тумаче Бетси Палмер, Ејдријен Кинг, Хари Крозби, Лори Бартрам, Џанин Тејлор, Кевин Бејкон и Марк Нелсон. Радња прати групу тинејџера који бивају убијани један по један од стране непознатог убице док покушавају да поново отворе напуштени летњи камп са трагичном прошлошћу.

Подстакнут успехом филма Ноћ вештица (1978), Канингам је почетком 1979. објавио оглас у часопису Variety како би продао филм, док је Милер још увек радио на сценарију. Након кастинга у Њујорку, снимање је одржано у Њу Џерзију током јесени 1979. године, са процењеним буџетом између 550.000 и 650.000 долара. Уследило је надметање за готов филм, које је завршено тако што је Paramount Pictures обезбедио права на дистрибуцију на америчком тржишту, док је Warner Bros. стекао права за међународну дистрибуцију. Петак тринаести је постао први независни слешер филм који је откупио неки велики филмски студио.

Филм је премијерно приказан 9. маја 1980. и постигао је велики успех на биоскопским благајнама, остваривши зараду од 59,8 милиона долара широм света. Критичари су филм углавном негативно оценили, критикујући га због графичког насиља, иако је добио одређена признања за кинематографију и музику.

Поред тога што је био први независни филм овакве врсте који је обезбедио дистрибуцију у САД преко великог студија, његов комерцијални успех довео је до дуге серије наставака, кросовера са филмским серијалом Страва у Улици брестова, као и рибута серијала 2009. године. Директан наставак, Петак тринаести 2, изашао је годину дана касније. Филм је био предмет критичке анализе у филмским студијама због приказа младих који претрпе насилну смрт након што су се упустили у предбрачни секс, мотив који је у центру радње и који је често коришћен у каснијим слешер филмовима. Филм је добио мешовите ретроспективне оцене и стекао култни статус.

Године 1958. у Кампу Кристал Лејк у Њу Џерзију, саветници Бари и Клодет ушуњају се у складишну колибу како би водили љубав, где их убија неприказани нападач. Двадесет две године касније, у петак, 13. јуна 1980, камп је поново отворен. Девојка по имену Ени, која је у кампу запослена као куварица, свраћа у кафић да се распита за превоз до кампа, а камионџија по имену Инос пристане да је повезе до раскрснице, што јој је пола пута — упркос упозорењима старца по имену Ралф да је камп уклет. Током вожње Инос упозорава Ени на злогласну прошлост кампа, која је почела када се 1957. један дечак удавио у језеру Кристал Лејк, годину дана пре двоструког убиства (због чега је добио надимак „Камп крви”). Пошто је Инос остави и оде даље својим путем, Ени устопира други превоз. Други возач, чије се лице не види, јури Ени у шуму и убија је ловачким ножем.

У кампу, саветници Нед, Џек, Бил, Марси, Бренда и Алис, заједно са власником кампа, Стивом Кристијем, преуређују колибе и помоћне објекте. Док се приближава олуја, Стив одлази на ручак и по потрепштине, након чега почну да се дешавају узнемирујући инциденти. Најпре Нед почне да се дави у језеру и запомаже, али када га остали извуку на обалу, испостави се да је у питању неслана шала. Потом Алис затекне змију у својој колиби, али је Бил убије мачетом. Полицајац Дорф посећује камп на мотоциклу, распитујући се за старог Ралфа. Алис, одлажући посуђе, на своје запрепашћење у остави затиче Ралфа, који се довезао бициклом да упозори особље да им је судбина запечаћена уколико остану, што их само још више истраумира. Након што се Ралф удаљи, Нед види неку непознату особу како улази у колибу и уђе за њом.

Када почне олујно невреме, Алис, Бренда и Бил почињу да играју Монопол у главној колиби, чекајући да се Стив врати, док Џек и Марси воде љубав у кревет на спрат у својој колиби, не примећујући Недово преклано тело изнад њих. Када Марси оде у тоалет, Џека убија неприказани убица скривен испод кревета. Убица се потом упути у тоалет по Марси и зарије јој секиру у лице. Када олујни ветар отвори врата главне колибе и одува све са стола, Бренда одустане од даљег играња, сетивши се да је оставила отворене прозоре у својој колиби, али таман кад обуче спаваћицу и легне да чита књигу, зачује се глас налик дечјем како дозива у помоћ, те она изађе у спаваћици по кијамету да провери, ком приликом се на стрељани изненада упале рефлектори, а потом се (на невиђено) зачује њен врисак.

Алис је забринута чувши Брендин врисак напољу, па она и Бил излазе из главне колибе да провере. Они затичу крваву секиру у Брендином кревету, те оду да провере остале колибе, али не налазе никога. На крају прегледају и тоалет, али не налазе нигде никог. Покушавајући да назову полицију, они откривају да телефони не раде, а Недов камионет — једино возило у кампу — неће да упали. Стив креће из ресторана натраг ка кампу, али му се џип поквари на пола пута усред олује. Полицијски наредник Тирни покупи га и превезе до кампа док киша лагано престаје. На улазу у камп неко упери Стиву батеријску лампу у лице. Стив препозна невиђеног убицу, који га прободе.

Када нестане струје, Бил оде да провери агрегат. Кад се Бил не врати, Алис оде да га потражи и затиче његово тело забодено стрелама за врата просторије са агрегатом. Она бежи у главну колибу да се сакрије, само да би била још више истраумирана када је Брендино тело убачено кроз прозор. Убрзо затим Алис примети возило које се паркира и журно излази напоље, мислећи да је то Стив. Из џипа излази једна средовечна жена која јој се представи као госпођа Ворхис, стара пријатељица Кристијевих.

Она открије да је дечак који се удавио 1957. њен син, Џејсон, чији је рођендан управо данас, кривећи за његову смрт саветнике који су требало да пазе на њега, али су уместо тога водили љубав. Откривши себе као убицу, она покуша да убије Алис ловачким ножем, али је Алис савлада и онесвести. На обали госпођа Ворхис изнова покуша да убије Алис мачетом, али је Алис након краће борбе савлада и одруби јој главу.

Исцрпљена, Алис се укрца у кану и заспи у њему насред језера. Одједном Џејсонов распали леш искочи из језера и нападне је, у ком тренутку се она пробуди у болници, у друштву болничког особља и наредника Тирнија, који јој саопшти да је она једина преживела. Када га Алис упита за дечака, Тирни тврди да нису нашли никаквог дечака, на шта она одговори да је онда он још увек тамо.

Глумац Улога
Бетси Палмер госпођа Ворхис
Ејдријен Кинг Алис
Хари Крозби Бил
Лори Бартрам Бренда
Џанин Тејлор Марси Канингам
Кевин Бејкон Џек Барел
Марк Нелсон Нед Рубинстајн
Роби Морган Ени
Питер Брувер Стив Кристи
Рекс Еверхарт камионџија Инос
Рон Керол наредник Тирни
Волт Горни Луди Ралф
Вили Адамс Бари
Дебра С. Хејз Клодет
Сали Ен Голден Сенди
Ари Леман Џејсон Вoрхис

Иако се, према радњи филма, фиктивно језеро Кристал Лејк налази у Њу Џерзију, овај филм је једини у серијалу снимaн у тој савезној држави. Снимање је обављено у септембру 1979. у дечјем извиђачком кампу „No-Be-Bo-Sco”, док су градске сцене снимане у оближњим градићима, Блерстауну и Хоупу. Једини објекат који је филмско особље имало да изгради са своје стране је споредна зграда са тоалетима.

Музику за филм у целости је компоновао Хари Манфредини. Манфрединијев вокални ефекат Ki-ki-ki, ma-ma-ma (што потиче од Kill her, mommy!, често погрешно интерпретиран као Chi-chi-chi, cha-cha-cha), који ће касније постати Џејсонов заштитни знак, инспирисан је делима Кшиштофа Пендерецког. Музичка нумера Sail Away Tiny Sparrow (која свира на радију у кафићу и ресторану), коју је компоновао Манфредини, први пут је објављена 2012. на лимитираном шестоструком бокс-сет ЦД саундтреку, у издању дискографске куће La La Land Records, које је распродато за мање од 24 часа.

Видео издања, алтернативне верзије и цензура

[уреди | уреди извор]

Филм је током 1980-их објављен на VHS, Betamax и LaserDisc форматима. На ДВД-у је први пут објављен 2002. (у Европи у нецензурисаној, а у САД у биоскопској верзији). Нецензурисана верзија је у САД први пут објављена 3. фебруара 2009. на ДВД-у и Блу-реју. На 4К Блу-реју објављен је у САД 13. септембра 2022. у биоскопској и нецензурисаној верзији.

Пре пуштања у биоскопску дистрибуцију филм је накнадно скраћен укупно 11 секунди на три сцене (убиства Ени, Џека и госпође Ворхис) у циљу избегавања потпуне забране за млађе од 18 година у САД.

У Уједињеном Краљевству филм је забрањен за млађе од 18 година.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Friday the 13th”. AFI Catalog of Feature Films. American Film Institute. Архивирано из оригинала 14. 6. 2025. г. 
  2. ^ „Friday the 13th (1980)”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала 21. 12. 2024. г. 
  3. ^ „Friday the 13th (1980) - Financial Information”. The Numbers. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 2023-08-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]